Dolazak u turske zemlje

Kafa je prvi put stigla u palatu sultana Sulejmana u Istanbul kroz Jemen, za vreme Osmanskog carstva, i majstori kuvari u kuhinji palate razvili su novu tehniku kuvanja. Ime je dobila baš po toj posebnoj metodi kuvanja koju su izmislili Turci. Nakon što je bila istaknuto piće u palati, turska kafa je stigla i na ulice Istanbula. U 16. veku počele su da se otvaraju javne kafane u kojima su se ljudi družili uz ispijanje kafe. Kako je Istanbul bio kosmopolitski i trgovački centar, kafa je prešla granice: kada su trgovci počeli da
trguju zrnima kafe sa dalekim zemljama, evropske diplomate i drugi zvaničnici uveli su kulturu ispijanja kafe u svojim zemljama.

Tradicija upisana u tursku kulturu

Turska kafa je tokom vekova postala sastavni deo turske kulture. Ono što je čini tako jedinstvenom je to što je njen način kuvanja ostao nepromenjen do danas. Za ukusnu tursku kafu neophodna je veoma fino mlevena kafa. Kafa se zatim priprema u loncu sa dugačkom drškom i usnom za sipanje, zvanom džezve, i služi se u malim šoljicama.

Kada je reč o šećeru u kafi, postoje „obična“ (sa malo šećera), blago zaslađena ili slatka. Turska kafa tradicionalno dolazi sa čašom vode i ratlukom. Voda pomaže onima koji je piju da očiste svoje nepce i da u potpunosti osete ukus kafe. Kafa je toliko neophodna u turskoj kulturi da se čak i „kahvaltı“ (doručak), prevodi bukvalno kao „obrok pre kafe“.

U Turskoj uvek postoji razlog za ispijanje kafe. Kako se kafa konzumira posle svakog obroka kao digestiv, ona prati i razgovore sa prijateljima ili kućne posete. Tokom ovakvih iskrenih ćaskanja, gatanje je zabavna turska zabava povezana sa turskom kafom. Turci okreću svoje šoljice za kafu da bi proricali sudbinu na osnovu oblika toza, ako imaju slobodnog vremena. To je zabavan ritual za tumačenje slika unutar šolje sa prijateljima. Servis turske kafe neizbežan je i kao poklon u posebnim prilikama, od verskih praznika do veridbi.

Sorte turske kafe za gurmane

Iako se klasična turska kafa svakodnevno konzumira širom zemlje, različite sorte postoje u svakom regionu. Na primer, turska kafa se priprema od mastične gume u Egejskom regionu, gde je drveća mastike u izobilju. Menengič kafa, bez kofeina i voćnog ukusa, je lokalna poslastica u Gaziantepu i napravljena je od pasulja Pistacia terebinthus, poreklom iz jugoistočne Turske. Slično tome, mirra kafa se preferira u jugoistočnim gradovima Mardin i Šanliurfa. Mirra je jedna od najrobusnijih kafa na svetu i služi se u malim šoljicama bez držača. Za one koji više vole laganiju kafu, kameno mlevena dibek kafa može biti idealna. Vrste turske kafe se takođe razlikuju po načinu kuvanja, na primer na zagrejanom pesku, uglju ili pepelu.

Naučite kako da napravite penastu tursku kafu

Svetski dan turske kafe možete proslaviti tako što ćete napraviti penastu tursku kafu po tradicionalnom receptu. Pre nego što počnete, uverite se da su zrna kafe što svežija. Trebaće vam tanja mlevena kafa nego što bi bila za filter kafu. Pomešajte kafu sa vodom u šerpi, dodajte šećera koliko želite i kuvajte. Kada kafa proključa, videćete sloj pene preko nje. Ako ga pažljivo sipate, pena će ostati na vrhu. Možete uživati u kafi uz čašu vode ili možete odmah isplanirati odmor u Turskoj da biste probali ovaj omiljeni napitak u svom najboljem izdanju – u njenoj domovini.

The post Slavimo Svetski dan turske kafe 5. decembra! U Turskoj se kaže: „Šolja kafe popijene zajedno ostaje u srcu 40 godina“ first appeared on Rekla sam ti.

Kulturno nasleđe koje traje vekovima

Turska kafa je bila u središtu društvenog života od kada je prvi put skuvana na ovim prostorima u 16. veku. Kafa se proširila van osmanske teritorije i prevazišla granice svojim ritualima, tradicijom i ulogom. Interesantno je pomenuti da je turska reč za doručak „kahvaltı“, a bukvalno se prevodi kao „pre kafe“. Kad god posetite neko domaćinstvo u Turskoj, uvek će vam biti ponuđena turska kafa kao piće dobrodošlice.

„Kakvu kafu pijete?“

Način kuvanja turske kafe ostao je nepromenjen vekovima i to je jedan od razloga za jedinstvenost ovog napitka. Turska kafa se priprema tako što se fino mlevena zrna kafe kuvaju u hladnoj vodi, u dobro poznatoj džezvi. Posle ključanja dok ne zapeni, sipa se u šoljice za kafu da se na vrhu stvori baršunasta pena. Za razliku od drugih kafa, turska kafa se sipa u šolju sa svojim talogom i uvek se servira sa čašom vode, ratlukom ili drugim slatkišima.
Metode mlevenja i pripreme turske kafe mogu se razlikovati u zavisnosti od sastojaka i navika unutar zemlje. Drveće mastike, koje se može naći širom Egejskog regiona, nosi sa sobom tradiciju pravljenja turske kafe sa mastiksom. ‘’Menengič’’ kafa, pripremljena sušenjem zrna drveta Pistacia terebinthus, veoma je popularna u Gaziantepu, jednom od turskih gradova u jugoistočnoj Anadoliji i domovini pistaća. ‘’Dibek’’ kafa postala je popularna kao jedinstvena alternativa turskoj kafi zbog svoje blage arome i kao turska kafa koja se može poslužiti sa mlekom. ‘’Mirra’’ kafa, često poznata kao čvrsta i gorka kafa, obično
se priprema u jugoistočnim okruzima Turske, Šanliurfa i Mardin.

The post Jel Frankova? 5. decembar „Svetski dan turske kafe“! first appeared on Rekla sam ti.