Šta je sindrom hroničnog umora?

Sindrom hroničnog umora je stanje koje se manifestuje kroz dugotrajan i intenzivan umor, zajedno sa nizom drugih simptoma, uključujući bolove u mišićima, glavobolje, poteškoće sa pamćenjem i koncentracijom, poremećaje spavanja i bol u zglobovima. Ovi simptomi često onemogućavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti i mogu trajati šest meseci ili duže.

Ono što dodatno komplikuje dijagnozu sindroma hroničnog umora je činjenica da simptomi mogu varirati od osobe do osobe, a uzroci nisu u potpunosti poznati. Istraživanja sugerišu da bi kombinacija faktora, uključujući genetsku predispoziciju, infekcije, imuni sistem i hormonsku neravnotežu, mogla igrati ulogu u razvoju ovog sindroma.

Ko je doktor Branislav Milovanović?

Dr Branislav Milovanović je ugledni srpski kardiolog i stručnjak za sindrom hroničnog umora. On je poznat po svom radu u oblasti disautonomije, što je disfunkcija autonomnog nervnog sistema, a koja se često povezuje sa sindromom hroničnog umora. Dr Milovanović je pionir u dijagnostici i lečenju ovog stanja u Srbiji i šire, i njegovi radovi su doprineli boljem razumevanju načina na koji autonomni nervni sistem može uticati na umor i druge simptome povezane sa SHU.

Kako prepoznati sindrom hroničnog umora?

Prepoznavanje SHU može biti izazovno zbog raznolikosti i nespecifičnosti simptoma. Evo nekoliko ključnih znakova na koje treba obratiti pažnju:

1. Konstantan osećaj umora: Umor koji traje duže od šest meseci, ne poboljšava se nakon odmora i nije posledica prekomernog napora.
2. Problemi sa koncentracijom i pamćenjem: Često se javlja osećaj „magle u mozgu“, poteškoće u koncentraciji i zaboravnost.
3. Bolovi u mišićima i zglobovima: Bolovi koji nisu povezani sa fizičkom aktivnošću ili povredama.
4. Glavobolje i migrene: Intenzivne i učestale glavobolje mogu biti prisutne.
5. Poremećaji spavanja: Osećaj umora uprkos dugom spavanju, problemi sa nesanicom ili često buđenje tokom noći.
6. Osećaj malaksalosti nakon aktivnosti: Ponekad i najmanji fizički napor može uzrokovati iscrpljenost koja traje duže od 24 sata.

Zašto dolazi do sindroma hroničnog umora?

Tačan uzrok SHU nije poznat, ali se veruje da različiti faktori mogu doprineti njegovom razvoju:

• Infekcije: Neke virusne infekcije, poput Epstein-Barr virusa, CMV (citomegalovirus) ili virusa herpesa, mogu biti povezane sa početkom SHU.
• Disfunkcija imunog sistema: Neki ljudi sa SHU imaju abnormalne imunološke odgovore, što može ukazivati na povezanost sa imunološkim poremećajima.
• Hormonska neravnoteža: Problemi sa funkcionisanjem hipotalamusa, hipofize ili nadbubrežnih žlezda mogu doprineti simptomima.
• Genetska predispozicija: Istraživanja pokazuju da genetski faktori mogu igrati ulogu u predispoziciji za razvoj SHU.

Kako reagovati i o čemu voditi računa?

Ako sumnjate da imate sindrom hroničnog umora, važno je da se obratite lekaru. Dijagnoza SHU se obično postavlja eliminacijom drugih mogućih uzroka simptoma, kao što su anemija, dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom ili depresija. Vaš lekar može preporučiti krvne testove, testove na funkciju štitne žlezde ili druge dijagnostičke metode kako bi isključio druge bolesti.

Lečenje SHU je multidisciplinarno i obuhvata:

• Promene načina života: Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i tehnike upravljanja stresom mogu pomoći u smanjenju simptoma.
• Lekovi: Lekovi protiv bolova, antidepresivi ili lekovi za spavanje mogu biti propisani za ublažavanje specifičnih simptoma.
• Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Ovaj oblik terapije može pomoći u promeni negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja koji mogu doprineti umoru.
• Fizička rehabilitacija: Programi blage vežbe, prilagođeni individualnim potrebama, mogu pomoći u povećanju nivoa energije i poboljšanju kvaliteta života.

Zaključak

Sindrom hroničnog umora je ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pažnju i odgovarajući pristup. Prepoznavanje simptoma, razumevanje mogućih uzroka i traženje stručne pomoći su ključni koraci ka boljitku. Dr Branislav Milovanović i drugi stručnjaci ističu važnost pravovremene dijagnoze i individualnog pristupa lečenju, kako bi se obolelima pomoglo da vode kvalitetniji i produktivniji život.

The post Nije za zezanciju: Sindrom hroničnog umora, šta treba da znate i kako da prepoznate simptome first appeared on Rekla sam ti.

Ishrana i suplementacija igraju ključnu ulogu u podršci imunološkom sistemu. Evo nekoliko važnih stvari koje treba znati o ishrani i suplementaciji za jačanje imuniteta:

1. Raznovrsna ishrana:

• Voće i povrće: Jedite raznobojno voće i povrće jer su bogati antioksidansima, vitaminima i mineralima koji podržavaju imunološki sistem.
• Integralne žitarice: Preferirajte integralne žitarice jer pružaju vlakna i kompleksne ugljene hidrate koji održavaju stabilan nivo šećera u krvi.
• Proteini: Uključite izvore proteina poput piletine, ribe, jaja, mahunarki i orašastih plodova za održavanje mišićne mase i jačanje imuniteta.

2. Dodaci ishrani:

• Vitamin C: Ovaj vitamin ima snažan antioksidativni efekat. Može se unositi kroz citrusno voće, papriku ili kao dodatak ishrani.
• Vitamin D: Ima ključnu ulogu u imunološkom sistemu. Sunčeva svetlost, riba i suplementi mogu biti izvor vitamina D.
• Cink: Važan za normalno funkcionisanje imunološkog sistema. Meso, mahunarke, orašasti plodovi i cela zrna su dobri izvori cinka.

3. Prirodni napici za imunitet:

• Zeleni čaj: Bogat antioksidansima, može pomoći u jačanju imunološkog sistema.
• Đumbir i limun: Često se koriste za pripremu toplog napitka koji može imati antiinflamatorna svojstva.
• Med i cimet: Dodavanje ovih sastojaka u tople napitke može pružiti ukusan način za poboljšanje imuniteta.

4. Redovna hidratacija:

• Održavajte dovoljan unos vode. Hidratacija je ključna za pravilno funkcionisanje svih sistema u organizmu, uključujući imunološki sistem.

5. Pazite na količinu i kvalitet:

• Kontrolišite unos šećera i prerađenih namirnica. Povećajte unos hranljivih sastojaka iz celih namirnica.

Pre nego što započnete bilo kakav program ishrane ili suplementacije, preporučljivo je posavetovati se sa zdravstvenim stručnjakom, posebno ako imate bilo kakve specifične zdravstvene uslove ili uzimate lekove.

Sastojci iz hrane su uvek najbolji izvor hranljivih materija, ali u određenim situacijama, suplementacija može biti korisna. Balansirana ishrana i zdrav način života ključni su za održavanje jakog imunološkog sistema.

The post Kako da se zaštitite od gripa, koronavirusa i RSV-a first appeared on Rekla sam ti.

Lagano golicanje u grlu, bolovi u telu i iznenadna groznica mogu biti neki od prvih znakova da ste oboleli od gripa.

Ključno je da rano prepoznate simptome kako biste mogli da počnete da brinete o sebi.

Posebno je važno za malu decu, starije odrasle osobe, trudnice ili osobe sa posebnim stanjima koja utiču na njihov respiratorni ili imuni sistem da brzo potraže medicinsku pomoć.

Ovi saveti ne samo da će vam pomoći da se brže osećate bolje, već i da sprečite širenje ovog veoma zaraznog virusa na druge ljude u vašoj zajednici.

Prepoznavanje znakova gripa

Kaže blaga prehlada, jeste vraga. Bude tako na početku pa cvrc.

Rani znaci gripa uključuju:

–umor
-iznenadna groznica (obično iznad 38°C)
-grebanje ili bol u grlu
-kašalj
-jeza
-bolovi u mišićima ili telu
-curenje iz nosa
-Imajte na umu da je groznica uobičajena u ranim stadijumima gripa, ali neće svi sa gripom imati temperaturu.

Šta da radim?

Ako primetite da osećate znake gripa, sledite ove savete:

-Često perite ruke da se spreči širenje virusa.

-Pokrijte kašalj i kijanje rukom ili ih usmerite u maramicu za jednokratnu upotrebu. Grip je
veoma zarazan i lako se širi vazduhom ako kašljete ili kijate.

-Hranite se zdravo da ojačate svoj imunitet. Iako možete izgubiti apetit kada ste bolesni, jedite male
obroke bogate voćem i povrćem, to će pomoći vašem telu da ojača u borbi protiv virusa.

-Pijte puno tečnosti, posebno vode, čaja, i pića sa niskim sadržajem šećera. Izbegavajte alkohol i kofein.

-Kupite osnovne stvari, kao što su maramice, sredstva za ublažavanje bolova bez recepta, sredstva za suzbijanje kašlja, vaš omiljeni čaj i sveže voće i povrće za grickanje dok ste kod kuće.
Međutim, ako se već osećate bolesno, možda bi bilo dobro zamolite prijatelja ili voljenu osobu da obavi kupovinu umesto vas.

-Upozorite svoje radno okruženje. Ostanite par dana kući, ništa neće da se sruši ako vas nema na poslu…

-Ostanite kod kuće i odmorite se.

Šta ne treba raditi

Kod prvih znakova gripa izbegavajte da radite bilo šta od sledećeg:

-Ne idite na posao ili u školu.

-Vi ste zarazni dan ili dva pre nego što vaši simptomi počnu i ostajete zarazni pet do sedam dana nakon što ste počeli da se osećate bolesnim.

-Nemojte se rukovati, grliti, ljubiti.

-Ne forsirajte se. Grip je progresivna bolest, što znači da će se vaši simptomi pogoršati pre nego što postanu bolji.

-Uskraćivanje odmora vašem telu u prvih nekoliko dana nakon pojave simptoma može na kraju produžiti vreme potrebno da se oporavite.

-Izbegavajte prerađenu hranu i šećer,

-Pokušajte da ne preskačete obroke. Dobro je jesti malo manje kada imate grip, ali vašem telu su i dalje potrebna ishrana i energija za borbu protiv virusa. Supa, jogurt, voće, povrće, ovsena kaša i bujon su sve odlične opcije.

-Budite oprezni sa neproverenim biljnim lekovima. Ako ako želite da probate biljni lek, budite oprezni.

-Ne pušite. Grip je respiratorna bolest, a pušenje će iritirati vaša pluća i pogoršati simptome.

Ukoliko vam se stanje ne popravlje ili se osećate jako loše, odmah posetite lekara!

The post Brini o sebi, jer niko drugi neće: Šta raditi (i ne raditi) na prve znakove gripa first appeared on Rekla sam ti.