Ljudi vežbaju, trče po velikoj vrućini i nisam bila sigurna da li je to pametna ideja, zapravo, hajde da postavimo pravo pitanje, kako trenirati, tj. trčati po ovom paklu? Ne brinite, upoznaću vas sa jednim mladim čovekom koji zna odgovor na ova i mnoga druga pitanja. Njegovo ime je Marko Dimitrić, profesionalni je trener trčanja i drago mi je što mogu da ga predstavim kao stručni deo ekipe newblogland.com koja je tu da vam pomogne.
Pa, Marko, izvoli, reci nam, kako trčati po ovoj vrućini?
-Jul i avgust su najtopliji meseci u godini i to posebno utiče na sve one koji se fizičkom ativnošću bave na otvorenom. Ima nekoliko stvari na koje u tom slučaju treba posebno obratiti pažnju.
Evo par saveta šta možemo da učinimo da nam bude bar malo prijatnije.
Prvo malo NAUKE da bi znali šta se to dešava u našem telu kada je napolju vruće.
Trčanje pri temperaturama većim od 30 stepeni celzijusa obavezno dovodi do pada performansi, ako je uz to i vlažnost vazduha velika onda je taj pad još osetniji. Svako od nas ima jedinstvenu tačku “ključanja“ kada dolazi do naglog pada brzine i izdržljivosti jer telo više nije sposobno da se reši te dodatne toplote. Jasno je da nismo svi isti, ali proces kroz koji prolazimo jeste.
Naša koža predstavlja dodir sa spoljašnjim svetom i u njoj se nalazi mnoštvo receptora, među kojima i oni za termoregulaciju koji su nam ovde ključni. Kako temperatura krene da raste naše telo se trudi da pojača cirkulaciju u onim perifernim krvnim sudovima koji su najbliži površini kako bi se krv rashladila, jer je spoljašnja temperatura i dalje niža od temperature tela.
Onda krećemo da se pojačano znojimo. Kako znoj isparava sa našeg tela to doprinosi rashlađujućem efektu. Međutim ako je vlažnost vazduha visoka, znoj se zadržava na koži, sliva se po telu i taj očekivani efekat hlađenja se drastično smanjuje jer ne dolazi do isparivanja.
U situacijama kada je znojenje pojačano može doći do i dehidratacije. Povećan gubitak tečnosti će uzrokovati većim krvnim pritiskom i većom gustinom krvi i to će dovesti do smanjene cirkulacije krvi do kože i hlađenja. Naše srce će morati još jače da radi. Takođe povećanja temperatura uticaće i na povećanu potrošnju glikogena iz mišića i krvi kao glavnog izvora energije, povećan nivo laktata u krvi i smanjenu potrošnju masti kao izvora energije.
ŠTA TREBA RADITI?
- HIDRATACIJA dovoljno vode pre, tokom i nakon treninga
- KONZUMIRANJE elektrolita (minerala i soli rastvorenih u vodi), gelova sa ugljenim
hidratima - USPORIMO neke treninge, posebno one koje traju duže od 40min
- PASIVAN ODMOR između serija umesto aktivnog
- SMANJIMO DUŽINU I VREME treninga
- KRAĆI INTERVALI do 4min su skroz ok ali sa pasivnom pauzom
- TRENING RANO UJUTRU ILI U SUMRAK
Magični trik ne postoji, sunce i gradska vrelina su prejaki za tako nešto. Beg u planine ili u
neki park sa gustim drvećem je svakako dobra opcija.
MARKO DIMITRIĆ
HEAD COACH & CO-FOUNDER OF CAPITAL CREW BELGRADE
Fakultet Sporta i Fizičkog Vaspitanja u Beogradu, nosilac više evropskih i svetskih sertifikata
(ALTIS, PERFORM BETTER, FMS, CFT). Trener trčanja, snage i kondicije preko 10 godina. Kroz
trkački klub Capital Crew Belgrade je za 5 godina prošlo više od 600 trkača. Neki od njih su
prošli od prvih pretrčanih sto metara do celog maratona sa klubom.
