Dolazak u turske zemlje

Kafa je prvi put stigla u palatu sultana Sulejmana u Istanbul kroz Jemen, za vreme Osmanskog carstva, i majstori kuvari u kuhinji palate razvili su novu tehniku kuvanja. Ime je dobila baš po toj posebnoj metodi kuvanja koju su izmislili Turci. Nakon što je bila istaknuto piće u palati, turska kafa je stigla i na ulice Istanbula. U 16. veku počele su da se otvaraju javne kafane u kojima su se ljudi družili uz ispijanje kafe. Kako je Istanbul bio kosmopolitski i trgovački centar, kafa je prešla granice: kada su trgovci počeli da
trguju zrnima kafe sa dalekim zemljama, evropske diplomate i drugi zvaničnici uveli su kulturu ispijanja kafe u svojim zemljama.

Tradicija upisana u tursku kulturu

Turska kafa je tokom vekova postala sastavni deo turske kulture. Ono što je čini tako jedinstvenom je to što je njen način kuvanja ostao nepromenjen do danas. Za ukusnu tursku kafu neophodna je veoma fino mlevena kafa. Kafa se zatim priprema u loncu sa dugačkom drškom i usnom za sipanje, zvanom džezve, i služi se u malim šoljicama.

Kada je reč o šećeru u kafi, postoje „obična“ (sa malo šećera), blago zaslađena ili slatka. Turska kafa tradicionalno dolazi sa čašom vode i ratlukom. Voda pomaže onima koji je piju da očiste svoje nepce i da u potpunosti osete ukus kafe. Kafa je toliko neophodna u turskoj kulturi da se čak i „kahvaltı“ (doručak), prevodi bukvalno kao „obrok pre kafe“.

U Turskoj uvek postoji razlog za ispijanje kafe. Kako se kafa konzumira posle svakog obroka kao digestiv, ona prati i razgovore sa prijateljima ili kućne posete. Tokom ovakvih iskrenih ćaskanja, gatanje je zabavna turska zabava povezana sa turskom kafom. Turci okreću svoje šoljice za kafu da bi proricali sudbinu na osnovu oblika toza, ako imaju slobodnog vremena. To je zabavan ritual za tumačenje slika unutar šolje sa prijateljima. Servis turske kafe neizbežan je i kao poklon u posebnim prilikama, od verskih praznika do veridbi.

Sorte turske kafe za gurmane

Iako se klasična turska kafa svakodnevno konzumira širom zemlje, različite sorte postoje u svakom regionu. Na primer, turska kafa se priprema od mastične gume u Egejskom regionu, gde je drveća mastike u izobilju. Menengič kafa, bez kofeina i voćnog ukusa, je lokalna poslastica u Gaziantepu i napravljena je od pasulja Pistacia terebinthus, poreklom iz jugoistočne Turske. Slično tome, mirra kafa se preferira u jugoistočnim gradovima Mardin i Šanliurfa. Mirra je jedna od najrobusnijih kafa na svetu i služi se u malim šoljicama bez držača. Za one koji više vole laganiju kafu, kameno mlevena dibek kafa može biti idealna. Vrste turske kafe se takođe razlikuju po načinu kuvanja, na primer na zagrejanom pesku, uglju ili pepelu.

Naučite kako da napravite penastu tursku kafu

Svetski dan turske kafe možete proslaviti tako što ćete napraviti penastu tursku kafu po tradicionalnom receptu. Pre nego što počnete, uverite se da su zrna kafe što svežija. Trebaće vam tanja mlevena kafa nego što bi bila za filter kafu. Pomešajte kafu sa vodom u šerpi, dodajte šećera koliko želite i kuvajte. Kada kafa proključa, videćete sloj pene preko nje. Ako ga pažljivo sipate, pena će ostati na vrhu. Možete uživati u kafi uz čašu vode ili možete odmah isplanirati odmor u Turskoj da biste probali ovaj omiljeni napitak u svom najboljem izdanju – u njenoj domovini.

The post Slavimo Svetski dan turske kafe 5. decembra! U Turskoj se kaže: „Šolja kafe popijene zajedno ostaje u srcu 40 godina“ first appeared on Rekla sam ti.

Ruta svojim drevnim stazama povezuje sela i visoravni, obuhvatajući tragove kulture Efe u regionu. Put Efeler sa 28 etapa, 27 glavnih ruta i jednom alternativnom rutom, predstavlja izazov za sve ljubitelje prirode i sporta.

Sela koja čuvaju bogato nasleđe

Efe su bile cenjene vođe turskih neregularnih vojnika, poznatih kao „zejbeci“, i zauzimaju posebno mesto u turskoj kulturi. Poštovani zbog svoje hrabrosti i vođstva, ličnosti Efea i dalje se odaju počasti, a Zejbek plesovi se izvode na proslavama i danas. Bogato kulturno nasleđe regiona, dom raznih civilizacija od Hetita i Frigijaca do Rimljana i Osmanlija, doprinosi njegovoj privlačnosti. Nasleđe Efea, koji je igrao ključnu ulogu u odbrani Turske tokom Nacionalne borbe, utkano je u ovu istorijsku tapiseriju što ga čini privlačnom destinacijom za one koji žele da istraže duboku i raznoliku prošlost Turske.

Put Efeler

Put Efeler počinje u selu Kavaklidere u okrugu Bornova i vodi do visoravni Kiraz preko planine Nif i Bozdaglara. Ruta se završava u Efes-Selčuku preko planinskog lanca Ajdin, kod kuće Device Marije na Bulbuldagu.

Put se može preći za oko mesec dana uz kontinuirano pešačenje, a ruta je dizajnirana tako da omogući planinarima da stignu u selo do kraja svakog dana. Trasa prolazi kroz 28 sela, uključujući mnoga mala naselja koja su sačuvala i održala svoje drevne vrednosti. U većini sela, uključujući Nazarkoj, Bozdag, Birgi, Bejkoj i Širindže, drvene kapije na ulazima i izlazima pružaju informacije šetačima.

Tradicija, gastronomija, istorija…

Svako selo na putu Efeler nudi posebna iskustva zasnovana na individualnim interesovanjima. Nazarkoj, jedna od prvih stanica na ruti, poznata je po svojim staklenim perlama urokljivih očiju (tur.nazar boncukarı), dizajniranim da oteraju negativnu energiju.

Birgi, koji je uvršten među „najbolja turistička sela“ Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija 2022. godine, je izuzetan muzej na otvorenom sa više od 200 registrovanih spomenika. Neki od najvažnijih znamenitosti sela uključuju Veliku džamiju (Ajdinoglu Mehmet Bej džamiju) iz perioda Anadolskih kneževina, zajedno sa vilom ČakIraga, grobnicom Imamı Birgivi, vili Sandikoglu, džamijom Dervišaga i Umu Sultan Šah grobnicom. Širindže, pretposlednja stanica na putu Efeler, je destinacija za sve sezone, ali poseta tokom berbe je posebno divna: zvona žetve zvone signalizirajući početak slatke žurbe u maslinjacima i vinarijama. Posetite Širindže da biste videli tradicionalne procese proizvodnje visokokvalitetnih maslinovih ulja i vina iz lokalnih vinograda, i probali poznata seoska voćna vina.

Efeler pasoš

Još jedno divno iznenađenje na putu Efeler je „Pasoš puta Efeler’“ koji planinari mogu dobiti na http://www.efeleryolu.com ili preko „Prijateljske službe Efeler put“ (Efeler Way Friendly Establishment) . Učesnici na ruti mogu dobiti svoje pasoše „Efeler put“ sa pečatom prepoznatljivog lokalnog simbola koji odražava identitet svakog sela koje posete. Svaki ručno rađen pasoš „Efeler put“ ima jedinstveni serijski broj. Planinari koji sakupe sve seoske pečate i prikažu završetak rute putem aplikacije – dobijaju poseban zlatni pečat „Efeler put“ na poslednjoj stranici pasoša.

The post Istražite „Efelerov put“ u Izmiru: Najnoviju pešačku stazu koja povezuje autentična sela first appeared on Rekla sam ti.

Nabavite propusnice za muzeje

Najbolji način da istražite istorijsko i kulturno bogatstvo Turske je da posetite njene odlične muzeje. Sa Museum Pass, isplativom karticom koja omogućava pristuppreko 350 muzeja i arheoloških nalazišta širom zemlje, mnogo je lakše uroniti u prošlost nacije bez kupovine pojedinačnih karata na svakoj lokaciji i čekanja u redu. Dostupna u različitim varijantama u zavisnosti od regionalnog područja, cene i perioda važenja, svaka propusnica za muzej se aktivira sa vašim prvim ulaskom u muzej ili istorijsku lokaciju. Karte se mogu kupiti na online ili na blagajni u prostorijama muzeja i koristiti jednom u svakom muzeju.

Putovanje vozom

Mnoge globalne i lokalne usluge iznajmljivanja automobila dostupne su u Turskoj, fleksibilnost za one koji žele da istražuju sopstvenim tempom. Međutim, istraživanje zemlje vozom je jedinstveno iskustvo u kojem se najviše uživa. Železnička mreža Turske, koja obuhvata sve regione brzim vozovima i nostalgičnim rutama, obećava putovanja bogata prirodnim pejzažima, istorijom i kulturom. Posebno nostalgične ture železnicom, kao što su legendarni Istočni Ekspres, najnoviji Mesopotamijski ekspres i živopisni Dijarbakir ekspres, koji časopis Time prepoznaje kao jedno od „najvećih mesta na svetu 2024“, pretvaraju vaša putovanja u zadivljujuću avanturu na koju utiču putovanje, kao i destinacija.

Kupujte pametno

Možete doživeti tradicioalno iskustvo kupovine tako što ćete posetiti istorijske bazare, kao što su Istanbulski Grand Bazaar i Bazar začina ili istražiti moderniju atmosferu kupovine u tržnim centrima širom zemlje. Štaviše, tokom kupovine možete biti oslobođeni od poreza u Turskoj. Možete dobiti povraćaj poreza za kupovine veće od 108 TL za proizvode sa poreskom stopom od 8% i za kupovinu veće od 118 TL za proizvode sa poreskom stopom od 18%. Za više informacija o povraćaju poreza posetite veb lokaciju GoTurkiye.

Koristite javni prevoz

Savremene usluge prevoza su među prvim pogodnostima koje Turska pruža. Lako je doći do aerodroma u zemlji direktnim letovima širom sveta. Nakon vašeg dolaska, usluge taksija ili šatl autobusa, dostupne na svim aerodromima u zemlji, omogućavaju nesmetan pristup turskim gradovima. Javni prevoz je još jedna
pogodnost u Turskoj, koji nudi različite opcije koje odgovaraju potrebama svakog putnika. Obimni sistemi metroa (podzemne železnice) u metropolama, zajedno sa pouzdanim autobuskim, tramvajskim, trajektnim i železničkim mrežama, čine navigaciju urbanim područjima jednostavnom. Potrebno je samo da kupite putnu kartu koja važi za skoro sva vozila da biste koristili javni prevoz. Zatim, pomoću aplikacija za mape na telefonu, možete saznati na kojim stanicama da izađete iz autobusa, tramvaja ili metroa u zavisnosti od toga gde želite da idete.

Jedite kao lokalac

Gde god da idete u Turskoj, turska kuhinja ima mnogo toga da vam ponudi u svakom regionu, od lokalnih jela do ulične hrane. Pored klasičnih jela, poput svetski poznatih ćevapa i donera, trebalo bi da istražite i regionalne kuhinje. Iako ćete probati jedinstvena jela u svakom regionu, ovo će vam zaista omogućiti da iskusite tursku kulinarsku tradiciju. Prvo, trebalo bi da imate tipičan turski doručak, za razliku od bilo kog drugog. Turski doručak je divan namaz koji često uključuje svež hleb, sireve, masline, paradajz, krastavce, jaja, med i džem, uz esencijalni turski čaj. Zatim možete probati najbolju lokalnu hranu u „esnaf lokantası“ (lokalni restorani), gde možete birati iz menija na bazi švedskog stola i platiti fiksnu cenu po tanjiru.
„Lokantas“ i drugi restorani su obično otvoreni do kasno širom zemlje.

Uživajte u toplom gostoprimstvu

Jedna od najistaknutijih osobina turske kulture je toplo gostoprimstvo. Turci će vas prijateljski pozdraviti. Ako vam treba pomoć, slobodno ih pitajte. Nije neuobičajeno da se lokalno stanovništvo potrudi da pomogne turistima, bilo da im daju uputstva ili pomognu sa izborom prevoza. Dok iskreno ćaskaju sa vama, čak će vam ponuditi šolju čaja. Možete naći mnogo ljudi koji govore engleski, posebno u turističkim
mestima.

The post Osnovni „putnički trikovi“ koji će učiniti vaše iskustvo odmora u Turskoj još boljim first appeared on Rekla sam ti.

Mirni odmor u provinciji Izmir: Seferihisar i Foča

Smeštena duž Egejskog mora, pokrajina Izmir obuhvata ne samo živahni grad Izmir, već i nekoliko slikovitih destinacija za odmor kao što su: Češme, Alačati, Urla i Kušadasi. Seferihisar, prvi „spori grad“ u Turskoj i član mreže Cittaslow od 2009. godine, udaljen je manje od sat vremena vožnje od Izmira i oko 20 minuta vožnje od najbliže plaže.

Zadržavši svoje lokalne vrednosti i tradicionalni karakter priobalnog naselja, Seferihisar je takođe implementirao inicijative za održivost kao što su ulične svetiljke na solarni pogon i mrežaste kese umesto plastike. Stanovnici uzgajaju biljke od lokalnog semena, a prodavnice nude proizvode iz okoline.

Naselje Sigadžik na obali, nekoliko kilometara od centra grada Seferihisara, poznato je po nedeljnoj pijaci smeštenoj u zamku Sigadžik na kojoj trgovci i proizvođači nude raznovrsne lokalne i regionalne proizvode. Okrug Seferihisar, poznat i kao prestonica mandarina, svakog novembra započinje sezonu Festivalom mandarina (tur. Mandalina Senligi). Naravno, ovo područje ima antičke istorijske znamenitosti, uključujući i drevni grad Teos, jedno od najvažnijih naselja Jonske unije.

Nazvana po fokama koje žive duž obale, Foča je mirno naselje koje nudi prepoznatljiv spoj istorije, prirode i mora. Ovo područje je i dalje stanište kritično ugrožene mediteranske foke, dok plaže sa Plavom zastavom poput Eski Foča, Jeni Foča, Bagarasi i Ilipinar nude aktivnosti poput vožnje kanuom, jedrenja i plivanja. Stari grad Foče, Eski Foča, je slikovito naselje sa tavernama na obali mora, pekarama i umiljatim
mačkama.

Ovo mirno ribarsko selo je takođe poznato po maslinjacima i vinogradima, a crno grožđe Foča Karasi njegov je zaštitni znak. Odličan način da započnete dan u Foči je hrskavim simitom (poznatiji kao đevrek) ili toplim pecivom iz jedne od lokalnih pekara. Uveče, posetioci mogu da uživaju u ukusnim punjenim dagnjama pripremljenim sa dosta limuna, i probaju lokalna vina.

Akjaka: U srcu Mugle

Pokrajina Mugla, na raskrsnici Mediterana i Egejskog mora, dom je popularnih destinacija za odmor kao što su Bodrum, Fetije, Marmaris, Datča i Akjaka. kruženo borovim šumama, sa pogledom na zaliv Gokova, seoce Akjaka je izgrađeno na mestu drevnog karijskog naselja zvanog Idima. Na putu do ovog mesta i danas se mogu videti kameni grobovi iz tog doba.

Poznato i po rezbarenim drvenim kućama, malo ribarsko selo Akjaka ima sporu, mirnu atmosferu koju upotpunjuju sunce, pesak i more. Jedrenje na dasci, surfovanje zmajem i kajak na moru su samo neke od aktivnosti u okolini, a osim zaliva tu je i reka Azmak. Azmak, velika podzemna reka, meša se sa morskom vodom nudeći plivačima zapanjujuću kombinaciju tople i hladne vode.

Glavni grad mira turske rivijere: Finike

Provincija Antalija, hvaljena po plažama sa Plavom zastavom, ronilačkim mestima i luksuznim odmaralištima, takođe je dom šarmantnih gradova kao što je „spori grad“ Finike. Veruje se da su ovo područje osnovali Feničani u 5. veku pre nove ere kao „Phoinikos“ koji je tokom istorije ugostio brojne druge civilizacije. Najistaknutiji drevni gradovi okruga – Limira i Arikanda – otvoreni su za posetioce. Prelepa prirodna okruženja Finike – šumarci narandže, čiste plaže i tihi tirkizni zalivi privlače veliki broj
posetilaca.

Zaliv Andrea Dorija jedan je od najlepših zaliva u provinciji Antalija sa čistom vodom, plažom okruženom bujnim zelenilom, sa povremenim posetama mediteranskih foka i morskih kornjača Caretta caretta. Posetioci mogu da pešače kanjonom Gokbuk i istraže pećinu Suluin koja ima impresivne stalaktite, stalagmite i travertinske bazene. Narandže Finike imaju geografsku oznaku porekla što ovaj okrug čini vrhunskom gastronomskom destinacijom, posebno u pogledu proizvoda kao što su sokovi, džemovi i marmelade.

O Cittaslow konceptu

Festina lente (požuri polako) govorili su Latini, a danas „spori gradovi“ podrazumevaju uživanje u trenutku uprkos modernom, ubrzanom načinu života. Ali, Cittaslow je i koncept koji podrazumeva humaniji i ekološki osvešćeniji način života za sadašnje i buduće generacije. Da bi grad postao „spori grad“ (Cittaslow), njegovo uređenje i način života moraju biti u skladu sa smernicama koje podrazumevaju: Slow Food (specifična filozofija sporog uživanja u hrani, čuvanje tradicije u ishrani, izuzetna briga o načinu
proizvodnje hrane i očuvanju životne sredine, zabrana upotrebe GMO u poljoprivredi); projekti reciklaže; zelena ekonomija i ekološka politika (veliki broj zelenih površina i parkova, korišćenje obnovljivih izvora energije, zeleni transport…); očuvanje starih zanata, integracija marginalizovanih grupa stanovništva. Spori gradovi su oni u kojima su njegovi stanovnici i posetioci radoznali u pogledu prošlih vremena, to su gradovi sa netaknutim pejzažima i oni u kojima se neguju kultura i umetnost, stari zanati, kafići i
restorani u kojima se uživa u lokalnim jelima i pićima…

The post Usporite i uživajte u najlepšim „sporim gradovima“ Turske first appeared on Rekla sam ti.

Antalija: Ultimativni letnji raj

Turska rivijera osvaja posetioce svojom zadivljujućom lepotom i nudi mnogo više od tirkiznog mora i plaža sa Plavom zastavom. Turska rivijera i njena prestonica Antalija obećavaju pejzaže koji oduzimaju dah, najbolju mediteransku kuhinju, veličanstvene antičke lokalitete otvorene za posetioce sve do ponoći, i nezaboravne avanture u prirodi poput pešačkih ruta i adrenalinskih sportova na vodi.

Zato što nudi brojne i raznovrsne aktivnosti, Antalija godišnje ugosti milione turista iz celog sveta. U gradskim hotelima pogodnim za porodice, možete se opustiti i uživati u zasluženom odmoru na plažama sa Plavom zastavom, dok se vaša deca zabavljaju na brojnim igralištima, bazenima i dečjim klubovima. Letnji odmor može biti i idealna prilika za upoznavanje sa kulturom, istorijom i tradicijom Turske, pa možete otići na arheološku ekspediciju u drevne gradove poput Olimposa, pešačiti Likijskom stazom, otkriti podvodni svet skriven među olupinama brodova i okružen magičnom faunom u Kašu, ili istražiti Pataru – mesto gde je prema predanju rođen Deda Mraz.

Neka od autentičnih iskustava koja garantuju nezaboravan provod su i igranje golfa na izvrsnim terenima u Beleku ili uživanje u predstavama u antičkom pozorištu Aspendos. Za ljubitelje adrenalina tu je više nego uzbudljivo iskustvo raftinga na reci Keprulu.

Vanvremenska utočišta Mugle i kultna privlačnost Bodruma

Mugla, pokrajina sa najdužom obalom u Turskoj, dom je nekih od najpoznatijih mesta za odmor u Turskoj: Fetije, Marmaris, Datča, Goček, Oludeniz. Smešteni na divnoj obali sa svetlucavim vodama, ovi gradovi pružaju iskustva za nezaboravno putovanja: plave i zelene pejzaže, antičke gradove, fascinantne artefakte, svež vazduh, tirkizne vode i netaknute uvale. Izvanredno gradsko odmaralište Bodrum, koji spaja luksuz i boemski šarm, savršena je adresa i za opuštanje i za uzbuđenje.

Bodrum je toliko fantastično mesto da se čak i jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta, mauzolej Halikarnasa, nalazilo u njemu. Jedinstveno plavetnilo bodrumskih voda, i nijansa koja se ne može videti nigde drugde na Egejskom moru, daje magični dodir vašem odmoru, čineći svaki zalazak sunca nezaboravnim.

Bez obzira na to da li volite luksuz stilizovanih klubova na plaži, modernih marina i prestižnih restorana sa Mišelinovom zvezdicom, ili opuštenu atmosferu boemskih odmarališta, bogatstvo iskustava dostupnih u Bodrumu je neprocenjivo!

Istanbul: Mozaik istorije, kulture i kulinarske izvrsnosti

Istanbul, turska metropola u kojoj se Evropa susreće sa Azijom, i besprekorno spaja istoriju i modernost, nudi zadivljujući mozaik iskustava koje potvrđuje njegovo posebno i nezamenljivo mesto na svetskoj turističkoj mapi. Svaka ulica i kvart podsećaju nas na njegovu bogatu prošlost i multikulturalni identitet, baš kao i njegova istorijska mesta i arhitektonska čuda kao što su Aja Sofija, kula Galata, cisterna Bazilika…

Kada zaronite dublje u Istanbul, shvatićete da koračate jednim od najstarijih gradova na svetu. Užurbani gradski bazari, moderni tržni centri, umetnička i kulturna scena koja stalno raste, i njegovi živahni kvartovi pružiće vam iskustvo kao nijedno drugo. Kojim god putem da krenete, doživećete Istanbul u njegovom najautentičnijem obliku.

A gastronomija je tek posebna priča! Možete izabrati elegantno postavljene stolove za večeru i delicije kuvara u restoranima sa Michelinovim zvezdicama ili pak najjednostavniju, ali veoma ukusnu uličnu hranu. Dinamična kulinarska kultura Istanbula čini ga jednim od najboljih gastro gradova u svetu.

Ponuda različitih aranžmana zaista nudi više od onoga što ćete platiti, jer se iza svakog ćoška krije novo iskustvo, novo mesto za istraživanje ili sledeća avantura, uvek sa najvišim kvalitetom usluge i gostoprimstvom čuvenim u svakom kutku naše planete.

The post Turska: Zemlja beskrajnih, jedinstvenih iskustava first appeared on Rekla sam ti.

Veliki bazar šest dana u nedelji dočekuje hiljade posetilaca koji ovde dolaze da sklapaju poslove, vide zanatlije ili kupuju ručno rađene, autentične i luksuzne proizvode, od nakita preko tradicionalnih pločica i svilenih tkanina do tepiha.

„Živo ljudsko blago Velikog bazara“

Veliki bazar je podignut 1461. godine da bi ostvario prihod za Aja Sofiju. Smešten na istorijskom poluostrvu, obuhvata kvartove Nuruosmanije, Merkan i Bejazit i njegova struktura je uvek oslikavala dinamičan poslovni centar.

Trgovci iz svih krajeva sveta koji su „krstarili“ trgovačkim putevima, sastajali bi se na Velikom bazaru da razmenjuju dragulje, nakit, svilu i bezbroj drugih proizvoda. Kompleks Velikog bazara obuhvata 22 kapije pokrivene ravnim krovovima sa kupolama. Ulice, kojih u okviru čaršije ima više od 60, dobile su nazive po zanatima koji su se u njima prvobitno praktikovali – zlatari, fesari i ćilimari…

Izgrađen na površini od 45.000 m² i sa svojom 563 godine dugom istorijom, ovaj masivni kompleks je živi muzej i jedan od najživopisnijih lokacija u Istanbulu. Sa 3.600 prodavnica, bazar je otvoren od 8.30 do 19.30 tokom leta i od 8.30 do 19 časova zimi. Ovde su izloženi različiti zanati i proizvodi, uključujući tekstil, kožne predmete i tepihe. Bazar je takođe poznat i po svojoj ulozi inkubatora zanatlija i vekovnoj tradiciji majstora – šegrta, posebno u nakitu i drugim turskim rukotvorinama kao što su ornamentika i
kaligrafija. Zanatlije bi ulazile na Veliki bazar kao šegrti, postajali kalfe tokom godina, i na kraju bi nastavili u svom izabranom zanatu kao majstori odgajajući desetine svojih šegrta. Zanatlije se smatraju i „živim ljudskim blagom Velikog bazara“.

„Svet unutar sveta“

Uz zanatlije i zanate koji su smešteni unutar njegovih kapija, Veliki bazar odlikuje i lavirintska struktura za koju možemo reći da je „svet unutar sveta“. Lako je izgubiti se u prostranstvu Bazara i njegovih mnogobrojnih hodnika i prolaza, ali je isto tako jednostavno zastati u prodavnici koja vam se dopadne i gde se posetiocima odmah nude šoljica čaja ili turske kafe. Još jedan važan i nezaobilazni element Velikog bazara je njegova kultura pregovaranja, odnosno cenjkanja, te je nepisano pravilo da se prva
cena uvek – spušta!

Sjajna kulisa za filmove i serije

Kao simbol Istanbula, Veliki bazar se pojavljuje i ističe u brojnim filmovima i televizijskim serijama. U filmu “Iz Rusije s ljubavlju” (1963), Šon Koneri šeta pijacom kao šarmantni britanski agent Džejms Bond, dok u filmu “Skyfall” iz 2012. godine Danijel Krejg kao Bond vozi motocikl preko krova pijace. U špijunskom filmu “Argo”, Ben Aflek poseti Veliku pijacu, kao i Rasel Krou u filmu “Poslednja nada” iz 2014. godine. Najnovije
pojavljivanje pijace je u seriji “Veo” iz 2024. godine, detektivskom trileru u kojem glumi dobitnica Emi nagrade Elisabet Mos.

Gastronomija

Ova slavna tržnica je takođe poznata i po svojim istorijskim restoranima, od kojih je većina smeštena u gostionicama Velikog bazara. U ovim objektima možete uživati u tradicionalnim istanbulskim jelima, a na raspolaganju su vam i mnogobrojni kafići i čuvene poslastičarnice.

The post Prepustite se legendarnoj šoping avanturi na istorijskom Velikombazaru, jednoj od najstarijih svetskih destinacija za kupovinu first appeared on Rekla sam ti.

Osim toga, Turska rivijera i regioni Egejskog mora su među najboljim destinacijama za smele aktivnosti na otvorenom. Uz različite sportove, od adrenalinskih aktivnosti na nebu do morskih izleta, ove destinacije omogućavaju gostima da se upuste u uzbudljive avanture na svakom koraku.

Adrenalinski sportovi na vodi

Sa besprekornim plažama i plavim morem, Egejska regija i Turska rivijera su ključne destinacije u Turskoj za sportove na vodi i morske aktivnosti. Ronjenje je jedna od najpopularnijih aktivnosti na obali koja svake godine privlači hiljade profesionalnih i amaterskih ronilaca. Mesta za ronjenje u regionu, koja se protežu od Čanakalea do Ajvalika i Bodruma do Kaša ostavljaju bez daha zbog podvodnih ruševina, olupina brodova i živopisne faune. Kaš, među najboljim svetskim ronilačkim centrima, ima brojne ronilačke lokacije sa odličnom vidljivošću. Idealna lokacija za ronjenje i snorkeling, Kaš je poznat po svojim slikovitim uvalama za kupanje, istorijskim gradovima, ukusnoj mediteranskoj kuhinji i regionalnim vinima.

Tragači za adrenalinom mogu pronaći savršene terenske sportske centre na obalama Mediterana i Egejskog mora. Epicentar jedrenja na dasci je Alačati, udobno letovalište u Izmiru, poznato po vetrenjačama, kamenim kolibama i kaldrmisanim stazama. Nakon kratkog seminara u surf klubovima Alačatija, raja za surfere sa jakim vetrovima, možete „kliziti“ duž ogromnog plavog mora.

Poluostrvo Datča u provinciji Mugla ima neke od najvetrovitijih zaliva na Egejskom moru, što ga čini poželjnom destinacijom za iskusne i profesionalne ljubitelje jedrenja na dasci.

Smeštena severno od Marmarisa, između Alačatija i Datče, Akjaka je jedna od najboljih lokacija za surfovanje zmajem (kitesurfing) na planeti. Sa stazom za surfovanje dugom tri kilometra, peščanim plitkim vodama i stalnim termalnim vetrovima, ovaj grad za odmor i član mreže ‘’CittaSlow’’ smatra se optimalnim mestom za surfovanje.

Vožnja kanuom i rafting u srcu Mediterana

Kao dom omiljenih mesta za odmor u Antaliji, kao što su Kaš, Kemer i Kalkan, Turska rivijera nudi razičite sportove na vodi, uključujući rafting i vožnju kanuom. Zaštićen kao Nacionalni park od 1973. godine, Kanjon Koprulu u provinciji Antalija, koja je srce ovog regiona, je prirodno čudo sa bogatom faunom i florom, fascinantnim stenovitim formacijama i rekom Kopručaj koja protiče kroz centar kanjona. Ova lokacija smatra se jednom od najsigurnijih kurseva raftinga na svetu.

Vođene rafting ture Kopručajom su najbolje ocenjene, sa stazom od približno 14 kilometara koja se prelazi u roku od tri do četiri sata. Kekova, do koje se može doći brodom iz Kaša (organizuju se svakodnevni izleti), poznata je po olupinama drevnih brodova i nudi vožnje kanuom koje obično počinju iz zaliva Učagiz ili Kalekoja, i nastavljaju se jugozapadno duž obale ka ostrvu Kekova i sve do zaliva Tersane. Kada stignete do potonulog grada drevne Likije, usporite da biste pogledali ruševine: grad je bio jedan od najistaknutijih trgovačkih centara Likije u drugom veku.

Najbolje pešačke rute u Turskoj

Egejski i mediteranski region poznati su i po planinarskim rutama, posebno privlačnim ljubiteljima prirode i istorije. Ove rute uključuju: planine Ida (Kaz Dagları) u severnom Egeju, od kojih skoro svaka tačka nudi zasebnu pešačku stazu; Frigijski put, koji počinje od Afjonkarahisara, istorijskog grada unutrašnjeg Egeja, i prati tragove legendarnih Frigijaca; Karijska staza, nazvana po Kariji i stazi kulturnog nasleđa Pisidija, gde možete istražiti drevni region Pisidija severno od Antalije. Osim toga, Staza Svetog Pavla prati rute kojima je hodio Sveti Pavle, ključna figura u širenju hrišćanstva.

Likijski put je, međutim, verovatno najpoznatiji put u Turskoj. „Prva ruta za pešačenje na velikim udaljenostima“, Likijski put, je dužine 540 kilometara između Fetijea i Antalije. Okružen šumama, ovaj region je takođe vredan pažnje zbog drevnih gradova kao što su Ksantos-Leton, lokalitet baštine Uneska, i drevno likijsko naselje. Konačna stanica na Likijskom putu koji počinje od Fetije Oludeniza je Gejikbajiri,
najveća penjačka bašta u Turskoj. Nakon šetnje, možete imati uzbudljivu avanturu penjanja u Gejikbajiriju.

Biciklistička putovanja puna uzbuđenja, istorije i prirode

Još jedan način da otkrijete lepotu Egejske regije i Turske rivijere je bicikl. Izmir, poznat po svojim istorijskim centrima i obalnim biciklističkim rutama, takođe je deo Mediteranske rute EuroVelo 8. Ulaskom u Tursku iz luke Dikili u Izmiru, možete biciklom do mnogih sela i letovališta, uključujući Seferihisar, Sigadžik, Urlu i Alačati. Videćete flamingose dok vozite bicikl kroz izmirsko utočište ptica u delti Gediz i
uživaćete u pogledu na Egejsko more na biciklističkoj ruti kroz centar grada. Takođe, možete krenuti na jedinstveno putovanje u drevne gradove Pergam i Efes, mesta svetske baštine Uneska.

Okrug Kemer u Antaliji se odlikuje rutama posebno dizajniranim za planinski i šljunčani biciklizam. Sa planinama Taurus koje se prostiru paralelno sa obalom Sredozemnog mora i njegovim prekrasnim pejzažima, Kemer je užitak za bicikliste. Rute za brdski biciklizam između Kemera i mesta kao što su Gedelme, Čalištepe, Čukurjajla i Bejdžik obećavaju visok nivo adrenalina i nezaboravne vidike. Šljunčana biciklistička ruta između Kemera i vrha planine Tahtali je kratka, ali izazovna, završava se na stanici žičare; tamo vas obilazak žičarom dovodi do vrha planine Tahtali za deset minuta, praćen pogledom koji oduzima dah.

Kemerska ruta takođe poziva bicikliste da otkriju drevne gradove čuvane gustim kedrovim i borovim šumama. Tokom biciklističkih tura na Egejskom moru i Turskoj rivijeri, možete boraviti u hotelima prilagođenim biciklistima koji nude širok spektar sadržaja za bicikliste, od posebnih menija i informacija o rutama, do bezbednog parkinga i alata za popravku/održavanje.

The post Uzbudljive avanture: Obale Turske pružaju neiscrpne mogućnosti za najrazličitije aktivnosti na otvorenom first appeared on Rekla sam ti.

Prihvatajući ukuse i drevne tradicije plodne zemlje, bogata gastronomska kultura Anadolije biće proslavljena širom sveta tokom Nedelje turske kuhinje, u periodu od 21. do 27. maja. Godišnja nedelja turske kuhinje održava se treću godinu zaredom.

Ukusni, zdravi, tradicionalni i bezotpadni (zero waste) recepti održive turske kuhinje biće naglašeni različitim aktivnostima, a ovogodišnji međunarodni događaji će predstaviti jelovnike turske gastronomije u egejskom stilu koji prikazuju živopisnu fuziju istorije, kulture i prirode zemlje.

Egejski ukusi

Egejska obala Turske, fantastičan pejzaž zelene i plave, privlači pažnju svojim veličanstvenim prostranstvima, duboko ukorenjenom istorijom i kulturom zdrave hrane. UNESKO je 2010. godine priznao mediteransku ishranu kao nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva.

Ovi primorski regioni su poznati po povrću kao što su artičoke, cvetovi tikvica, lokalno začinsko bilje i bogata morska hrana. Egejska regija je poznata i po vekovima starim maslinama i zdravim maslinovim uljima, tajni dugog života, toliko, da se bašte maslina protežu od Čanakalea do Mugle, otkrivajući kulturno nasleđe regiona koje se proširuje uzgojem maslina. U regionu se Izmir i Milas ističu kao dve stanice „Puteva maslinovog drveta“, koje je registrovao Savet Evrope.

Pronalasci u drevnom Klazomenaiju u Urli, gde se nalazi najstarija radionica maslinovog ulja u Anadoliji, svedoče o 2.600 godina staroj istoriji metoda prerade maslina koje se i danas koriste. Egejska regija Turske je izvanredna destinacija koja slavi dobar život sa ukusnim proizvodima od maslinovog ulja i okolnim vinogradima. Poslednjih godina, restorani otvoreni u regionu dom su inovativnih kuvara koji stvaraju kulinarska čuda dok proizvode uzgajane u obližnjim poljima, sa održivim metodama proizvodnje, donose direktno na stolove.

Egejeski meni

Egejski meni predstavljen na međunarodnim događajima u okviru Nedelje turske kuhinje sastoji se od recepata koji simbolizuju izobilje regiona, gde je dugo bila naglašena zdrava, održiva ishrana u mediteranskom stilu. Egejske masline i sirevi, tarhana supa, pire od fava pasulja, mudžver (fritule od
tikvica), boranija sa maslinovim uljem, punjene paprike sa maslinovim uljem, gozleme i druga peciva sa začinskim biljem, tepsija od škampa, Izmirske ćufte i indžir ujutmasi (puding od suvih smokava), somata (šerbet od gorkih badema) i subje (šerbet sa semenkama dinje) su među opcijama na meniju.

Turska kuhinja sa geografskim oznakama

Osnova održivog nasleđa Turske, divne kombinacije jedinstvenih regionalnih i pokrajinskih proizvoda i jela, su geografski obeležena, lokalna i kvalifikovana hrana iz 81 pokrajine. U tom kontekstu, u okviru Nedelje turske kuhinje, na manifestacijama će biti ponuđeni i jelovnici koji uključuju turske proizvode sa geografskim poreklom. Geografski obeleženi proizvodi iz regiona i pokrajina oko Turske ilustruju ekološki
održivu tradiciju ukusa kroz prirodne metode proizvodnje i kvalitet.

Turska ima ukupno 2.218 proizvoda registrovanih od strane Turskog instituta za patente, od kojih 1.637 proizvoda ima oznaku porekla, 565 proizvoda ima geografsku oznaku, a 16 proizvoda su proizvodi sa garantovanim tradicionalnim specijalitetima. Zemlja takođe ima 21 proizvod registrovan od strane Evropske unije (EU), uključujući:
baklavu Gazijantep, Ajdin kestanesi (kesten iz Ajdina) i Ajdin indžiri (smokva iz Ajdina), Bajramič bejazi (vrsta nektarine), Malatija kajisi (kajsija iz Malatije), Milas zejtinjagi (maslinovo ulje iz Milsa), Taškopru sarimsagi (beli luk iz Taškoprua), Giresun tombul findigi (veliki lešnik iz Giresuna), Antakija kunefesi (Antakijski kunefe), Suruč nari (nar iz Suruča), Čaglajandžerit dževizi (Čaglajandžeritski orasi),
Gemlik zejtinjagi (maslinovo ulje iz Gemlika) i Edremit Korfezi ješil čizik zejtini (Edremit zalivska zelena izgrebana maslina), Ajaš domatesi (paradajz iz Ajaša), Maraš tarhanasi (tarhana iz Maraša), Ezine pejniri (sir iz Ezina), Safranbolu safrani(šafran iz Šafranbolua), Ajdin Memedžik zejtinjagi (devičansko maslinovo ulje iz Ajdina) i Araban sarimsagi (beli luk iz Arabana).

Turska kuhinja, divna gastronomska tradicija koja obuhvata visokokvalitetne, prirodne sastojke sa različitim tehnikama skladištenja i kuvanja, takođe nudi brojne mogućnosti za vegetarijansku i vegansku ishranu.

Uživajte i prijatno!

The post Nedelja turske kuhinje u svetu od 21. do 27. maja first appeared on Rekla sam ti.

Sve što sam znala jeste da putujem sa koleginicom iz Srbije, do tada se nismo znale. Let do Istanbula pa presedanje u Izmir. Tu kreće putešestvije o neispričanim pričama za pet novinara, nas dve iz Srbije, kolegu iz Poljske, Rumunije i Mađarske…

Malo ljudi zna, baš kao što to nisam znala ni ja, da je Turska drugi najveći proizvođač maslina u svetu. Prava je privilegija videti dve hiljade godina staru maslinu na obali Egejskog mora, i saznati za šta se sve koristi plod maslina. I kako bre ne postoji zelena i crna maslina?! Ok, hajmo polako.

Prva stanica, Izmir

Kada smo sleteli u Izmir, sačekala nas je Eren Deger, turistički vodič i naša domaćica koja će nas pratiti od samog početka puta. Pravo pa u restoran, što nam se svidelo, jer domaći specijaliteti koje smo probali nisu nas ostavili ravnodušnim. Uz Eren naš domaćin bio je i Haluk Sarigul iz Turske ambasade, koji nam je otkrio tajnu da ako niste upućeni u gastronomiju Turske onda računajte da kao i da niste bili u poseti. Lep početak, hranom i vinom smo se povezali u startu, jer, kako drugačije. A znate li šta primećujem, da na stolu ima maslina u svim oblicima i strukturama, od namaza do sitnih, crnih, zelenih plodova.

Koliko li samo ima vrsta maslina, upitah se, a kako su ovako drugačije zelene i crne? Pa da, to su dve sorte.

Zato smo posetili Muzej maslinovog ulja gde se sve moje iluzije o maslinama, raspiruju poput maslačka…

Procedura je ista, samo je tehnologija naprednija – i da se zna, nema zelenih i crnih maslina

Mesto Urla (Izmir) i obavezna poseta Muzeju maslinovog ulja, koji će vam pružiti sve potrebne informacije o važnosti i značaju maslina za Tursku.

Turci su se pojavili u Antaliji u 11. veku nove ere. U početku su pokušavali da iskoriste sve što se moglo dobiti od uzgoja ovaca i useva uzgajanih na kamenitim zemljištima. Zato su odlučili da uzgajaju masline koje se odlično snalaze u ovoj klimi. Za njih se zadržao izraz „drvo života“, objašnjava nam Deger Eren, naš vodič.

Postoji još jedan razlog, mada manjeg značaja u sekularnoj Turskoj. Maslina je jedna od tri biljke koje, prema Kuranu, potiču direktno iz rajskog vrta – Edema.

Muzej maslinovog ulja je kompleks koji obuhvata Muzej tehnike, Muzej sapuna, higijene i čišćenja, modernu fabriku i magacin maslinovog ulja, informacionu sekciju o maslinama i maslinovom ulju, radionice za drvo i keramiku. U prednjoj bašti muzeja zasađene su sve vrste drveća koje se mogu gajiti u regionu.

Naš domaćin koji nas je vodio kroz muzej bio je gospodin Levent Kostem, po zvanju doktor ortopedije ali i predsednik Kostem fondacije za kulturu, obrazovanje i muzeje. On kaže da je njihov cilj da obezbede obrazovanje deci, da pretvore muzej u obrazovnu instituciju i da pokrenu rad na razvoju maslinarstva, umetnosti, kulture, istorije i veština ruku.

Upravo nam je on ispričao da je proces pravljenja maslionovog ulja i dalje, posle toliko godina isti, kamen koji melje masline, ulje koje se pretače, sve je to standarna procedura koja se menjala samo u pogledu modernizacije uređaja koji olakšavaju rad, ali se princip rada sam po sebi nikada neće promeniti. Jer i zašto bi kada je kvalitet ono što je presudno i jedino važno, a ne količina koja se prodaje.

Tu smo naučili da se kvalitet maslinovog ulja proverava na jednostavan način:

maslinovo ulje proba se iz staklene čaše čije dno blago okrećete na dlanu dok drugom rukom zatvarate otvor. Nakon nekoliko minuta, kada pomerite ruku da biste osetili miris biće vam jasno šta vam obećava ukus. Nakon što ulje provučete kroz zube i pustite kroz jezik do grla znaćete sve što je potrebno o kvalitetu masline od koje je napravljeno, ljubazno nam je objasnio vodič ovog carstva koje spaja prošlost i sadašnjost.

Onda je usledilo pitanje od strane našeg domaćina, “A da li znate koliko vrsta maslina postoji?”.

“Zelene i crne”, rekosmo u glas.

Smeh i sledi objašnjenje:

Razlika u boji je rezultat toga kada su masline ubrane. Zeleni plodovi se beru u septembru, a crni moraju da čekaju do decembra (većina crnih maslina dostupnih u našim prodavnicama beru se zelene i menjaju boju kroz proces oksidacije).

Osnovna razlika između zelenih i crnih maslinki je u stadijumu zrenja ploda. Zelene su ubrane sa stabla još nezrele, nakon otprilike 6 meseci, pre nego što počne menjanje boje. Uopšteno, one imaju kompaktnije i sočnije meso, a po ukusu su svežije i nekako slađe. Crvenkaste maslinke su ubrane tačno u trenutku zrenja, a crne bismo zapravo mogli nazvati prezrelim. Što su masline tamnije to im je meso mekše, a ukus intenzivniji i gorči.

Tako se kula od karata raspala a neka nova kula znanja, ipak, sazidala.

A za merak, svi na Festival hrane

Koliko je gastronomija bitna u Turskoj baš kao što nam je i sam Haluk rekao sa početka priče dokaz su i Festivali hrane. Slično nama u Srbiji, tako se i u Turskoj voli dobro popiti, pojesti i zameračiti. Ili, kako volim da kažem posle jela i zadivaniti. U Izmiru smo posetili “Festival hrane” koji je predstavio sve domaće specijalitete ali i neke novotarije.

Od mediteranskih đakonija, prave turske kafe do restorana sa Mišelinovim zvezdicama. I vina, vina, dajte mi vina! Cela ta regija u kojoj smo bili bavi se pored uzgoja maslina i proizvodnjom vina, pa kako da se onda odvoji maslina, sir i čaša dobrog vina? Naravno, nikako.

Organsko a ne kupovno

Da se sve esencije maslina koriste, kako za jelo tako i za lepotu i zdravlje, bilo nam je jasno kada smo posetili nekoliko lokalnih farmi gde se uzgaja maslina. Dokaz tome je i mesto Urla, koje broji oko 50.000 stanovnika, a imaju čak tri restorana sa Mišelinovim zvezdicama. Jedan takav restoran je u vlasništvu bio farme Hič, koju vodi gospođa Duigu Elakdar. Ona se bavi proizvodnjom maslinovog ulja, keramikom, kozmetikom ali i uzgojem organske hrane. Njena čitava farma je zasnovana na konceptu i misiji da sve što se zasadi, to se i pojede, a da bi se sadilo, mora i da se sačuva od uništavanja.

Drvo iz Edena 3200 godina staro

A kako da zaokružimo misiju o putevima maslinovog ulja? Posetiti drvo koje je za meštane “sveto”.

Naša divna domaćica Hatidže Akturk, ponosna je vlasnica imanja na kom se drvo nalazi. Srdadžan doček sa porodicom, komšijama i familijom, učinilo je da se osetimo posebno. Čak nas ni kiša nije sprečila da uživamo u gostoprimstvu i priči o drvetu koje i posle 3200 godina i dalje daje plodove.

Hatidže nam je spremila tradicionalnu hranu koju, kako ona kaže, obično služe na velikim veseljima i za jako važne goste. U pitanju je keške. Tu je naravno i crni čaj.

A kako sve bez muzike? Imali smo priliku da čujemo i tradicionalni instrument “baglama”.

A onda i vidimo i igru koju su nam priredili lokalni meštani a zove se “Mulga Zeybek”.

U priči sa njom otkrili smo da je njena najveća briga da se u okolini a i na samom imanju neće ništa graditi jer, svako urušavanje prirode moglo bi da utiče na ovo “sveto” drvo, što bi samim tim dovelo i do njegovog uništenja…

Posle klope na planinarenje u Bodrumu, da, da nije samo kupanje

Kada smo mislili da nema mesta za još hrane, posle poseta najboljih restorana u Kušadasiju, Izmiru, Bodrumu, došao je red na planinarenje. Zapravo, kako nam je Degen, naš vodič rekla, mi smo prva tura koja će ići na planinarenje, da vidimo koliko je zanimljivo. Pa, sad, kakvo planinarenje u Turskoj, pomislih…

Međutim.

Bodrum je bio destinacija koja je tokom istorije korišćena kao rezidencijalna oblast zbog svoje lokacije i prirodnih lepota. Lelegi su jedni od najranijih poznatih stanovnika Bodruma. O njima znamo zahvaljujući antičkom istoričaru Herodotu. Prema Herodotovim izvorima, Leleges je živeo u ovoj oblasti između 15. i 4. veka pre nove ere, sa centrom na poluostrvu Bodrum.

Lelegov put prati tragove Lelegova, jednog od najstarijih stanovnika Bodruma. Ova pešačka staza je dizajnirana da istraži mesta gde su Lelegi živeli. Na Leleg putu ćete proći kroz drevne gradove, monumentalne grobnice i piramidalne grobnice, između ostalih istorijskih mesta. Osim toga, cela ruta se nalazi u jedinstvenoj prirodi prekrivenoj borovim šumama.

Leleg Vai je dugačak 88 kilometara, počinje od sela Etrim i nastavlja se do parka Turgutreis Sabancı. Cela trasa je duga 185 kilometara, uključujući i priključne puteve. Za završetak staze potrebno je u proseku pet dana. Bodrum ima prijatnu temperaturu za treking u svim godišnjim dobima, ali ako ne uživate u vrućini, možete izbeći letnje mesece.

I za kraj, Efes…

Veličanstveni grad iz bronzanog doba, na kom su se mnoge vere i religije ukrštale, grad koji je preživeo mnoge uspone i padove, a opet, i dalje odiše svojom jačinom. I dalje se sve vrti oko maslina, verujte, jer su se čak i u ovom antičkom gradu sadila i slavila maslina.

Prilično očuvan Efes je smešten 70 kilometara južno od Izmira, predstavljajući pravi užitak za ljubitelje istorije. U ovom gradu možete prošetati kroz ostatke znamenitih građevina poput Celsusove biblioteke, javnog toaleta, Herkulove kapije, Artemidinog hrama i rezidencija poznatih ličnosti, čiji su podovi ukrašeni mozaicima, dok zidove krase freske. Skoro je zastrašujuće i zaduvljujuće kako se na osnovu tih ostataka može jasno videti kako su živeli ljudi tok vremena, kakve su im navike bile, u šta su verovali, kako su provodili dane u dokolici.

Ono što morate posetiti ako ste u Efesu je i 3D muzej nedavno otvoren.

Isključena svetla, zvučna animacija. stvaraju posebno iskustvo, dok vas projekcija vodi kroz Efes i život ljudi iz prošlosti. Osećate kako vam se tlo pod nogama pomera, a putovanje traje desetak minuta, ostavljajući vas bez daha.

A za kraj ture, tu je i najpoznatiji mačak na svetu po imenu Garfild, on ispraća goste i pozdravlja, slika se sa svima a ako niste znali, ovaj mačak je influenser i ima svoj nalog na Instagramu pa ga slobodno zapratite i pitajte ga nešto, odgovoriće vam sa jednim : “Mrnjauu!”.

The post Masline iz Edema i planinarenje: Sve što ste mislili da znate o Turskoj, nije samo baklava i more, ima mnogo više… first appeared on Rekla sam ti.

Doživite Istanbul Modern

Prvi turski muzej moderne i savremene umetnosti jedna je od nezaobilaznih gradskih atrakcija sa
svojom novom zgradom izgrađenom na obali Bosfora. Istanbul Modern izlaže radove međunarodnih
i domaćih umetnika različitih disciplina, a takođe održava i izložbe moderne i savremene umetnosti
širom sveta u svojim stalnim i privremenim izložbenim prostorima.

Arheološki muzeji Istanbula: Mesta gde istorija postaje živa

Istanbulski arheološki muzeji na prostoru palate Topkapi su među najbogatijim arheološkim
muzejima sveta. Kompleks se sastoji od tri osnovne jedinice: Arheološkog muzeja, Muzeja drevnih
orijentalnih dela, i Muzeja popločanog paviljona.

Muzej Pera: Vanvremenski artefakti

Zgrada u srcu Istanbula, koju je izgradio arhitekta Ahil Manusos, nekad hotel Bristol, a danas muzej,
kroz vreme je bila domaćin nekoliko značajnih izložbi. Tokom vašeg obilaska, preporučujemo vam da
vidite pet izuzetnih slika Osmana Hamdi Beja, pogotovo „Trener kornjača“, dok će izložba Izabel
Munjoz “Nova priča – fotografije iz i oko Gobeklitepea” biti otvorena do 17. septembra 2023.

Jedinstveno „muzejsko iskustvo“ na Bosforu

Muzej Sakip Sabandžı (SSM) se nalazi u Emirganu, jednoj od najstarijih istanbulskih četvrti na
Bosforu. Vilu, glavnu zgradu muzeja, sagradio je 1925. italijanski arhitekta Edoardo De Nari. SSM nudi
raznovrsno muzejsko iskustvo svojim zadivljujućim pogledom na Bosfor iz ljupke baste muzeja.

Prvi muzej plastične umetnosti Turske

Istanbulski muzej slikarstva i skulpture, kao prvi muzej plastične umetnosti u Turskoj, pruža značajan
pregled turske istorije umetnosti od kasnog Osmanskog carstva s kraja devetnaestog veka do kraja
dvadesetog veka. Pored svog bogatog istorijskog nasleđa, žive kulturne i umetničke scene i ukusne gastro ponude,
Istanbul i okolina nude i staze za šetnje sa zadivljujućim pejzažima u jesenjim mesecima. Mnoge od
njih se nalaze unutar ili blizu centra grada i pružaju mnoge mogućnosti za putnike koji vole prirodu ili
koji žele da otkriju boje Istanbula i okoline u jesen. Tokom vašeg odmora, možete pratiti ove šetačke
staze da biste pronašli pejzaže prepune jedinstvene flore i faune u šumama širom grada, a
pogledajte listu najboljih, kako biste uživali u jedinstvenom bekstvu u prirodu.

Iz srca grada u zagrljaj prirode

Beogradska šuma je jedno od najboljih mesta za uživanje u prirodi i aktivnostima na otvorenom u
Istanbulu. Šest kilometara duga staza u Beogradskoj šumi počinje na ulazu u park i prolazi pored
prelepih prizora prirode i arhitektonskih čuda drevnog Istanbula.

Polonezkoj

Sa svojim izletištima i prostorima za kampovanje, šumskim planinarskim stazama i preko 3.000
hektara zemlje, u Polonezkoju se nalazi i Park prirode u kom posetioce čekaju jeleni, srne, veverice,
jarebice i svrake.

Zelene avanture na samo korak od grada

U parku Ballikajalar možete videti šumske životinje kao što su šumske sove, krtice, slavuji, srne i
veverice u njihovim prirodnim staništima. Pored trekkinga, možete kampovati, penjati se po stenama
ili oprobati se u kanjoningu. Park prirode Ballikajalar, koji posetiocima nudi terase za posmatranje
dolina, jezera, vodopada i potoka, jedno je od mesta koje morate posetiti za sveobuhvatan doživljaj
prirode.

Učmakdere

Staro selo u okrugu Šarkej, pored toga što je jedno od područja za trekking u blizini Istanbula, mesto
takođe pruža i ugodne mogućnosti za paraglajding i kampovanje.

Visoravan Erikli

Visoravan, na kojoj možete prošetati pod senkama krošnji kestena, bresta, jabuke, jele i lipe, nudi
„nezaboravan beg“ u okrilje umirujuće prirode. Hiking rute visoravni Erikli vode posetioce do
vodopada Čifte, i Erikli, kao i do jezera Dipsiz i do visoravni Delmedže, tako da ćete dok šetate i
rashlađujete se u malim jezerima formiranim od vodopada moći uživati i u pejzažima koji oduzimaju
dah.

Jesen je čarobna u Kapadokiji

Kapadokija, sa svojim vanzemaljskim pejzažom, verovatno se nalazi na „listi želja” svih putnika koji
posećuju Tursku. Jedinstvene formacije stena, veličanstveni podzemni gradovi sa kilometrima tunela,
kuće uklesane u stene, crkve, manastiri, čine ovu regiju neodoljivom. Kada dođu jesenji meseci,
prosečne temperature padaju, priroda postaje smeđa, a Kapadokija se otvori svojim posetiocima na
najbolji mogući način. Samo neke od jesenjih aktivnosti koje vas čekaju u Kapadokiji su prelepe
vožnje nebom u šarenim balonima, uživanje u Vilinskim dimnjacima formiranim hiljadama godina
kao i nezaobilazni obilazak Podzemnih gradova. Poseban utisak ostaviće vam luksuzni pećinski hoteli
koji se savršeno uklapaju u pejzaž regiona, pružajući gostima jedinstveno iskustvo u životu. Vinska
tradicija regiona datira hiljadama godina unazad i ne smete otići, a da ne probate autohtona vina,
pravljena od savršenog grožđa koja svoj jedinstveni ukus duguje vulkanskom zemljištu. Pored
izvanredne geografije, takođe je i dom ukusne kuhinje. Jedinstveno jelo Kapadokije, poznate po
svojoj grnčariji, je kebab iz ćupa (testi kebabı), koje se sprema u tradicionalnim zemljanim pećima.
Ostali lokalni delikatesi koje biste trebali probati uključuju nevšehirske raviole (Nevşehir mantısı),
ratluk napravljen od grožđane melase (köftür), sušeni kajmak (kuru kaymak), koji se obično poslužuje
sa organskim medom, kao i alva od brašna sa puterom (tereyağlı un helvası).

The post Jesenje destinacije u Turskoj: Istanbul i Kapadokija vas čekaju first appeared on Rekla sam ti.