Ruta svojim drevnim stazama povezuje sela i visoravni, obuhvatajući tragove kulture Efe u regionu. Put Efeler sa 28 etapa, 27 glavnih ruta i jednom alternativnom rutom, predstavlja izazov za sve ljubitelje prirode i sporta.

Sela koja čuvaju bogato nasleđe

Efe su bile cenjene vođe turskih neregularnih vojnika, poznatih kao „zejbeci“, i zauzimaju posebno mesto u turskoj kulturi. Poštovani zbog svoje hrabrosti i vođstva, ličnosti Efea i dalje se odaju počasti, a Zejbek plesovi se izvode na proslavama i danas. Bogato kulturno nasleđe regiona, dom raznih civilizacija od Hetita i Frigijaca do Rimljana i Osmanlija, doprinosi njegovoj privlačnosti. Nasleđe Efea, koji je igrao ključnu ulogu u odbrani Turske tokom Nacionalne borbe, utkano je u ovu istorijsku tapiseriju što ga čini privlačnom destinacijom za one koji žele da istraže duboku i raznoliku prošlost Turske.

Put Efeler

Put Efeler počinje u selu Kavaklidere u okrugu Bornova i vodi do visoravni Kiraz preko planine Nif i Bozdaglara. Ruta se završava u Efes-Selčuku preko planinskog lanca Ajdin, kod kuće Device Marije na Bulbuldagu.

Put se može preći za oko mesec dana uz kontinuirano pešačenje, a ruta je dizajnirana tako da omogući planinarima da stignu u selo do kraja svakog dana. Trasa prolazi kroz 28 sela, uključujući mnoga mala naselja koja su sačuvala i održala svoje drevne vrednosti. U većini sela, uključujući Nazarkoj, Bozdag, Birgi, Bejkoj i Širindže, drvene kapije na ulazima i izlazima pružaju informacije šetačima.

Tradicija, gastronomija, istorija…

Svako selo na putu Efeler nudi posebna iskustva zasnovana na individualnim interesovanjima. Nazarkoj, jedna od prvih stanica na ruti, poznata je po svojim staklenim perlama urokljivih očiju (tur.nazar boncukarı), dizajniranim da oteraju negativnu energiju.

Birgi, koji je uvršten među „najbolja turistička sela“ Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija 2022. godine, je izuzetan muzej na otvorenom sa više od 200 registrovanih spomenika. Neki od najvažnijih znamenitosti sela uključuju Veliku džamiju (Ajdinoglu Mehmet Bej džamiju) iz perioda Anadolskih kneževina, zajedno sa vilom ČakIraga, grobnicom Imamı Birgivi, vili Sandikoglu, džamijom Dervišaga i Umu Sultan Šah grobnicom. Širindže, pretposlednja stanica na putu Efeler, je destinacija za sve sezone, ali poseta tokom berbe je posebno divna: zvona žetve zvone signalizirajući početak slatke žurbe u maslinjacima i vinarijama. Posetite Širindže da biste videli tradicionalne procese proizvodnje visokokvalitetnih maslinovih ulja i vina iz lokalnih vinograda, i probali poznata seoska voćna vina.

Efeler pasoš

Još jedno divno iznenađenje na putu Efeler je „Pasoš puta Efeler’“ koji planinari mogu dobiti na http://www.efeleryolu.com ili preko „Prijateljske službe Efeler put“ (Efeler Way Friendly Establishment) . Učesnici na ruti mogu dobiti svoje pasoše „Efeler put“ sa pečatom prepoznatljivog lokalnog simbola koji odražava identitet svakog sela koje posete. Svaki ručno rađen pasoš „Efeler put“ ima jedinstveni serijski broj. Planinari koji sakupe sve seoske pečate i prikažu završetak rute putem aplikacije – dobijaju poseban zlatni pečat „Efeler put“ na poslednjoj stranici pasoša.

The post Istražite „Efelerov put“ u Izmiru: Najnoviju pešačku stazu koja povezuje autentična sela first appeared on Rekla sam ti.

Mirni odmor u provinciji Izmir: Seferihisar i Foča

Smeštena duž Egejskog mora, pokrajina Izmir obuhvata ne samo živahni grad Izmir, već i nekoliko slikovitih destinacija za odmor kao što su: Češme, Alačati, Urla i Kušadasi. Seferihisar, prvi „spori grad“ u Turskoj i član mreže Cittaslow od 2009. godine, udaljen je manje od sat vremena vožnje od Izmira i oko 20 minuta vožnje od najbliže plaže.

Zadržavši svoje lokalne vrednosti i tradicionalni karakter priobalnog naselja, Seferihisar je takođe implementirao inicijative za održivost kao što su ulične svetiljke na solarni pogon i mrežaste kese umesto plastike. Stanovnici uzgajaju biljke od lokalnog semena, a prodavnice nude proizvode iz okoline.

Naselje Sigadžik na obali, nekoliko kilometara od centra grada Seferihisara, poznato je po nedeljnoj pijaci smeštenoj u zamku Sigadžik na kojoj trgovci i proizvođači nude raznovrsne lokalne i regionalne proizvode. Okrug Seferihisar, poznat i kao prestonica mandarina, svakog novembra započinje sezonu Festivalom mandarina (tur. Mandalina Senligi). Naravno, ovo područje ima antičke istorijske znamenitosti, uključujući i drevni grad Teos, jedno od najvažnijih naselja Jonske unije.

Nazvana po fokama koje žive duž obale, Foča je mirno naselje koje nudi prepoznatljiv spoj istorije, prirode i mora. Ovo područje je i dalje stanište kritično ugrožene mediteranske foke, dok plaže sa Plavom zastavom poput Eski Foča, Jeni Foča, Bagarasi i Ilipinar nude aktivnosti poput vožnje kanuom, jedrenja i plivanja. Stari grad Foče, Eski Foča, je slikovito naselje sa tavernama na obali mora, pekarama i umiljatim
mačkama.

Ovo mirno ribarsko selo je takođe poznato po maslinjacima i vinogradima, a crno grožđe Foča Karasi njegov je zaštitni znak. Odličan način da započnete dan u Foči je hrskavim simitom (poznatiji kao đevrek) ili toplim pecivom iz jedne od lokalnih pekara. Uveče, posetioci mogu da uživaju u ukusnim punjenim dagnjama pripremljenim sa dosta limuna, i probaju lokalna vina.

Akjaka: U srcu Mugle

Pokrajina Mugla, na raskrsnici Mediterana i Egejskog mora, dom je popularnih destinacija za odmor kao što su Bodrum, Fetije, Marmaris, Datča i Akjaka. kruženo borovim šumama, sa pogledom na zaliv Gokova, seoce Akjaka je izgrađeno na mestu drevnog karijskog naselja zvanog Idima. Na putu do ovog mesta i danas se mogu videti kameni grobovi iz tog doba.

Poznato i po rezbarenim drvenim kućama, malo ribarsko selo Akjaka ima sporu, mirnu atmosferu koju upotpunjuju sunce, pesak i more. Jedrenje na dasci, surfovanje zmajem i kajak na moru su samo neke od aktivnosti u okolini, a osim zaliva tu je i reka Azmak. Azmak, velika podzemna reka, meša se sa morskom vodom nudeći plivačima zapanjujuću kombinaciju tople i hladne vode.

Glavni grad mira turske rivijere: Finike

Provincija Antalija, hvaljena po plažama sa Plavom zastavom, ronilačkim mestima i luksuznim odmaralištima, takođe je dom šarmantnih gradova kao što je „spori grad“ Finike. Veruje se da su ovo područje osnovali Feničani u 5. veku pre nove ere kao „Phoinikos“ koji je tokom istorije ugostio brojne druge civilizacije. Najistaknutiji drevni gradovi okruga – Limira i Arikanda – otvoreni su za posetioce. Prelepa prirodna okruženja Finike – šumarci narandže, čiste plaže i tihi tirkizni zalivi privlače veliki broj
posetilaca.

Zaliv Andrea Dorija jedan je od najlepših zaliva u provinciji Antalija sa čistom vodom, plažom okruženom bujnim zelenilom, sa povremenim posetama mediteranskih foka i morskih kornjača Caretta caretta. Posetioci mogu da pešače kanjonom Gokbuk i istraže pećinu Suluin koja ima impresivne stalaktite, stalagmite i travertinske bazene. Narandže Finike imaju geografsku oznaku porekla što ovaj okrug čini vrhunskom gastronomskom destinacijom, posebno u pogledu proizvoda kao što su sokovi, džemovi i marmelade.

O Cittaslow konceptu

Festina lente (požuri polako) govorili su Latini, a danas „spori gradovi“ podrazumevaju uživanje u trenutku uprkos modernom, ubrzanom načinu života. Ali, Cittaslow je i koncept koji podrazumeva humaniji i ekološki osvešćeniji način života za sadašnje i buduće generacije. Da bi grad postao „spori grad“ (Cittaslow), njegovo uređenje i način života moraju biti u skladu sa smernicama koje podrazumevaju: Slow Food (specifična filozofija sporog uživanja u hrani, čuvanje tradicije u ishrani, izuzetna briga o načinu
proizvodnje hrane i očuvanju životne sredine, zabrana upotrebe GMO u poljoprivredi); projekti reciklaže; zelena ekonomija i ekološka politika (veliki broj zelenih površina i parkova, korišćenje obnovljivih izvora energije, zeleni transport…); očuvanje starih zanata, integracija marginalizovanih grupa stanovništva. Spori gradovi su oni u kojima su njegovi stanovnici i posetioci radoznali u pogledu prošlih vremena, to su gradovi sa netaknutim pejzažima i oni u kojima se neguju kultura i umetnost, stari zanati, kafići i
restorani u kojima se uživa u lokalnim jelima i pićima…

The post Usporite i uživajte u najlepšim „sporim gradovima“ Turske first appeared on Rekla sam ti.

Reč sarma ista je pa je ista, i kod nas tako i kod njih, ali, tehnika je sasvim drugačija. Pelin nam je rekla da su sarmice iz Istanbula nešto što najviše voli jer je podseća na detinjstvo, na njen rodni grad, njenu mamu. “Kako sarma sa cimetom?”, upitah je, “Još se i ne kuva, kukuuuu…”.

E, sada ćete videti kako i zašto.

Sastojci:

300 grama listova vinove loze

600 grama pirinča

1 dl maslinovo ulja

crni luk bar 2, 3 glavice

cimet

suvo grožđe

so, biber po želji ( ne mora)

Priprema:

Listove vinove loze ubrati pažljivo da se liske ne pocepaju. Kada ih uberete, oderite ih, i stavite 5 minuta u ključanu vodu. Onda ih lagano izvadite na tanjir.

Sipati u tiganj maslinovo ulje, ugrejati ga ali na laganoj vatri, zatim dodati i sitno seckani luk. Ostaviti da se luk dinsta do staklaste boje luka, pazite da vam ne zagori. Zatim se dodaje pirinač. Lagano sve promešati i ostaviti tako da se dinsta nekoliko minuta, onda dodati ključanu vodu. Nikako ne sipati vode toliko da pirinač pliva u vodi, samo koliko da ne bude suv. I stalno mešati, dodavati malo po malo vode dok pirinač ne nabubri. Onda se dodaje suvo grožđe, malo cimeta i do želi bibera. So originalno Pelin nije stavila ali na vama je da li ćete ga staviti ili ne. Sve se to lagano se dinsta još koji minut.

Kada se dolma ohladi, stavite je na list ali na onu mat stranu, ne na glatku stranu lista. Kšičicu dolme stavite na sredinu lista, krajeve savijete ka sredini i lagano ih rolate.

U posudu u koju ređate sarmice, na dno posude stavite par liski, obložite posudu liskama zapravo. Onda ređajte sarmice u nju. Kada završite sa ređanjem, polijte sarmice maslinovim uljem. I to je to mili moji, gotove sarmice!

Ove sarmice su idealne za posne ručkove, za ljude koji ne jedu meso.

Salata od maslina sa narom

Pelin je za nas pripremila odličnu salatu od maslinki za koje tvrdi da su izvor života. U salatu se stavljaju maslinke koje se tucaju u kamenoj posudi, jer kako Pelin kaže, mora da se sve radi izvorno, ovako su naši strai to radili kako ne bi uništili ukus maslina.

Očišćene masline od semenki stavile u posudu, zatim se doda nar, iseckani peršun, ne blediran, iseckan. Orasi, karamelizovane mandarine, maslinovo ulje i preliv koji nema kod nas da se kupi, pa sam pitala za alternativu i to je malo meda sa možda par kapi limuna.

Tradicionalni sladoled od kozjek mleka sa maslinovim uljem

Da, da, znam da zvuči čudno, ali ljudi moji, ja bolji sladoled nisam jela. I što je najčudnije, maslinovo ulje daje takvu jednu aromatičnu notu, prosto vam pripremi čulo za ukus sladoleda. I ne, nema šmeka od kozjeg mleka, to je pitanje koje već slutim u najavi da sami sebi postavljate.

Kako li miriše.

Divno, to ću vam reći.

Ko je naša domaćica

Pelin Dumanli je diplomirala na Univerzitetu Jeditepe, odsek za gastronomiju i kulinarstvo, završila je školovanje sa odličnim uspehom. Potom odlazi na master studije na Univerzitet Bilgi, odsek za kulturološke studije.

Tokom osnovnih i postdiplomskih studija, Pelin Dumanlı se bavila istraživanjima i aktivno učestvuje u sektoru prerade mesa, iznutrica ali i organske hrane, što je njena posebna oblast studija.

Radni vek je započela u SAD. Zatim je dve godine radila u kuhinji hotela Four Seasons Istanbul na Bosforu. Profesionalnu karijeru nastavila je kao koordinator kuhinje i banketa u Otto Istanbulu, ali je radila za Miracle LezzetlerTV gde je pripremala hranu za televizijsku emisiju u Refikinoj kuhinji.

U Bodrum se preselila iz Istanbula 2012. godine i 2014. godine otvara sopstveni brend Foodrum Culinari Park kako bi pružila obuku iz gastronomije za profesionalce i amatere. Ona igra aktivnu ulogu u razvoju sektorskih projekata pružajući konsultantske usluge mnogim kompanijama.

Autorka je knjige „Iznutrice“.

Takođe je učestvovala kao govornik na simpozijumu o hrani Univerziteta u Oksfordu. Osim knjige koju je napisala, svoje istraživanje o kulinarskoj kulturi nastavlja svakodnevno kuvanjem po novim receptima i tehnikama, a njegna istraživanja iz oblasti kulture ishrane objavljuju se u raznim časopisima i novinama.

Imam kola, imam ruke, imam dobre ljude

Znate onaj osećaj kada vas nešto privuče nekoj osobi, kada se pogledima razumete a da pritom ne govorite istim jezikom, niste iste religije, ali se “osećate” pogledima. E, tako sam bar ja imala osećaj da se sa Pelin, našom domaćicom poznajem iz nekog drugog života, da mi je bliska, iako smo miljama daleko jedna od druge. Namejana, vedra, okretna, dok je gledate kako priprema hranu sa tim osmehom, rekao bi čovek da ne postoji ništa slađe od toga što ona priprema. Nekako to ide iz srca…

Pitala sam je koja je pozadinska priča nje same, osetila sam potrebu da je pitam kako je sve počelo…

Pelin dolazi iz porodice koja nije imala puno, prosečna porodica iz Istanbula sa malim primanjima. Ali Pelin je imala velike snove, veru u sebe i krenula je sa obrazovanjem kao jedinim oružjem protiv siromaštva. Odlična učenica, radila je i izdržavala sebe, učila je vredno i nije dala na sebe. Polako Pelin postaje prepoznatljiva po svom umeću kao vrsna kuvarica, postaje i asistent na svom fakultetu, ali, kako i sama kaže, sve se svodilo na čist novac, studenti su odlazili i prolazili, ali nije imala osećaj da ti mladi ljudi srcem kuvaju kao ona.

Zato je rešila da uz veliku muku ali i podršku dobrih ljudi ostvori svoj atelje, svoj prostor gde će i sama držati časove kuvanja za studente koji će dobiti sertifikat. Posebno me dirnula priča o dvoje mladih ljudi koji nisu imali novca za školovanje, ali i pored toga Pelin ih uzima kod sebe, obučava ih i sada su njeni zamenici i vrsni kuvari.

“Znam kako je kada želite nešto, ali ne možete to sebi da obezbedite zbog novca… Nisam želela da to i ovo dvoje mladih ljudi prolazi kroz to, samo sam im dala svoje znanje kako bi postali i samo dobri kuvari i kako bi mogli da žive pristojno od svog rada…”, skromna je Pelin.

A ja kažem da dati nekome svoje znanje je zlata vredno, bolje je dati drugome znanje nego novac, jer se novac potroši i vi ste i dalje siromašni. Ali, dati znanje, obučiti nekoga, e to je sigurna karta za uspeh, progres u bolje sutra.

I niko meni nije tražio da napišem priču o ovoj mladoj ženi, ali sam itekako srećna što postoje neki dobri ljudi čija su “mala” vredna pomena, bez obzira na nacionalnost, veru, boju kože. Dela su dela.

“I dok imam kola i dve ruke, dobre ljude oko sebe, ja neću biti gladna”, skromna je Pelin koja je navela da joj je vreme pandemije korona virusa skoro uništilo poslovni put, ali, dobri ljudi su joj pomogli da održi svoj biznis i da se ne predaje.

Zato, ako budete u Bodrumu, obavezno svratite kod Pelin u njen Foodrum. Dobićete osmeh i hranu punu ljubavi, što je složićete se, prava retkost današnjice, jer smo otupeli u svojim osećanjima, emocijama, izgubivši sebe zarad gluposti…

The post Istanbulske posne sarmice najlepše su ako se od srca spremaju: “Rekla sam ti” portal u poseti Bodrumu na časovima kuvanja kod Pelin Dumanli first appeared on Rekla sam ti.