Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je istraživanja „Odnos građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji“ i „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji“ uz podršku zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“ kao deo programa „Horizontal Faciliti za Zapadni Balkan i Tursku“.

„Kod građana i građanki je evidentan viši stepen prepoznavanja diskriminacije i neophodnost da se diskriminatorno ponašanje sankcioniše. Odgovori ispitanika, takođe, ukazuju da postoji socijalna distanca prema određenim društvenim grupama. Nažalost, prema percepciji građana nije došlo do značajnog smanjenja diskriminacije, ali nas u instituciji ohrabruje da su građani upoznati sa radom Poverenika i znaju da postoji mehanizam zaštite od diskriminacije, i to u ne malom procentu. Evidentno je da se percepcija građana o najdiskriminisanijim društvenim grupama poklapaju sa praksom Poverenika i pritužbama koje stižu u instituciju. Sve ovo nam govori da svi nadležni moraju usmeriti dodatne mere i aktivnosti u cilju unapređenja, pre svega, položaja siromašnih, Roma i žena, ali i svih drugih građana i građanki”, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Prema migrantima koji prolaze kroz Srbiju pokazuje se najveći stepen distance.

Analiza odgovora o zastupljenosti diskriminacije prema konkretnim grupama pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna prema Romima (61%), ženama (50%), starijima (44%), migrantima (43%), osobama sa HIV/AIDS-om (41%) i tražiocima azila (37%). Kada se postavlja pitanje prisutnosti govora mržnje, najveći broj ispitanika smatra da je ovakav govor veoma često i često prisutan na društvenim mrežama (74%), u političkom govoru (72%), na televiziji i na internet portalima (po 67%), kao i na sportskim događajima (66%) i u svakodnevnom govoru (61%). Najveći procenat ispitanika smatra da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje diskriminaciji (71%).

Čini se da su negativni stavovi o rodnoj nejednakosti manje izraženi u sferi rada, obrazovanja i politike, ali porodični život čini se i dalje predstavlja oblast sa tradicionalnim shvatanjima rodnih uloga. Kako bi se narodski reklo, “da se zna gde je ženi mesto”.

Istraživanje kaže da 49% ispitanika smatra da porodični život trpi kada žena ima posao sa punim radnim vremenom.

Dobre i loše strane rezultata istraživanja su tu a jedna od onih koje svakako su zabrinjavajuća jeste činjenica da:

Jedna trećina ispitanika predstavnika organa javne vlasti ne zna da li je diskriminacija zabranjena u Srbiji, što je značajan pad u odnosu na istraživanje iz 2018. godine.

Takođe, ispitanici predstavnici organa javne vlasti ocenjuju relativno pozitivno angažovanje države oko suzbijanja diskriminacije, a najmanje ocenjuju da sudovi i tužilaštva tretiraju jednako sve građane.

Političari da pripaze na govor

Na naše pitanje kakvu bi poruku kao poverenica Brankica Janković poslala poslanicima u Skupštini kada je govor diskriminacije i mržnje u pitanju, s obzirom da čak više od 70 posto ispitanika smatra da diskriminativni narativ dolazi upravo od političara, poručila im je sledeće:

“Neka pročitaju rezultate ovog istraživanja i da na pravi način sagledaju zabrinjavajuće trendove. Oni bi trebali da budu ti, a tako im Zakon nalaže i kaže kao i naš Ustav, da bi upravo oni trebalo da promovišu toleranciju i ravnopravnost i jedan ljudski odnos prema onim našim sugrađanima koji i jesu u većem riziku od diksriminacije i češće su im izloženi”, izjavila je poverenica.

The post Kuća trpi kada žena radi: U Srbiji Romi, žene i siromašni najviše diskriminisani first appeared on Rekla sam ti.

Šta je epiziotomija?

Epiziotomija je hirurški rez koji se pravi u perineumu, delu između vagine i anusa, tokom porođaja kako bi se olakšao proces rađanja. Ova procedura je namenjena proširenju vaginalnog otvora i smanjenju napetosti na tkivima tokom porođaja.

PROČITAJTE I:

Kako se obavlja?

• Priprema: Pre epiziotomije, lekar će obaviti pregled i proceniti potrebu za ovom procedurom.
• Anestezija: Obično se primenjuje lokalna anestezija kako bi se smanjila bolnost.
• Rez: Nakon anestezije, pravi se kontrolisani rez u perineumu tokom poslednje faze porođaja.

Negovanje nakon epiziotomije:

• Čistoća i higijena: Važno je održavati čistoću oštećenog područja. Tuširanje toplom vodom posle svakog odlaska u WC može pomoći.
• Lekovi i kreme: Lekovi za smanjenje bola i specifične kreme koje preporuči lekar mogu biti deo plana nege.
• Izbegavanje napora: Izbegavajte teže fizičke aktivnosti koje bi mogle izazvati pritisak na oštećeno područje.

Pravo na informacije i odlučivanje:

Svaka žena ima pravo na informacije i pravo da postavi pitanja o epiziotomiji pre porođaja. Otvoren razgovor sa lekarom o prednostima, rizicima i alternativama pomaže u informisanju o odluci. Važno je znati da je saglasnost pacijenta ključna, i žena ima pravo da zahteva da joj se epiziotomija ne radi, osim u hitnim situacijama.

Zaključak:

Epiziotomija je složena tema, ali razgovor i informisanje su ključni za donošenje odluka koje odgovaraju potrebama svake trudnice. Nema jednog pravila koje važi za sve, i svaka situacija je jedinstvena.

Pametno je unapred razgovarati sa lekarom, postavljati pitanja i izraziti svoje želje. Pored toga, podrška partnera i informisana odluka čine važan deo pozitivnog porođajnog iskustva.

U nadi da će ovaj tekst pružiti korisne informacije i otvoriti dijalog o važnim temama.

Sa poštovanjem, Milica

The post Epiziotomija i gde si pošla sa tim makazama: Porođajna tema o kojoj treba razgovarati first appeared on Rekla sam ti.

Zamišljamo “newblogland.com” kao digitalni prostor gde se sjedinjujemo, gde vaši talenti, zanati, proizvodi i usluge dobijaju priznanje koje zaslužuju.

Želimo vam omogućiti da se besplatno oglasiš, jer verujemo u važnost zajedništva i podrške među ženama. Kroz naš portal, imate priliku da podelite svoje priče, svoje poslove i svoje vizije s drugim damama širom regiona.

Nudimo vam prostor da se vaš glas čuje i da vaša strast postane vidljiva. Bez obzira da li ste preduzetnica, umetnica, majka, ili jednostavno žena koja želi podeliti nešto posebno, “newblogland.com” je tu da vam pruži platformu za to.

Ovo nije samo portal, već je to naše digitalno domaćinstvo gde svaka od vas ima svoje mesto. Pomagaćemo vam da istaknete ono što radite, da vas čuju i da zajedno gradimo podržavajuću i inspirativnu zajednicu.

Pridružite nam se u ovoj avanturi! Posetite našu stranicu, postanite deo priče i pomozimo jedna drugoj da naš svet zasija još jače! #reklasamtirs

The post Tvoja priča mora da se čuje: Otvorena pozivnica za besplatno oglašavanje na newblogland.com! first appeared on Rekla sam ti.

Rak grlića materice u Evropi: Izazovi i prevencija

Rak grlića materice je i dalje jedan od značajnih zdravstvenih izazova za žene širom Evrope. Međutim, većina slučajeva ovog raka može se sprečiti redovnim pregledima i pravovremenim vakcinacijama protiv humanog papiloma virusa (HPV), glavnog uzročnika raka grlića materice.

Važnost redovnih pregleda i testiranja

• PAPA test: Žene se podstiču da redovno obavljaju PAPA test, koji je ključan za otkrivanje promena u ćelijama grlića materice pre nego što postanu kancerozne. Ovaj test je neinvazivan i važan deo preventivne zdravstvene nege.
• Vakcinacija protiv HPV-a: Mlade devojke i dečaci treba da prime vakcinu protiv HPV-a kako bi smanjili rizik od infekcije ovim virusom, koji je glavni uzročnik raka grlića materice.

Saveti za žene: Briga o zdravlju

• Redovni pregledi: Ne zaboravite na redovne ginekološke preglede i razgovore sa svojim lekarom o svom reproduktivnom zdravlju.
• Svest i edukacija: Informišite se o raku grlića materice, simptomima i preventivnim merama. Svest o važnosti preventivnih mera ključna je za rano otkrivanje i lečenje.
• Podrška i deljenje informacija: Delite informacije sa svojim prijateljicama, porodicom i zajednicom kako biste zajedno radile na podizanju svesti.

Koraci ka zajedničkoj prevenciji

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice predstavlja priliku za zajedničko delovanje i širenje informacija o važnosti prevencije. Pozivamo vas da se pridružite različitim događajima, vebinarima i inicijativama koje će biti organizovane tokom ove nedelje.

Ove preventivne mere nisu samo akt brige prema sebi, već i prema celoj zajednici. Kroz zajedničke napore, možemo stvoriti okolinu u kojoj se žene osećaju podržano, informisano i osnaženo da preduzmu korake ka sopstvenom zdravlju.

Zajedno smo jači u borbi protiv raka grlića materice. Podignite svoj glas, delite informacije i budite deo prevencijom osvešćene borbe.

Za zdravlje i solidarnost, Milica

The post Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Misli na vreme, leči kad zatreba first appeared on Rekla sam ti.

Titulu „žena zmaj“ ove godine ponelo je 12 preduzetnica, od 28 finalistkinja iz cele zemlje. Dobitnica jedne od dve glavne nagrade, za Izvozno orijentisanu firmu, je Snežana Radovanović, suvlasnica preduzeća Jela d.o.o. iz Jagodine, dok je drugu glavnu nagradu, priznanje za Uspešan poslovni model, dobila Nada Mišković, suvlasnica i direktorka preduzeća Bio špajz d.o.o. iz Beograda. Specijalna priznanja dobile su sledeće preduzetnice: Specijalno priznanje za poslovnu strategiju Ana Petrović, Studio za konsalting Ana Petrović d.o.o. i Centar za edukaciju Ana Petrović d.o.o. Beograd, Specijalno priznanje za medijsku promociju preduzetništva Jasminka Grunčić, privredno društvo UYB d.o.o. Subotica, Specijalno priznanje za razvoj start-up zajednice Eleonora Sergijević, Omnis Design studio i privredno društvo Mojo AI Media Technologies d.o.o. Beograd, Specijalno priznanje za preduzetnički duh Tamara Kusovac, samostalna umetnica, atelje Tamara Kusovac Beograd, Specijalno priznanje za inovativnost Klementina Kovač Nemet, privredno društvo Zeleno žito Nemet d.o.o. Palić, Specijalno priznanje za brendiranje starih zanata Branka Golubović, preduzetnička radnja Wool Art Skržuti, Specijalno priznanje za pravnu pomoć preduzetnicama Ljubica Radović, advokatska kancelarija Ljubica M. Radović Beograd, Specijalno priznanje za promociju ženskog preduzetništva Indira Popadić, centar Core International Novi Sad, Specijalno priznanje za mlade preduzetnice Milica Krstić, agencija Siguran kontakt i udruženje Siguran prostor Beograd, Specijalno priznanje za digitalni marketing Svetlana Gašević, agencija NS Promo Team Novi Sad.

-U prethodne dve i po decenije, Udruženje poslovnih žena Srbije osmišljavalo je projekte i okupljalo preduzetnice, pružajući im ono što je neophodno za njihov razvoj: znanje, veštine, umrežavanje, informacije, promociju. Bili smo pioniri u afirmaciji ženskog preduzetništva skoro punih 15 godina da bi
nakon toga, konačno, situacija počela da se menja. Tema ženskog preduzetništva je postala popularna,
domaće institucije uvele su ga u svoje programe, podstaknute su različite lokalne inicijative i žene u
preduzetništvu su postale vidljive. Prema istraživanjima, i motivacija žena za otpočinjanje biznisa se
promenila, to više nije nužda već želja da se realizuju sopstveni potencijali. Nakon više od dve decenije,
žensko preduzetništvo se od socijalne pomerilo ka razvojnoj kategoriji i osvetlilo brojne uspešne
primere preduzeća u vlasništvu i pod upravom žena, koje su s ponosom ponele titulu najprestižnije
nagrade za žensko preduzetništvo u Srbiji – Cvet uspeha za ženu zmaja – izjavila je dr Sanja Popović
Pantić, predsednica UPŽ Srbije.

Šestu godinu zaredom dodeljeno je priznanje Rodno najsenzitivnija kompanija srednjim i velikim kompanijama koje u svom poslovanju primenjuju strategiju društveno odgovornog poslovanja,
rukovode se principima Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, primenjuju principe rodne ravnopravnosti i pružaju najbolji model uključivanja žena u lance snabdevanja. Prvo mesto pripalo je kompaniji Avon Cosmetics SCG d.o.o., na drugom je Unicredit Bank Srbija AD, a na trećem Delhaize Srbija d.o.o.

Drugi put je, u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu Republike Srbije, a pod pokroviteljstvom
Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), dodeljeno specijalno priznanje ženskoj firmi za
uspešnu primenu industrijske svojine WIPO IP Enterprise Award za 2023, sa ciljem da se poveća
vidljivost preduzetnica koje su pokazale visoku svest o zaštiti prava intelektualne svojine. Priznanje je
ove godine pripalo preduzeću Perfect Body Shine d.o.o. iz Beograda, čija je vlasnica i direktorka Jasmina
Momčilović Nikolić.

Svi oni koji nisu bili u prilici da dođu u Madlenianum, mogli su u direktnom prenosu na YouTube kanalu
da prate ceo događaj.

Cvet uspeha za ženu zmaja se ove godine realizuje uz podršku Grada Beograda, Gradske uprave grada
Beograda – Sekretarijata za privredu, koji finansira projekat Budi i ti preduzetnica. Institucionalnu
podršku pružaju Koordinaciono telo za Rodnu ravnopravnost, Ministarstvo privrede, Zavod za
intelektualnu svojinu, WIPO, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD) i European SME Week. Cvet uspeha su podržali i korporativni prijatelji, kompanija A1, pokrovitelj
manifestacije, Zlatna reka, Stomatološka ordinacija dr Popović, Planeta časopis za nauku, Eurolog
System, Klett, Aledjo, Set, Europkop, Testeral, Serbian Venture Network, zajedno sa neizostavnom
podrškom prijateljica – firmi članica UPŽ Srbije i medijskih partnera.

Udruženje poslovnih žena Srbije već 25 godina kontinuirano radi na podršci, edukaciji i umrežavanju
poslovnih žena Srbije. Za to vreme realizovan je 171 projekat, a 8500 žena prošlo je kroz različite
edukacije. U okviru manifestacije Cvet uspeha za ženu zmaja promovisano je gotovo 550 žena, 161
dobila je priznanje Cvet uspeha za ženu zmaja, 26 kompanija ponelo je titulu Rodno najsenzitivnije
kompanije, a jedno žensko preduzeće osvojilo je WIPO IP Enterprise Medal.

The post Proglašene najbolje preduzetnice i rodno najsenzitivnije kompanije u Srbiji first appeared on Rekla sam ti.

Priroda pravi izuzetke

Za većinu životinjskih vrsta, kraj reproduktivnog perioda uglavnom znači i kraj života jer takva ženka nema više biološki potencijal koji bi je činio vrednom za zajednicu. Za većinu ali ne za sve, jer među visoko razvijenim sisarima, poput slonova, bake imaju veoma važnu ulogu- one uče mlade kako da pronađu hranu, čuvaju ih, uče opstanku. Matrijarhat im je vladajući poredak, najstarija, najiskusnija ženka vodi krdo.

Pitaj babu

Zamislite danas, da se javno, otvoreno i glasno kaže- Baba se pita! Baba zna! Pa to nam zvuči kao vic! A onda, kad dođe povuci, potegni, svako malo će se zaustiti: Što bi moja baba rekla… Ili lepo meni baba kaže. U patrijahalnoj tradiciji, muškarac je glava porodice ali zapravo, tom glavom često misli njegova žena kada treba podizati decu, ekonomisati domaćinstvom, prebroditi krizne situacije. Do drugog svetskog rata, većina žena je ostajalo kod kuće, manjak radne snage u toku rata naterao ih je da se osposobe za sve poslove i usavrše u onome u čemu su najbolje – preživljavanju. Posle rata, žene su nastavile da se obrazuju i bore za svoja prava. Naše bake zapravo, ma koliko nam delovalo da su u svojim stavovima, vrednostima i navikama prevaziđene u našoj hiper realnosti, zapravo su bile poluge progresa. I tako je još od vajkada.

Prvi kompjuterski programer u istoriji upravo je bila Ada Lovelace.

Engleski matematičar, Lavlejs je opsežno radila na teoretizovanom mehaničkom
računaru opšte namene Čarlsa Bebidža, takođe poznatom kao analitička mašina. Mašina je bila namenjena isključivo za složene proračune, međutim baka Lavlejs je videla nešto više u mašini, nešto što bi moglo da promeni svet. Kao takva, napisala je i objavila prvi algoritam koji je trebalo da koristi
računar. Ovo joj je donelo titulu prvog kompjuterskog programera 100 godina pre pronalaska prvog PCa.

Marija Kiri, dobitnica Nobelove nagrade.

Ova baka je poznata kao „majka moderne fizike“ i bila je pionir u proučavanju radioaktivnosti. „Radioaktivnost“ je zapravo, baš njena reč.

● Mnoge borkinje za ženska prava, pogotovu su bile aktivne u poznijim godinama, od Amerike do Evrope

Sve nam govori, da naše naizgled krhke bakice su prošle mnogo toga i da im upravo to mukotrpno sticano iskustvo daje mudrost, stabilnost, da odluke ne donose ishitreno, da su vrhunski majstori u proceni rizika, profilisanju karaktera.

Požuri polako, ako baš moraš

Vreme je više nego relativna kategorija i ako se u nečemu svi ljudi zrelog doba slažu je- nema svrhe žuriti i srljati. U potrošačkom svetu u kome hrlimo, sve je sad, odmah i što pre, preskačući momenat stvarne prisutnosti u trenutku. Penzioneri, imaju sve vreme ovog sveta i ono na čemu zaista možemo da im zavidimo je spokoj. Jurnjava za uspehom, egzistencijom, dokazivanjem, ostaje iza njih, a jedino čime u potpunosti raspolažu, je sadašnji trenutak. Zato mogu da se posvete svojim vrednostima, sebi,
voljenima, hobijima. Ne radi se o tome da više nemaju životnog elana, nego da mnogo lakše i mudrije postavljaju svoje prioritete. Perfekcionizam menjaju ostvarivim ciljevima a očekivanja društva, sopstvenim.

Pričaj mi – iliti storitajm

Neka prva topla sećanja na detinjstvo, sigurno možemo povezati sa pričanjem bajki, kojima su nas bake uspavljivale. Ništa manje nisu magično zvučala i sećanja na njihovo sopstveno odrastanje, u nekom dalekom, davnašnjem svetu. Bake umeju da pričaju, izmišljaju i rečima dočaraju a danas ovu veštinu menja čuveni storiteling, martetinški alat, široko rasprostranjen u svim domenima promovisanja. Danas priče gledamo, slušamo u reklamama, snimamo po društvenim mrežama jer dok je ljudi biće i potrebe za pričama.

Seksualna revolucija

Današnje vremešne staramajke, koje možda i ne razumeju brutalnu pornografsku idolizaciju ženskog tela, nikako ne treba uzimati kao puritanke, koje ne mogu da smisle seksualne slobode našeg doba. Setimo
se, od početka 20. veka počinje postepeno uvođenje metode kontrole rađanja- dijafragme i kontracepcijska spirale kod žena, odnosno kondomi kod muškaraca. Od 1940-ih, antibiotici u lečenju infekcija otklanjaju jedan od glavnih zdravstvenih rizika abortusa, učinivši ga popularnom metodom
za otklanjanje neželjene trudnoće. 1960. u SAD su odobrene – prve kontraceptivne pilule. One su imale možda najdramatičniji efekt seksualne revolucije, s obzirom da je ženama omogućeno da na jednostavan, siguran i diskretan način spreče neželjene trudnoće, praktikuju seks bez straha od začeća i osude društva. Seksualna revolucija su pre svega promene u društvenim pogledima i moralu a naše pretkinje bile su njeni nosioci ili bar svedoci. Hipici su bili pobornici hedonističkog načina života i drugačijih stanja svesti. Praktikovala se takozvana slobodna ljubav, tako što su se otvoreno menjali partneri, živelo se u poligamnim komunama, seksualne slobode svake vrste podsticale i smatrale normalnim. Šta se to pa bitno drugačije danas radi, a da baba to ne zna?

Od crno belih televizora do TikToka

Sećate se crno belih televizora? Fiksni telefoni sa brojčanikom, kasetefoni, parking satovi, deo su sveta koji više ne postoji i mehaničke analogne mašine zamenila je digitalizovana stvarnost. A šta da vam se ta apokalipsa desi u jednom životnom veku, da se sećate prenosa prvih čovekovih koraka po Mesecu a da sada brže bolje treba da odgovarate na video pozive? Setimo se, dok majci ili baki stoti put objašnjavamo kako se koristi internet, da su nas baš one naučile da koristimo kašiku. A ni to nije išlo ni glatko ni brzo.
Tehnički i tehnološki skok poslednjih 50 godina je toliko dramatičan, da je za svako divljenje, što su se mnoge bake jako brzo snašle i čak postale prave zvezde socijalnih mreža. Bilo da dele duhovit, kreativan ili edukativan sadržaj, one rade ono što su oduvek – pričaju priče, zasmejavaju, dele svoju mudrost i brinu o nama. Jer ko nije imao babu, imaće lajfkouča!

TEKST NAPISALA

JASNA DRENOVAC

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jasna Drenovac (@nocnost)

The post Ko nije imao babu, imaće lajfkouča: Šta sve zaista možemo da naučimo od starijih žena? first appeared on Rekla sam ti.

Nek je živo i zdravo, ali da je muško – čini se da ovako počinje priča o ženskom vaspitavanju još u majčinoj utrobi, zar ne?

Dešava se da kad se sazna pol i kad se pojave roze baloni umesto željenih plavih, čujemo komentare poput “ima vremena za popravni”, “nema veze, biće drugo dečak” i još mnogo različitih komentara okoline. U našem društvu oduvek je bilo bitno imati muško dete, odnosno naslednika kuće, imanja, slave i prezimena.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Koliki je moj deo? (@koliki_je_moj_deo)

Šta se misli kada se kaže “Žensko dete, tuđa briga”. Jel žensko dete bilo toliki teret porodici pa se jedva čekalo da se nekome “uvali” na izdržavanje?

Ranije je u Srbiji postojao običaj davanja miraza za ćerku koja se udaje. Miraz bi predstavljao njenu sigurnost iako nije dobila imovinu kao nasledstvo. Takođe, braća koja bi ostala na porodičnom imanju bi deo prihoda od bašte, stoke davala i sestrinoj porodici kao neku vrstu odštete jer se odrekla svog dela imovine. Danas, čini se da smo zaboravili koliko je potebno pružiti sigurnost svoj svojoj deci bez obzira na pol. Društvo i porodica se menjaju, tako da je potrebno i shvatiti da neke običaje treba preispitati i verovatno baciti u zaborav.

Do kakvih ste podataka dolazili prilikom istraživanja teme koja se tiče ženskog nasledstva, jeste li bili iznenađeni?

Mi već deset godina radimo sa ženama, a posebno ženama na selu i upravo za ovaj problem smo saznale od njih. Kada smo shvatile da većina žena sa kojima radimo nema svoju imovinu, malo smo dublje potražile i došle do informacije da se u Srbiji gotovo svaka druga žena odriče nasledstva i da poseduju samo 6% od svih kuća i stanova u našoj zemlji. Te informacije su nas iznenadile, ali i ohrabrile da radimo na ovoj temi kroz kampanju “Koliki je moj deo?”.

Recite nam šta je misija kampanje “Koliki je moj deo?”, zašto je tako važno da žene budu edukovane, informisane o svojim pravima i šta je to što neće ostvariti ukoliko se budu odrekle nasledstva pod pritiskom okoline, porodice ili ga se odreknu dobrovoljno u korist brata ili nekog drugog člana porodice?

Žena u Srbiji ima 200 hiljada više nego muškaraca a opet samo 25% imovine se vodi na žene. Kroz kampanju smo želele da zajedno učimo o pravima koje imamo, jer Zakon o nasleđivanju kaže da su muškarci i žene jednaki naslednici. Takođe, želele smo da naučimo žene o mogućim posledicama ukoliko se odreknu imovine. Jedna od najtežih posledica je da lice koje se odreklo imovine nema pravo na socijalnu pomoć u periodu u kom je recimo mogao da se izdržava od te imovine. Na primeru to znači da ukoliko se odreknemo nečega što vredi 25 hiljada evra, nećemo imati pravo na socijalnu pomoć punih 27 godina. Puno vremena, složićete se. Upravo za ovu posledicu najveći broj žena sazna kad im je potrebna socijalna pomoć a tada je već kasno i prosto imovina koje smo se odrekli ne može da se povrati a ženama
često i porodica okrene leđa u takvim situacijama.

Molim Vas, objasnite ako možete, zašto je bitno da žene ne podležu na izjave tipa, “Ovo je uvek tvoja kuća, ti se vrati kad god hoćeš, za tebe su vrata otvorena”, samo se odrekni svega u korist brata.

Ostavinske rasprave i raspodela imovine obično se održavaju mesec dana nakon smrti bližnje osobe čiji smo naslednici. Po rečima žena koje su učestvovale u našem istraživanju, u tim trenucima nisu razmišljale o imovini, već su samo bile tužne i slomljene. Najveći deo ljudi je pravno nepismen, odnosno retko znamo svoja prava. Idealno bi bilo da se svaki naslednik konsultuje sa pravnikom pre ostavinske rasprave, jer notari nisu dužni da bilo šta objasne na ostavinskoj raspravi. Kako žene veruju porodici obično i kroz kulturu smo učene da je brat zaštitnik i podrška, zato i često nasednemo na reči porodice. Nažalost, često se ispostavi da nakon što se formalno odreknu imovine, brat posle nekog vremena kaže “ovde više ništa nije tvoje, sama si tako odlučila”. Tako da žene ostanu i bez sigurnosti koju donosi
imovina, ali i bez porodice što predstavlja dupli udarac na njih.

Nemam gde da se vratim – da su žene uzimale svoj deo nasledstva, imale bi i gde da se vrate. Ovo je jedan od čestih navoda kao razlog zašto žene trpe nasilje u porodici, zašto se ne razvode iz bilo kojih raloga… Da li žene shvataju značaj borbe za svoja prava ili i dalje slepo prate patrijarhat?

Kada govorimo o ženama koje se dobrovoljno odriču nasledstva, često je odricanje daleko od dobrovoljnog. U tim trenucima deluje kao da mora da se bira između porodice i imovine koja nam po zakonu pripada. Takođe, mogu se čuti rečenice poput “zar ćeš da mu uzmeš i ovo malo što ima?” i “Ne kvari bratu sreću”. Tako da je malo složenije od slepog praćenja patrijarhata. O temi nasleđivanja govorimo tek poslednjih godinu i po dana, pre toga se retko kad pominjala, tako da je teško reći da
smo i mogle da shvatimo koliko je bitno prihvatiti svoj deo i zauzeti se za sebe. Sada je to drugačije, kroz kampanju se javilo desetina žena sa svojim pričama, u komentarima se dele iskustva i nekako su žene shvatile da imaju sa kim da razgovaraju, vide da mogu da se zauzmu za sebe i vide kakve su moguće posledice ukoliko ne prihvate svoj deo.

Za kraj, kako da naučimo devojčice i dečake da se ljubav brata i sestre ne meri u arima, hektarima, kvadratima?

Nijedno dete se ne rađa sa znanjem da je “bitnije” ili da baš njemu pripada sve. Takve stvari učimo iz svoje okoline, a najviše od roditelja i matične porodice. Upravo zato, kao što kad idemo u goste odnesemo onoliko čokoladi koliko ima dece, tako i treba svojoj deci da govorimo o jedinstvu, ljubavi, slozi ali i da je sigurnost potrebna svakom od nas. Žensko dete će se možda udati, ali muževljeva nasleđena imovina
nikada neće biti njena, jer se nasleđena imovina ne deli prilikom razvoda. Samo ispravnim vaspitanjem ćemo usaditi u devojčice i dečake to da se ljubav ne meri u arima i da sve treba deliti ravnopravno.

The post Odrekneš se nasledstva, ostaneš bez pomoći: Važno je da žena zna KOLIKI JE NJEN DEO i da ga se NE odrekne! first appeared on Rekla sam ti.