Potrebni sastojci za domaće kobasice

Za pripremu oko 5 kg kobasica:

• 4 kg svinjskog mesa (najbolje od plećke ili vrata)
• 1 kg svinjske masnoće
• 4-5 čenova belog luka
• 70-80 g soli (oko 15-20 g po kilogramu mesa)
• 20 g mlevene crne paprike
• 10 g ljute paprike (po želji)
• 30 g slatke mlevene paprike
• 2-3 kašičice mlevenog kima (opciono)
• Svinjska creva za punjenje

Priprema domaćih kobasica

1. Priprema mesa i masnoće:
Meso i svinjsku masnoću isecite na manje komade. Poželjno je da meso bude što svežije. Ako želite kobasice sa manje masnoće, smanjite količinu masnoće u receptu, ali imajte na umu da masnoća daje sočnost kobasicama.

2. Mlevenje mesa:
Sameljite meso i masnoću na mašini za mlevenje. Možete koristiti rešetku srednje veličine, u zavisnosti od toga koliko sitne komadiće želite u kobasicama.

3. Dodavanje začina:
U samleveno meso dodajte so, papriku, beli luk koji ste prethodno usitnili, i ostale začine. Sve dobro izmešajte rukama dok ne dobijete jednoličnu smesu. Ovo je trenutak kada možete da probate smesu (sirovo meso nije preporučljivo za konzumaciju, ali neki koriste mali test na tiganju).

4. Priprema creva:
Svinjska creva isperite dobro u hladnoj vodi, a zatim ih potopite u mlaku vodu s malo sirćeta kako bi se dodatno očistila i omekšala. Nakon toga, isperite ih još jednom.

5. Punjenje kobasica:
Postavite creva na nastavak za punjenje kobasica na mašini za mlevenje mesa ili specijalnom aparatu. Pažljivo punite kobasice kako se ne bi stvorili vazdušni džepovi. Kada završite punjenje, vežite krajeve kobasica koncem ili napravite čvorove.

6. Sušenje ili čuvanje:
Ako želite da kobasice budu suve, obesite ih na promajno mesto na temperaturi između 10 i 15 stepeni, gde mogu da se suše 7-10 dana. Za sveže kobasice, čuvajte ih u frižideru i iskoristite u roku od nekoliko dana ili ih zamrznite za kasniju upotrebu.

Saveti za savršene kobasice

1. Izbor mesa: Koristite kvalitetno, sveže meso kako biste postigli najbolji ukus. Kombinacija mesa i masnoće ključna je za teksturu.
2. Začini po ukusu: Slobodno prilagodite začine svom ukusu, ali nemojte preterivati s količinom soli ili ljutine.
3. Higijena: Vodite računa o čistoći tokom pripreme kako bi kobasice bile bezbedne za konzumaciju.
4. Probajte smesu: Mali deo smese ispržite na tiganju kako biste proverili ukus i po potrebi dodali začine.

Zaključak:
Priprema domaćih kobasica nije samo kulinarski proces, već i tradicija koja okuplja porodicu i prijatelje. Uloženi trud i vreme isplatiće se kada probate prve zalogaje. Uživajte u ukusima prave domaće kuhinje i čuvajte recept kao porodično blago koje se prenosi s generacije na generaciju!

The post NE MOŽE MEHANIČKI, MORA DA SE VOLI Kako se prave domaće kobasice first appeared on Rekla sam ti.

U skladu sa sezonom i tradicijom

Sastojci:

• Crvena paprika (oko 5 kg)
• Paradajz (oko 2 kg)
• Ulje
• So

Preliminarna priprema:

1. Operite i očistite paprike od semenki i peteljki.
2. Paradajz operite i blanširajte da lakše oljuštite kožicu.

Korak po korak – Od paprike do ajvara:

1. Paprike stavite u rernu i pecite na 200°C dok ne dobiju tamno smeđu boju i mekšu teksturu.
2. Izvadite ih iz rerne i stavite u veliku posudu, pa prekrijte krpom da se pare. To će olakšati skidanje kožice.
3. Oljuštene paprike sameljite ili izmiksujte. Neka parče kože ili koštice ne kvari vašu papričastu simfoniju.
4. U velikoj šerpi zagrejte malo ulja i dodajte samlevenu papriku. Krčkajte je uz povremeno mešanje.
5. Dodajte blanširani paradajz koji ste prethodno samleli ili izblendali. Neka se ukusi spoje u savršenom ritmu.
6. Kuvajte smesu dok se ne zgusne i svička ne postane gušća. Ubacite prstohvat soli da zaokruži ukus.

Čarolija ukusa: Vaš ajvar

Ajvar je gotov! Sada imate priliku da svojim najmilijima priuštite miris i ukus domaće trpeze. Učinite ga još posebnijim tako što ćete posvetiti vreme pravljenju – neka svaki zalogaj bude mali podsetnik na toplinu porodičnog okupljanja i tradiciju koja se prenosi s generacije na generaciju.

Savet sa strane:

Pustite mašti na volju! Osim klasičnog recepta, možete dodati svoj lični pečat. Dodajte malo ljutine ili nekoliko čeri paradajza da razigravate ukus.

Uživajte u ovom jedinstvenom putovanju ukusa i mirisa, dragi naši čitaoci! Vaša kuhinja će odisati duhom tradicije, a vaš ajvar će biti zvezda svakog zalogaja.

Sa ljubavlju i papričastim pozdravom, Vaša Milica

The post Rekla sam ajvar: Kad se pečene paprike osećaju na svakom koraku first appeared on Rekla sam ti.

Dakle, šta se sve sada peče i kako prepoznati pravu domaću rakiju? Hajde da zavirimo u svet rakija i otkrijemo tajne najboljih napitaka.

Šta se sada peče?

1. Šljivovica: Kraljica srpskih rakija! Septembar i oktobar su pravi meseci za pečenje šljivovice. Najbolje sorte šljiva za ovu rakiju su požegača, crvena ranka i trnovača. Za pravu šljivovicu, plodovi moraju biti zreli i zdravi, bez trulih delova. Šljive se prvo melju ili seckaju, a zatim stavljaju u fermentaciju. Nakon nekoliko nedelja, kad se voće dobro ukiseli, sledi pečenje u kazanu.

2. Kruškovača: Sad je pravo vreme za rakiju od krušaka, posebno od viljamovke, koja daje rakiji prepoznatljiv slatkasti miris i blag ukus. Kruške se pripremaju na sličan način kao i šljive – melju se i ostavljaju da fermentišu pre pečenja.

3. Jabukovača: Ova rakija je sve popularnija, naročito u krajevima gde ima puno jabuka. Jabukovača se pravi od slatkih i sočnih jabuka, a najbolji rezultat se postiže kad se kombinuju različite sorte.

4. Dunjevača: Rakija od dunja je pravi delikates, poznat po svojoj aromi i intenzivnom ukusu. Dunje se moraju dobro usitniti pre fermentacije, a proces je sličan kao i kod drugih voćnih rakija.

5. Lozovača i komovica: Grožđe se sada bere, što znači da je vreme za lozovaču i komovicu. Lozovača se pravi od grožđa, dok se komovica pravi od ostataka, odnosno komine, posle ceđenja soka za vino. Ove rakije imaju specifičan, jak miris grožđa i često su bistre i jake.

Kako se pravi šljivovica?

Proces pravljenja šljivovice počinje sa pažljivom selekcijom šljiva. Biraju se samo najzrelije i najkvalitetnije šljive, koje se zatim melju. Tako usitnjene šljive ostavljaju se da fermentišu u velikim posudama. Tokom fermentacije, šećeri iz voća pretvaraju se u alkohol.

Nakon fermentacije, koja traje nekoliko nedelja, šljive su spremne za pečenje. Pečenje se obavlja u kazanu, gde se masa zagreva dok alkohol ne ispari. Para alkohola se kondenzuje i skuplja u tečnost – i tako nastaje rakija. Prva tečnost koja izlazi, tzv. „prvenac“, obično se odvaja jer sadrži metanol i druge neželjene supstance.

Kako prepoznati dobru rakiju?

Prepoznavanje prave rakije je umetnost sama po sebi. Evo nekoliko saveta kako da znate da ste „uboli“ pravu rakiju:

1. Miris: Dobra rakija ima čist, voćni miris. Ako osetite jak miris alkohola ili neprijatan miris, to može značiti da rakija nije dobro pečena ili da je previše stara.
2. Ukus: Prava rakija ima bogat i pun ukus. Ukus treba da bude uravnotežen, bez gorčine ili preterane slatkoće. Šljivovica bi, na primer, trebala da ima blago sladak i voćni ukus, dok lozovača ima karakterističan ukus grožđa.
3. Bistrina: Rakija treba da bude bistra, bez mutnoće. Mutna rakija može ukazivati na nečistoće ili na nedovoljno dobru filtraciju.
4. Miris na ruci: Stari trik kaže da treba sipati malo rakije na ruku i protrljati. Ako miris ostane prijatan, to je dobar znak. Ako osetite miris sirćeta ili drugih hemikalija, rakija nije kvalitetna.

Zaključak

Jesenski dani su vreme kad se peče najbolja rakija. Bez obzira da li je reč o šljivovici, kruškovači, jabukovači ili lozovači, tajna dobre rakije je u kvalitetnom voću, strpljivom pečenju i umeću majstora rakije. Uživajte u pravljenju i degustaciji rakija, ali uvek sa merom – jer najbolja rakija je ona koja se pije u dobrom društvu i s ljubavlju.

The post Vreme za pečenje rakije! Daj da uživamo u pravim domaćim specijalitetima first appeared on Rekla sam ti.

Beograd 13.6.2024. godine – Udruženje poslovnih žena Srbije je raspisalo XVIII konkurs za izbor najboljih preduzetnica u Srbiji – Cvet uspeha za ženu zmaja. Pravo učešća na konkursu imaju sve poslovne žene u Srbiji koje su vlasnice ili imaju udela u vlasništvu preduzeća, bez obzira na vrstu delatnosti. UPŽ poziva sve zainteresovane preduzetnice da se prijave na konkurs u jednoj od tri kategorije: Izvozno orijentisana firma, Uspešan poslovni model, Specijalna priznanja.

Ova nagrada predstavlja jedinstveni podsticaj i afirmaciju za poslovne žene koje se uspešno nose sa
izazovima u preduzetništvu, koje pokazuju hrabrost, inovativnost, odlučnost i kreativnost u poslovanju. Sama manifestacija doprinosi većoj vidljivosti žena i njihovom učešću u razvoju privrede Srbije, promeni medijske slike o uspešnosti žena u našem društvu i ohrabruje žene da započnu sopstveni biznis.

Od 12. juna je otvoren i konkurs Rodno najsenzitivniju kompanija. Sedmu godinu zaredom biće dodeljeno i priznanje velikim kompanijama koje primenjuju 5. Princip Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i koje su pružile najbolji model uključivanja žena u lance dobavljača.

U okviru ovogodišnje manifestacije Cvet uspeha za ženu zmaja, u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu, a pod pokroviteljstvom Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), po treći put će biti dodeljena WIPO IP Enterprise Award, specijalno priznanje firmi čija je vlasnica ili suvlasnica žena, koja uspešno primenjuje intelektualnu svojinu. Cilj ovog priznanja je da se poveća vidljivost onih koje su pokazale visoku svest o zaštiti prava intelektualne svojine, i da se što više preduzetnica inspiriše na ovakav korak, jer je broj firmi koje su zaštitile svoje patente izuzetno mali i u svetu i kod nas. Ovaj konkurs biće otvoren u julu 2024. godine.

Detaljnije informacije o konkursima, uputstvo i rok za prijavljivanje, kao i konkursna dokumentacija,
nalaze se na web sajtu Udruženja poslovnih žena Srbije https://poslovnezene.org.rs/

Cvet uspeha za ženu zmaja ove godine ulazi u svoje punoletstvo. Tokom osamnaest godina stekao je status najreprezentativnijeg priznanja u oblasti ženskog preduzetništva na ovim prostorima.

U prethodnih sedamnaest godina na ovom događaju promovisano je više od 500 žena, a 173 je dobilo priznanje Cvet uspeha za ženu zmaja za najbolju preduzetnicu, dok su četiri svojevremeno proglašene ambasadorkama Evropske mreže ženskog preduzetništva. Do sada je 29 kompanija proglašeno rodno najsenzitivnijim. U prethodne dve godine dodeljene su i dva WIPO IP Enterprise Award priznanja.

Od 2009. godine, na predlog Ministarstva privrede Republike Srbije, ova manifestacija je i na zvaničnoj agendi Globalne nedelje preduzetništva (SME WEEK).

Završna ceremonija biće održana 1. novembra 2024. godine u Operi i teatru Madlenianum.

The post Traže se najbolje preduzetnice u Srbiji! first appeared on Rekla sam ti.

25. – 27. APRIL 2024
    “RUNNING EXPO BELGRADE MARATHON – IT’S RUNNING TIME” – Beograd
26. – 29. APRIL 2024
    MEĐUNARODNI FUDBALSKI TURNIR “ZLATIBOR KUP 2024” – Zlatibor
27. APRIL – 7. MAJ 2024
    SAJAM CVEĆA I STARIH ZANATA – Vrnjačka Banja
    27.APRIL 2024
    “LAZAREVA SUBOTA” – Krupanj
28. – 28. APRIL 2024
    „PETROVARADIN FORTRESS BIKE FESTIVAL“ – Novi Sad
    27.APRIL 2024
    “ULICA HUMANIH ČIVIJAŠA” – Šabac
29. APRIL – 4. MAJ 2024
    MEĐUNARODNA KAJAK KANU REGATA “MEMORIJAL VITOMIR DIZDAREVIĆ ADMIRAL KUK” – Loznica
30. APRIL – 1. MAJ 2024
    PRVOMAJSKI URANAK – Rača
31. APRIL – 1. MAJ 2024
    INTERNACIONALNI FESTIVAL “ŽIVIH STATUA” I ULIČNIH SVIRAČA “STATUE FEST” – Loznica
32. MAJ – 15. OKTOBAR 2024
    “STAZAMA ZDRAVLjA” – Požega
    1.MAJ 2024
    “ZALOGAJ JUGA” – Niš
33. – 2. MAJ 2024
    “PRVOMAJSKI URANAK” – Subotica (Palić)

The post Gde ćemo, šta ćemo: Dešavanja širom Srbije u toku aprila i početak maja first appeared on Rekla sam ti.

Nikakva bol ne može biti dublja od one koju oseća roditelj kada mu se dete izgubi. Zato smo tu da vam damo par saveta kako da reagujete ako budete u situaciji da vam se dete izgubilo. Sve ovo pišemo povodom nestanka dvogodišnje Danke Ilić, (2) koja je nestala u utorak popodne u Banjskom polju kod Bora. Po prvi put u Srbiji oglasio se Amber Alert sistem, sistem koji širi informacije o nestalom detetu na svim društvenim mrežama, televizijama, bilbordima, svim mogućim sistemima oglašavanja.

Šta kada se dogodi

Momenat nestanka deteta koji su mnogi roditelji sa društvene mreže “X” opisali kada se vest o nestanku male Danke pojavila u svim medijima, najlakše se opisuje kao kamen u stomaku, trenutak kada vam sve stane a strah se uplete u kosti. To je trenutak kada srca obuzima strah, krene anksioznost i osećaj bezizlaznosti, sve to roditelji su opisivali u svojim primerima dok su tragali za svojim mališanom. U ovakvim trenucima, oslanjamo se na sve moguće izvore nade i pomoći, a jedan od ključnih koraka je pribranost, ali i svesnost da postoji procedura koja vam može pomoći.

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoje jasni protokoli i zakonske procedure koje treba pratiti kada se dete izgubi.

Prva reakcija kada primetite da je dete nestalo:

Pozovite policiju i pružite sve informacije o detetu, uključujući fotografije, opis, poslednje poznate lokacije i bilo kakve druge korisne detalje. Brzo reagovanje je od suštinskog značaja.

Jedan od alata koji može biti od pomoći u takvim situacijama je Amber Alert sistem. Ova hitna obaveštajna mreža omogućava brzo širenje informacija o nestalim osobama, uključujući i decu, putem medija, društvenih mreža, elektronskih poruka i drugih kanala komunikacije. Uvođenje Amber Alert sistema u Srbiji pruža nadu u brže pronalaženje nestalih osoba.

Pomoć građana da, ali kada policija to dozvoli

Kada ne možete da pronađete dete u kratkom vremenskom roku, ni vi ni ljudi oko vas, vreme je da se obavesti policija. Nakon što se policija obavesti o nestanku deteta, potrebno je pratiti uputstva policije kao strategiju pronalaženja, jer nekada naše mešanje u istragu, kao građana koji želimo da pomognemo, može dovesti do ometanja tragova. Tek kada nadležni organi kažu da je pomoć građana u terenskom pronalaženju dozvoljena, onda se uključuje zajednica.

Mobilizacija komšija, prijatelja, volontera i drugih članova zajednice može značajno doprineti traganju. Deljenje informacija na društvenim mrežama i postavljanje letaka u lokalnim zajednicama takođe mogu biti od pomoći.

Ostanite pribrani!

Kada se suočavate sa ovakvom situacijom, važno je ostati smiren i fokusiran. Verujte u snagu zajedništva i podrške koju možete pružiti jedni drugima. Ukoliko se suočite sa gubitkom deteta, nemojte oklevati da potražite profesionalnu podršku i savetovanje.

Niko ne želi da se suoči sa ovakvim iskustvom, ali je važno biti pripremljen i znati kako reagovati u slučaju da se to dogodi. Verujmo u snagu zajedništva i nadajmo se da ćemo što pre pronaći svako dete koje je nestalo.

Želimo svima da ostanu bezbedni i da se nikada ne suoče sa ovakvim teškim situacijama, ali ukoliko se to desi, znajte da niste sami.

The post Nema deteta: Šta uraditi u ovakvim situacijama first appeared on Rekla sam ti.

Strukovni inženjer tehnologije, sa zanimljivim hobijima. Devojka koja je odbojkašku loptu zamenila kuglama za bilijar. Kaže ona meni, Mico, prosto sam odlučila da izađem iz okvira i očekivanja društva, znaš kako je kod nas… I ne bih ja tu ništa dodavala, samo ću pustiti Tamaru da vam sama ispriča svoju priču a ja sam je pustila da kaže šta god joj leži na srcu i duši. Udri devojko!

-Kao večiti zaljubljenik u kreativne stvari i dekoraciju, pre 5 godina, uporedo sa studiranjem, odlučila sam da napravim sebi “posao”. Šta taj posao obuhvata? Dekoraciju najsrećnijih trenutaka, kao što su rodjendani, venčanja, krštenja… Iako je na početku delovalo nemoguće, rad, trud i ljubav prema dekoracijama, omogućili su mi da radim ono što volim i što me ispunjava, a samim tim i da mi donese zaradu.

Oduvek su me privlačile neobične i adrenalinske stvari kao i sportovi koji se ne dopadaju baš svakoj ženi. Iako sam dugo trenirala odbojku (koju bezgranično volim) odlučila sam da se posle izvesne pauze posvetim drugom sportu. To je bilijar.

Ljubav prema bilijaru, javila se u srednjoškolskim danima. Povremene posete lokalnom bilijar klubu mi na samom početku nisu govorile da će igranje bilijara postati moja opsesija.

Aktivnije igranje počelo je pre nepune 2 godine, kada smo moj dečko i ja odlučili da otvorimo mini bilijar klub sa kafićem. Iako je moja igra bila “smešna”, štap nisam znala da držim kako treba, pobedjivao me svako ko je stao sa protivničke strane, odustajanje nije bilo opcija. Odlučila sam da počnem da učim bilijar! Svaki dan, po ceo dan. Štap, kugle, sto i ja. Kako je rasla želja za učenjem, tako se polako prikazivao i napredak. I dalje ne baš dobra igra, ali idemo stepenicu gore…

Posle izvesnog vremena, naš klub se zatvorio, ali ja nastavljam da posećujem lokalni bilijar klub (BK “Fortuna”, čiji sam registrovani igrač) i da igram. Zahvaljujući mom rodjaku Milanu, i mentoru Davidu počinjem još ozbiljnije da se upuštam u čari bilijara. I tu spoznajem da bilijar moraš da treniraš. Kakav sad trening, pitam se ja… Kad ono čitava nauka! 

Kako se moja igra popravila, i kada sam počela da pobedjujem drugare koji su mene pobedjivali, odlučujem da se upustim u bilijar turnire i da se borim sa jačim igračima (prvi turnir odigran pre 7 meseci). Doživeh par poraza i shvatih koliko i dalje nemam pojma! Ali kažem sebi ponovo “Nećeš Tamara odustati tek tako!”. 

Moj život počinje da se svodi na svakodnevne treninge od minimum dva sata. Ponovo, štap, kugle, sto i ja. 

Prošlo je par meseci, i ja se prijavljujem za državno prvenstvo u ženskoj konkurenciji, prvo u martu (disciplina 9 ball), a zatim u maju (disciplina 10 ball). 

21.maj, bilijar klub “Libero 5” u Čačku. Osećaj koji sam imala u toku igre, ljubav prema bilijaru, i trud u proteklih par meseci omogućili su mi da se sa medaljom vratim kući. 3. mesto! Donosim u svoj klub i grad prvu medalju u ženskoj konkurenciji. Mojoj sreći nije bilo kraja u tom momentu. 

Iako je bilijar generalno muški sport, u Srbiji postoji mala, ali veoma dobra ekipa žena koja može da igra ravnopravno sa njima. 

Moja igra još uvek nije na profesionalnom nivou, ali ljubav koju imam prema bilijaru, i želja za uspehom u njemu daju mi podstrek da napredujem i treniram. Cilj mi je da u budućnosti posetim i veće internacionalne turnire i da sa njih donesem i sjajnija odličja.

 “Bilijar je najsuptilnija igra perfekcije i logicnosti, satkana od šahovske kombinatorike, zakona fizike i izvanredne povezanosti covecjeg uma i telesne motorike.” , rekao je Nikola Tesla. I zaista, osećaj ispunjenosti koji meni bilijar donosi ne može da se opiše. 

Pratite svoje snove i imajte veru u sebe. Mislim na nema veće sreće nego posvetiti se onome što voliš, i raditi ono što te ispunjava. Budite drugačiji, svoji, i izadjite iz okvira i očekivanja društva u kom ste…

Nadam se da ste uživali u priči, nisam hetal da je prekidam, samo pustiti priču da teče, i neka teče…

The post Bilijar je muški sport dok žena ne pobedi: “Donosim u svoj klub i grad prvu medalju u ženskoj konkurenciji. Izađite iz okvira i očekivanja društva!”, poručila je Tamara first appeared on Rekla sam ti.

Budi siguran šta bereš, ako ne znaš, pitaj

Prvo i najvažnije pravilo je da budete sigurni u ono što berete. Ako niste potpuno upoznati s vrstama gljiva ili niste sigurni u njihovu jestivost, bolje je ostaviti ih na miru. Uvek je pametno konsultovati se s iskusnim gljivarima ili stručnjacima za prepoznavanje gljiva kako biste izbegli eventualne neželjene posledice.

Kada je u pitanju berba gljiva u Srbiji, imamo sreću da je naša zemlja bogata različitim vrstama. Možete ih pronaći u šumama, livadama ili čak u blizini starih panjeva. Boravak u netaknutoj prirodi dok tražite ove blago skrivene plodove može biti pravi izvor radosti i relaksacije.

Koje se gljive beru

U junu, neke od uobičajenih vrsta gljiva koje možete pronaći u Srbiji su:

Vrganji, osnovna karakteristika svih je da rastu do 20 cm, a njegov poluokruglasti šešir je prečnika do 30 cm. Sam šešir, u zavisnosti od toga gde vrganj raste, u rasponu je od svetlo (skoro bele) do tamnokestenjaste ili sa raznim varijacijama smeđe ili crvenkaste boje. Ima belo-žute cevčice ispod šešira, koje se lako mogu odvojiti od njega. Vrganj ima debelu dršku trbušastog oblika, a kada se preseče ima belu boju i prijatan miris, ne menja boju na preseku.

Najzastupljenije su sledeće vrste jestivih vrganja:

1. Beli vrganj, koji pretežno raste u listopadnim i četinarskim šumama, belkastožućkaste do tamnosmeđe boje, smatra se najukusnijim među vrganjima.
2.  Crni vrganj, medvedara, raste od juna do oktobra u hrastovim i bukovim šumama i ispod pitomih kestena, na dosta osunčanim mestima do 800 metara visine. Boja mladih primeraka je skoro crna, a kasnije čokoladnobraon. Izvrsne je tvrdoće i koristi se za pripremu svih vrsta specijaliteta i može se konzervirati.
3. Prolećni vrganj, šešir mu je uvek pravilno zaobljen, bledosivo-žute, lešnikove ili prljavobele boje, ponekad sa tamnim brazdama prema ivici. Nalazi se najčešće na osunčanim travnatim mestima, proplancima i rubovima šuma. Sadrži manitol, što ga svrstava u grupu lekovitih, posebno za osobe koje imaju problema sa cirkulacijom krvnih sudova u glavi.
4. Crveni vrganj, šešir je obično pravilan smeđecrvenkast ili crnastosmeđ, malo naboran, a kod mladih primeraka je prekriven belim prahom koji se na rubu zadrži. Cenjen je kao posebno delikatesna pečurka.

Lisičarke, boja zna da varira od veoma svetle do tamnožute, pri čemu bledi starenjem. Ima čak primeraka skoro narandžaste boje. Stabljika je duga od tri do osam centimetara. Šešir je kod odraslih pečuraka širok do 10 cm i po pravilu je nepravilnog oblika sa uvijenom ivicom. U centru ima ulegnuće. Sa donje strane šešira su uočljivi žuti listići. Žućkasto meso ima divan, blagi miris kajsija, što joj je još jedna važna identifikaciona karakteristika.

Šampinjoni, sa njima jako vodite računa jer jestivim su jako slični otrovni.

Rujnice ( poznata i kao brinovka, obična mlečnica i crvena mlečnica). Vodite računa jer onda ima jako otrovnu i vrlo sličnu dvojnicu.

Klobuk u prečniku dostiže od 5 do 15 cm, a boja može biti od šargarepa-narandžaste do cigla-crvene sa tamnim i koncentričnim krugovima, koji pri starenju pečurke postaju zelenkasti.

Površina rujnice je gola i glatka, vlažna i često lepljiva. Prilikom oštećenja se pojavljuju zelenkaste mrlje. Listići pečurke su gusto raspoređeni, okrenuti na dole i čvrsto srasli s stabljikom. Narandžaste su boje i pri oštećenju takođe pozelene.

Stručak rujnice je cilindričan i dostiže visinu od 3 do 9 cm. On je svetlije narandžast od klobuka, šupalj je i nežan.

Ove vrste su često jestive i cenjene zbog svojih ukusnih aroma i tekstura. Ipak, budite pažljivi prilikom berbe i uvek proverite svaku gljivu posebno pre nego što je uberate.

Ne beri mlade, ne prljaj, ne uništavaj, čoveče

Još jedan koristan savet je da povedete računa o očuvanju prirode tokom vaše gljivarske avanture. Vodite računa da ne oštetite okolinu prilikom berbe i da ne ugrozite gljive koje nisu još sazrele. Ne zaboravite da smo samo gosti u prirodi i da je naša odgovornost da je čuvamo za buduće generacije.

Gde se beru

Gde tačno možete pronaći gljive u Srbiji zavisi od regiona i specifičnih staništa. Opšte lokacije koje su poznate po obilju gljiva u Srbiji uključuju:

Nacionalni park Tara: Ovo planinsko područje u zapadnoj Srbiji ima raznolike šumske ekosisteme i bogatstvo gljiva. Šetnje kroz šumu Tare mogu vam pružiti priliku da pronađete različite vrste gljiva.

Nacionalni park Fruška Gora: Ova planina smeštena u blizini Novog Sada takođe je poznata po obilju gljiva. Sa svojim raznovrsnim šumskim područjima, Fruška Gora nudi mnoštvo mogućnosti za gljivarenje.

Deliblatska peščara: Ova ogromna peščara u Vojvodini takođe je poznata po svojim gljivama. U šumskim delovima peščare možete pronaći različite vrste gljiva koje se prilagođavaju ovom specifičnom staništu.

Šumadija: Centralna Srbija, posebno oblast Šumadije, takođe nudi raznovrsnost gljiva. Šumske površine i livade ovog regiona mogu biti odlično mesto za pronalaženje jestivih gljiva.

OPREZ! NE MUDRUJ, PITAJ
Pre nego što krenete u berbu gljiva, uvek je važno proveriti da li su dozvoljene aktivnosti berbe u određenom području. Takođe, savetuje se da idete u pratnji iskusnih gljivara ili da se posavetujete s lokalnim stručnjacima kako biste bili sigurni u prepoznavanje jestivih i otrovnih vrsta gljiva!

Kako da ih razlikujem, jestive od otrovnih

Jestive i otrovne gljive mogu se značajno razlikovati po mnogim karakteristikama. Evo nekoliko ključnih razlika koje vam mogu pomoći da prepoznate jestive gljive i izbegnete otrovne:

Oblik i boja: Jestive gljive često imaju karakterističan oblik i boju koji se lako prepoznaju. Međutim, važno je napomenuti da se ne može pouzdano proceniti jestivost ili otrovnost samo na osnovu izgleda.

Miris: Jestive gljive obično imaju prijatan ili neutralan miris, dok otrovne gljive mogu imati neprijatan ili oštar miris.

Spore: Analiza spora gljive može biti korisna u identifikaciji jestivih i otrovnih vrsta. Međutim, ova metoda zahteva stručnost i nije praktična za svakodnevno korišćenje.

Pravilno poznavanje: Prepoznavanje jestivih i otrovnih gljiva zahteva dobro poznavanje vrsta, njihovih karakteristika i ekosistema u kojima rastu. To se najbolje postiže učenjem od iskusnih gljivara ili uzimanjem u obzir stručnih izvora i literature.

Svakako, ako ne znaš da bereš sam, bolje je povest nekoga ko se razume u gljive. Uvek se preporučuje da se konsultujete sa stručnjakom ili iskusnim gljivarom pre nego što odlučite da konzumirate bilo koju vrstu gljiva koje sami uberate.

The post Jedino gljive vole kišu: Gde ih pronaći i kako da se ne otruješ, žalosti moje, pu, pu daleko bilo first appeared on Rekla sam ti.