Rezultati istraživanja predstavljeni su simbolično na Svetski dan mentalnog zdravlja i pokazuju da većina građana (76%) veruje da postoji veza između njihovog raspoloženja i hrane koju jedu, dok 17% ispitanih nije sigurno, a 7% smatra da ne postoji takva veza. Naveći broj ispitanika (44%) često bira hranu kao način da se nose sa određenim emocijama, 25% samo ponekad poseže za hranom kao odgovor na određene emocije, a svega 5% anketiranih nikada ne koristi hranu u te svrhe.

„Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) čak 2,5 milijarde odraslih osoba starijih od 18 godina ima prekomernu telesnu težinu, a do 2035. godine čak 4 milijarde ljudi će biti prekomerno uhranjeno ili gojazno“, istakao je Dimitrije Ivanović ispred Privredne komore Srbije i dodao da aktivnosti u okviru Nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ se upravo sprovode sa ciljem podizanja svesti javnosti da više vode računa o balansiranoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, ali da ne zanemare i emocije koje mogu uticati na njihove prehrambene navike.

Zanimljiv je podatak da najveći broj ispitanika kao okidač za povećan unos hrane odabralo je dosadu, dok se slatkiši biraju kao prvi izbor kada je u pitanju izbor namirnica u zavisnosti od svog raspoloženja.

„Veza između emocija i ishrane nije nešto novo i nepoznato medicini. Još pedesetih godina prošlog veka, dva stručnjaka, psihijatra definisali su čak 27 emocija koja dovode do povećanja unosa hrane, a tuga, inferiornost, stres i dosada su samo neke od njih. Odnos prema hrani ljudi formiraju veoma rano u životu, odnosno prvim kontaktom majke i bebe. Ovaj trenutak definisaće kako ćemo se mi u budućnosti odnostiti prema hrani i naučiće nas kako da se adekvatno nosimo sa emocijama. Ali da li zapravo emocijalno prejedanje dovodi do osećaja ispunjenosti? Prejedanje stvara utisak kratkotrajnog zadovoljstva, koji se ubrzo pretvara u osećaj krivice i stida. Veoma je važno da se u ovim trenucima, naročito mladi ljudi konsultuju sa stručnjacima, da ne dozvole da im nekopetentne osobe sa društvenih mreža oblikuju njihovo mišljenje.“ – istakla je prim. dr Marija Đurović, psihijatar, subspecijalista psihoterpije, Šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC Dr Dragiša Mišović-Dedinje.

Stres je još jedan važan faktor koji utiče na količinu i izbor hrane. Prema podacima, 34% građana jede značajno više kada je pod stresom, 31% jede malo više, a 14% ispitanika ne primećuje nikakvu povezanost između unosa hrane i emocionalnog stanja. Ispitanici su najčešće birali slatkiše (44%) ili grickalice (27%) kao odgovor na stres, a mali procenat je u tim situacijama birao voće, samo 7%.

Tuga takođe izaziva promene u ishrani kod većine građana. Više od polovine ispitanika, odnosno 23,1% jede značajno više, a 27,6% malo više kada su tužni, a kao najčešće izbore navode slatkiše (41%) i grickalice (20%). Slično je i sa dosadom, čak 47,3% građana jede više kada im je dosadno, pri čemu 33% poseže za slatkišima, njih 32% jedu sve što im dođe pod ruku, dok 31% bira grickalice, a 12% okreće se brzoj hrani, dok samo 10% u ovoj situaciji jede voće.

Zanimljivo je i to da skoro polovina ispitanika, odnosno 48% izjavljuje da se oseća emocionalno zadovoljnije kada konzumira slatkiše, a 24% kada jede grickalice, njih 21% kada jedu proizvode iz pekare, dok 15% ispitanika ima podeljeno mišljenje kada su u pitanju voće i povrće, nasuprot mesu. Ipak, 7% građana smatra da ne postoji veza između vrste hrane koju konzumiraju i emocionalnog zadovoljstva.

Na kraju, istraživanje pokazuje da većina građana (50%) smatra da pravilan i izbalansiran način ishrane može značajno poboljšati njihovo emocionalno stanje, dok 24% veruje u umeren uticaj, a svega 4% misli da ishrana ne pomaže u tom smislu.

O kampanji „Teži ravnoteži“

Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.

The post KAKO EMOCIJE UTIČU NA ISHRANU GRAĐANA SRBIJE first appeared on Rekla sam ti.

Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije za evropski region skoro 60 odsto odraslog stanovništva ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno.

Panel je bio prilika da se probudi razgovor o ovom multidimenzionalnom izazovu modernog
društva i sagledaju mogućnosti za prevenciju i prevazilaženje ovog problema. Ispred Ministarstva zdravlja prisutnim gostima se obratila dr Zvezdana Bjeletić i istakla da je Ministarstvo zdravlje još 2008. godine donelo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, koji predstavlja strateški okvir i opredeljenost da se bavi prevencijom gojaznosti kao jednim od gorućih javnozdravstvenih problema. U okviru Nacionalnog programa definisano su prioritetne oblasti za akciju, a jedna od njih se odnosi na promociju zdravlja i prevenciju prekomerne telesne težine. I upravo u ovom segmentu je posebno
istaknuto partnerstvo sa Privrednom komorom Srbije kao primer dobre prakse, koja je jedinstvena u regionu.

Dr Dragana Jović ispred Istitiuta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ je predstavila rezultate istraživanja o stilovima života građana Srbije koje ova institucija sprovodi svakih pet godina, posebno istakavši napredak kada je u pitanju redovnije konzumiranje doručka, veće unošenje voća i nešto učestalija fizička aktivnost većeg intenziteta u odnosu na ranija istraživanja. Takođe, posebno je istakla da je Svetska zdravstvena organizacija proglasila infodemiju, kao veliku opasnost širenja netačnih informacija i apelovala na većem konsultovanju struke posebno kada je reč o pravilnim režimima ishrane.

Tokom juna ove godine, Institut za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ sa svojim zavodima je pokrenuo savetovalište za pravilnu ishranu, koje mogu posetiti svi građani sa uputom od strane svog izabranog lekara.

Prof. dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta i Katedre za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je svoje izlaganje počela time da ni jedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost, ali da fizička aktivnost može da zameni svaki lek, posebno ističući da bi fizička aktivnost trebala da postane deo naše svakodnevice. 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, i to najbolje hodanja, je minimum koji svaka odrasla osoba treba da ima. Kada je reč o gojaznosti dece, Prof. dr Mazić je istakla da su podaci zabrinjavajući, zato što gojaznost kod dece se duplira na svakih pet godina.

Zato je veoma važno što je Ministarstvo zdravlja uvelo dodatne časove fizičkog vaspitanja za decu. Fizička aktivnost je posebno važna ne samo za prevenciju gojaznosti, već i za prevenciju brojnih drugih
oboljenja, a tokom fizičke aktivnosti luči se i hormoni endorfina koji doprinose boljem raspoloženju.

Prim. dr Marija Đurović, psihijatar, subspecijalista psihoterpije, Šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC Dr Dragiša Mišović-Dedinje „Posmatrano kroz istoriju, prepoznato je da gojaznost je vrlo često povezana sa određenim emocionalnim stanjima, te da prejedanje nastaje kao odgovor na naša osećanja.

Situacija se pogoršava usled uticaja društvenih mreža, jer su ljudi skloniji da prve savete potraže upravo tamo, bez provere ko im daje i kakve savete im pruža. Upravo zato je posebno važno istaći da se o poremećajima ishrane mora razgovarati sa stručnim licima.“

Prim. dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog iz specijalne bolnice za lečenje štitaste žlezde i gojaznosti „Čigota“ istakla je da ukoliko već dođe do gojaznosti, da je veoma važno da se čitav tim stručnjaka angažuje oko pojedinca kako bi mu se pomoglo da kroz ishranu i fizičku aktivnost, ali i usvajanje zdravih navika prevaziđe problem gojaznosti.
„Gojaznost je ne samo estetski, nego i zdravstveni i ekonomski problem. Podaci svetske ogranizacije za gojaznost govore u prilog tome da će do 2035. godine čak 4 milijarde ljudi biti prekomerno uhranjeno ili gojazno. Procene su da će za potrebe lečenja gojaznosti države trebati da izdvoje čak 3% ukupnog bruto društvenog proizvoda kako bi se sanirale posledice ovog problema.“ – istakao je Dimitrije Ivanović, ispred Privredne komore Srbije i dodao da je veoma ponosan na ono što je do sada postignuto kroz kampanju „Teži ravnoteži“, ali i na aktivnosti koje kompanije sprovode, poput reformulacije proizvoda, smanjenja soli, šećera i trans-masti u svoim proizvodima, kreiranje manjih pakovanja i proizvodnju zdravijih alternativa proizvoda.

O kampanji „Teži ravnoteži“

Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.

The post Izazovi i rešenja: Gojaznost kao gorući problem savremenog društva first appeared on Rekla sam ti.

Gojaznost i dalje problem broj jedan

„Gojaznost je jedan od najbrže rastućih izazova modernog društva i procene su da će čak 51% svetske populacije biti predgojazno ili gojazno do 2035. godine. Gojaznost nije samo estetski problem, kao što to mnogi misle, već je to predispozicija koja može dovesti do različitih oboljenja. Upravo zbog toga, Ministarstvo zdravlja je još 2018. godine kreiralo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti koji je dao strateški okvir za bavljenje ovom tematikom, iz čega je dalje proistekla nacionalna informativno edukativna kampanja „Teži ravnoteži“ u okviru koje je i sprovedeno ovo istraživanje“ – istakla je dr Jelena Janković, pomoćnica ministarke zdravlja.

Spremljeno kod kuće najzdravije

U poslednjih šest meseci, na režimu ishrane/dijeti je bila skoro trećina anketiranih građana (30%), a najčešći režimi ishrane bili su: autofagija, vegetarijanska ishrana, ishrana bez glutena, keto ishrana, kao i druge dijete. Prema podacima istraživanja, 70 procenta ispitanika nije bilo ni na jednoj vrsti dijete u proteklih šest meseci.
Kada je reč o stavovima šta za građane predstavlja zdrava ishrana, najveći broj ispitanika (43%) je odgovorio da je to ishrana pripremljena kod kuće. Iako je većina građana stava da je domaća kuhinja najzdravija, ishrana bogata vitaminima i mineralima (36%), vlaknima (30%), proteinima (20%), namirnicama organskog porekla (15%) i uravnotežena hipokalorijska ishrana (12%) su sledeći najzastupljeniji vidovi zdrave ishrane. Za one ispitanike koji su bili na određenom režimu ishrane, kao vodeći razlozi bili su gubitak telesne težine (23%) i sprečavanje budućih zdravstvenih problema (23%). Kod 21 odsto građana, razlog za dijetu je bila potreba da se osećaju bolje i imaju više energije, a samo 10 procenata anketiranih kao razlog navodi da im je cilj bio poboljšanje fizičkog izgleda.

„Kada je u pitanju važnost sastava proizvoda, čak 51% ispitanika je odgovorio da im je veoma važan sastav proizvoda, kao i da njih 30% redovno čita sastav proizvoda na nutritivnim deklaracijama. Ovi podaci nas dosta raduju, jer su građani počeli više da obraćaju pažnju na sastav namirnica i nihove nutritivne i kalorijske vrednosti, na čemu smo mi posebno radili u prethodnom periodu. Naime mi smo kroz edukaciju u supermarketima, koju smo sprovodili sa studentima medicine, edukovali potrošače kako da čitaju nutritivne deklaracije i šta to za njih znači. „ – istakao je Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije.

Kada je reč o izvorima informisanja o nutritivnim vrednostima proizvoda nutritivne deklaracije su i dalje najzastupljeniji izvor informisanja građana (41%), slede časopisi, internet sajtovi i TV sa 28 odsto, a njih 17 odsto se informiše kroz razgovor sa porodicom, prijateljima ili kolegama. 14% građana informacije o nutritrivnim vrednostima traži u stručnoj literaturi, dok se putem saveta doktora i nutricioniste informiše svega 10 odsto građana.
„Ministarstvo zdravlja je uz podrško odbora za sport Narodne skupštine, a u saradnji sa Ministarstvom sporta i Ministarstvom prosvete nedavno pokrenulo projekat koji obuhvata sistematske preglede za učenike koje se bave školskim sportom. Ovo će se primenjivati kod dece od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole. Uključeno će biti 95 škola u prvom krugu, 192 odeljenja, a podršku će pružati 76 domova zdravlja širom Srbije. Cilj nam je da utvrdimo bilo koji oblik deformiteta kod dece, kao i da detektujemo gojaznost kod dece, kako bi se u budućem periodu radilo više na rešavanju i prevenciji svih ovih problema“ – zaključila je dr Jelena Janković iz Ministarstva zdravlja.

O kampanji „Teži ravnoteži“

Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.

The post Domaća hrana najbolja, gojaznost i dalje problem: Predstavljeni rezultati istraživanja u okviru nacionalne kampanje “Teži ravnoteži” first appeared on Rekla sam ti.

Gojaznost će društvo koštati 4 triliona američkih dolara

Prema poslednjim podacima Svetske federacije za gojaznost (World Obesity Federation) predviđa se da će 51% svetske populacije, što je oko 4 milijarde ljudi imati problema sa prekomernom težinom i gojaznošću do 2035. godine. Gojaznost je jedan od najbrže rastućih problema modernog društva, koja može da dovede do brojnih drugih oboljenja.
„Gojaznost ne predstavlja samo problem estetske prirode, već to implikuje i druge, pre svega ekonomske i razvojne probleme za čitave nacije. Procenjuje se da će 2035. godine društvo morati godišnje da izdvoji 4 triliona američkih dolara za lečenje posledica gojaznosti“, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i dodao da „gojaznost može da utiče na svaku privrednu aktivnost i na produktivnost zaposlenih.“

Čigota na Zlatiboru ima iskustvo u lečenju gojaznosti

Ministarka zdravlja Srbije navela je da Čigota na Zlatiboru ima veliko iskustvo u lečenju gojaznosti i da je lokalna zajednica opštine Čigota izdvojila novčana sredstva za renoviranje objekta koji se tamo nalazi i koji će biti prvenstveno fokusiran na lečenju gojazne dece.

“Gojaznost ne mora biti uvek samo posledica loše ishrane i loših navika. Nekada uzrok tome mogu biti i neke endokrilne bolesti i druge vrste oboljenja i zato je potrebno da postoji jedna ustanova koja će u punoj meri vratiti tu decu i naučiti ih kako da vode normalan život”, navela je prof. dr Danica Grujičić.

Deklaracija proizvoda krupnim slovima

Ministarka zdravlja najavila je i novine koje će nova petogodišnja saradnja “Teži ravnoteži” doneti.

“Ideja je da deklaracije koje stoje na proizvodima, bar onaj deo koji govori o sastavu i nutritivnoj vrednosti, bude ispisan malo većim slovima. To je nešto gde možemo da pomognemo”, istakla je ona.

Roditelji oslobađaju decu od fizičke aktivnosti

Doktroka Grujičić se osvrnula na problem a tiče se roditelja koji sve češće oslobađaju decu od fizičke aktivnosti u školama.

“Mislim da je došlo vreme da organizujemo sportski dan, da organizujemo fizičke aktivnosti. Imamo mlade DIF-ovce, da ih “spustimo” u vrtiće, da deca nauče da je potrebno da dva puta nedeljno, sat ili dva, izdvoje za neku vrstu fizičke aktivnosti. Jer, ako u tim godinama steknu tu naviku, onda to neće biti problem ni kasnije. Ako problem dođe do nutricioniste, to je već bolest. Zato moramo delovati pre toga, a pre toga je odgovarajuća ishrana i odgovarajuća vrsta fizičke aktivnosti. Leto je, pozivam sve da plivaju, što više”, istakla je ona.

The post Kad se dođe do nutricioniste, to je već bolest: Država u borbi protiv gojaznosti, pokreće se kampanja first appeared on Rekla sam ti.