Sastojci

• 1 kg zrelih kajsija
• 1 jabuka (za prirodnu pektinsku bazu)
• 1 limun (sok i kora)
• 1/2 šolje vode
• Prirodni zaslađivači po izboru (med, stevija ili javorov sirup – opcionalno)

Priprema

1. Priprema voća: Operite kajsije, odstranite koštice i isecite ih na četvrtine. Jabuku oljuštite, očistite od semenki i isecite na sitne komade. Limun operite i narendajte koru, a zatim iscedite sok.
2. Kuvanje voća: U velikoj šerpi pomešajte kajsije, jabuku, limunov sok i koru. Dodajte pola šolje vode. Stavite šerpu na srednju vatru i kuvajte dok voće ne omekša, otprilike 20-30 minuta. Povremeno mešajte kako voće ne bi zagorelo.
3. Pasiranje voća: Kada voće postane mekano, koristite blender ili štapni mikser da pasirate smešu dok ne postane glatka. Ako volite komadiće voća u džemu, pasirajte kraće vreme.
4. Gustina džema: Vratite pasiranu smešu na šporet i nastavite sa kuvanjem na niskoj vatri još 20-30 minuta. Voće će se prirodno zgusnuti zahvaljujući pektinu iz jabuke. Ako želite gušći džem, produžite vreme kuvanja dok ne postignete željenu konzistenciju.
5. Dodavanje zaslađivača (opciono): Ako volite slađi džem, možete dodati prirodni zaslađivač po vašem izboru kao što su med, stevija ili javorov sirup. Dodajte zaslađivač prema ukusu i dobro promešajte.
6. Sterilizacija tegli: Dok se džem kuva, pripremite tegle za konzerviranje. Operite ih u vreloj vodi i osušite u rerni na 100 stepeni Celzijusa oko 10 minuta.
7. Punjenje tegli: Vruć džem sipajte u sterilizovane tegle, ostavljajući malo prostora na vrhu. Pažljivo zatvorite tegle poklopcima i okrenite ih naopako na nekoliko minuta kako bi se stvorio vakuum.
8. Čuvanje džema: Nakon što se tegle ohlade, vratite ih u normalan položaj i čuvajte na hladnom i tamnom mestu. Otvorene tegle čuvajte u frižideru.

Saveti i trikovi

• Izbor voća: Birajte zrele, sočne kajsije za najbolji ukus. Zrelost voća je ključna za prirodnu slatkoću džema.
• Prirodni pektin: Jabuka sadrži prirodni pektin koji pomaže u zgušnjavanju džema, čineći dodatak šećera nepotrebnim.
• Eksperimentišite sa začinima: Dodavanje prstohvata cimeta ili đumbira može obogatiti ukus džema.

Priprema domaćeg džema od kajsija bez šećera nije samo zdravija opcija, već i način da uživate u prirodnom ukusu voća. Ovaj recept vam omogućava da prilagodite slatkoću i konzistenciju prema svom ukusu, stvarajući savršenu poslasticu za vaš sto. Uživajte u ovom zdravom i ukusnom džemu kao namaz za hleb, dodatak jogurtu ili sastojak za deserte!

The post Džemo voli džem OD KAJSIJA bez šećera first appeared on Rekla sam ti.

Sastojci:

Sastojci

Za koru:

• 6 belanaca
• 150 g šećera
• 5 g vanilin šećera
• 20 g brašna

Za fil:

• 300 g kisele pavlake
• 70 g šećera
• 1 kašičica limunovog soka
• 70 g brašna
• 80 g šećera u prahu
• 100 g putera (sobne temperature)

Za dekoraciju:

• Kokosovo brašno
• Bela čokolada (izrendana)

Priprema

Korak 1: Priprema kore

1. Zagrejte rernu: Zagrejte rernu na 180°C. Pripremite okrugli kalup za tortu (prečnika oko 24 cm) tako što ćete ga lagano podmazati i obložiti papirom za pečenje.
2. Belanca: U velikoj posudi umutite belanca dok ne dobijete mekane vrhove.
3. Dodavanje šećera: Postepeno dodajte 150 g šećera i vanilin šećer, neprestano muteći dok smesa ne postane sjajna i formira čvrste vrhove.
4. Dodavanje brašna: U smesu dodajte 20 g brašna i lagano umešajte spatulom dok se potpuno ne sjedini.
5. Pečenje: Sipajte smesu u pripremljeni kalup i poravnajte površinu. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni oko 25-30 minuta, ili dok čačkalica zabodena u sredinu ne izađe čista. Ostavite koru da se potpuno ohladi u kalupu.

Korak 2: Priprema fila

1. Kisela pavlaka: U velikoj posudi pomešajte kiselu pavlaku, 70 g šećera i kašičicu limunovog soka. Umutite dok smesa ne postane glatka.
2. Puter i brašno: U drugoj posudi umutite puter sa šećerom u prahu dok ne postane penast. Postepeno dodajte brašno i nastavite da mutite dok se sve ne sjedini.
3. Spajanje smesa: Spojite obe smese i mešajte dok ne dobijete ujednačen fil.

Korak 3: Sastavljanje torte

1. Sečenje kore: Pažljivo izvadite ohlađenu koru iz kalupa i presecite je horizontalno na dva jednaka dela.
2. Prvi sloj: Stavite donji deo kore na tanjir za serviranje i premažite ga polovicom fila.
3. Drugi sloj: Poklopite drugim delom kore i premažite preostalim filom. Premažite i stranice torte kako biste je potpuno prekrili filom.

Korak 4: Dekoracija

1. Kokosovo brašno: Pospite celu tortu kokosovim brašnom tako da bude potpuno prekrivena.
2. Bela čokolada: Na kraju, izrendajte belu čokoladu preko vrha torte za dodatni ukus i dekoraciju.

Korak 5: Hlađenje

1. Hlađenje: Ostavite tortu u frižideru najmanje 2 sata pre serviranja. Ovo će omogućiti da se svi ukusi lepo sjedine i da torta bude savršeno rashlađena.

Saveti za pripremu

1. Belanca sobne temperature: Koristite belanca sobne temperature za bolje rezultate prilikom mućenja.
2. Pažljivo mešanje: Kada dodajete brašno u umućena belanca, radite to pažljivo kako biste sačuvali prozračnost smese.
3. Svežina fila: Kisela pavlaka daje posebnu svežinu torti, pa je važno da bude sveža i dobro ohlađena.

Zaključak

Anđeoska torta je savršen izbor za sve one koji žele lagani, prozračni desert koji će oduševiti sve prisutne. Njena jednostavna priprema i prefinjen ukus čine je idealnom za sve prilike, bilo da je to porodični ručak ili svečana proslava. Isprobajte ovaj recept i uživajte u svakom zalogaju!

Dragi čitaoci, nadamo se da ćete uživati u pripremi i degustaciji ove nebeske torte. Javite nam vaše utiske i eventualne varijacije koje ste probali!

The post Lagana a slatka: Anđeoska torta first appeared on Rekla sam ti.

Dudinje su jedan od onih plodova koji često prođu nezapaženo, ali kriju mnoštvo zdravstvenih koristi. Ovaj ukusni plod, poznat po svojoj sočnosti i slatkom ukusu, može biti odličan dodatak vašoj ishrani. U ovom članku ćemo istražiti zašto je dobro jesti dudinje i da li su bezbedne za decu.

Zdravstvene prednosti dudinja

Bogatstvo nutrijenata

1. Vitamini i minerali: Dudinje su bogate vitaminom C, vitaminom K i gvožđem. Vitamin C je ključan za jačanje imunološkog sistema, dok vitamin K igra važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Gvožđe je neophodno za proizvodnju hemoglobina i transport kiseonika kroz telo.
2. Antioksidanti: Dudinje sadrže antocijanine, snažne antioksidante koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima. To može smanjiti rizik od raznih hroničnih bolesti, uključujući srčane bolesti i rak.
3. Vlakna: Bogate su dijetalnim vlaknima koja pomažu u održavanju zdravlja probavnog sistema, sprečavaju zatvor i poboljšavaju celokupnu probavu.

Podrška zdravlju srca

1. Smanjenje holesterola: Antioksidanti i vlakna u dudinjama mogu pomoći u snižavanju lošeg holesterola (LDL) i poboljšanju zdravlja srca.
2. Regulacija krvnog pritiska: Kalijum koji se nalazi u dudinjama može pomoći u regulaciji krvnog pritiska, čime se smanjuje rizik od hipertenzije i srčanih oboljenja.

Pomoć u kontroli šećera u krvi

1. Stabilizacija šećera u krvi: Dudinje sadrže jedinjenja koja mogu pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, što je korisno za osobe sa dijabetesom ili one koji žele da kontrolišu svoj unos šećera.

Da li deca smeju da jedu dudinje?

Bezbednost za decu

1. Nutritivna vrednost: Dudinje su izuzetno hranljive i mogu biti odličan dodatak ishrani dece. Vitamini, minerali i antioksidanti koje dudinje pružaju mogu podržati rast i razvoj dece.
2. Digestivno zdravlje: Vlakna u dudinjama mogu pomoći u održavanju zdravog probavnog sistema kod dece, sprečavajući probleme sa zatvorom.

Mogući rizici

1. Alergije: Kao i kod svakog novog voća, postoji mali rizik od alergijske reakcije. Preporučuje se da se dudinje uvedu u ishranu dece postepeno, prateći eventualne znakove alergije.
2. Manje bobice: Dudinje su sitne, pa postoji rizik od gušenja kod mlađe dece. Preporučuje se da se dudinje seku na manje komade ili da se prave u obliku pirea za vrlo malu decu.

Preporuke za decu

1. Umerena konzumacija: Kao i sa svim voćem, dudinje bi trebalo da se konzumiraju umereno. Previše voća odjednom može izazvati probleme sa stomakom.
2. Pranje i čišćenje: Pre nego što se daju deci, dudinje treba temeljno oprati kako bi se uklonile sve nečistoće i pesticidi.

Zaključak

Dudinje su hranljive i ukusne, čineći ih odličnim izborom za ishranu dece i odraslih. One pružaju niz zdravstvenih koristi, uključujući podršku imunološkom sistemu, zdravlju srca i stabilizaciji šećera u krvi. Deca mogu sigurno jesti dudinje, ali je važno pratiti potencijalne alergijske reakcije i paziti na veličinu komada kako bi se izbeglo gušenje. Uživajte u ovom prirodnom blagu i iskoristite sve njegove prednosti!

Prijatno i zdravo uživanje!

The post Dud, dud, dud: Smanjuje holesterol i čuva srce a mi ga gazimo i kudimo first appeared on Rekla sam ti.

Šta je dijabetes?

Dijabetes se javlja kada vaše telo ne može efikasno da reguliše nivo šećera u krvi. Ovo se može desiti kada vaš pankreas prestane da proizvodi dovoljno insulina, vaše ćelije postanu otporne na insulin ili oboje.

Insulin je hormon koji pomera šećer iz krvotoka u ćelije. Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno ili postanete otporni na insulin, možete razviti hronično visok nivo šećera u krvi.

Visok nivo šećera u krvi tokom dužeg perioda može povećati rizik od srčanih oboljenja, oštećenja nerava i bubrega, tako da je neophodno da ih držite pod kontrolom.

Postoje dva osnovna tipa dijabetesa:

Tip 1: Ova autoimuna bolest se dešava kada vaš imuni sistem napadne vaš pankreas, uništavajući njegovu sposobnost da proizvodi insulin.
Tip 2: Kada pankreas prestane da proizvodi dovoljno insulina, ćelije vašeg tela više ne reaguju na insulin koji proizvodi ili oboje.

Dijabetes tipa 1 – je relativno redak i čini oko 5-10% slučajeva dijabetesa širom sveta.

Dijabetes tipa 2 – čini više od 90% slučajeva dijabetesa. To je prvenstveno izazvano faktorima ishrane i načina života.

Da li šećer povećava rizik od dijabetesa?

Prema istraživanju, redovno konzumiranje napitaka zaslađenih šećerom može povećati rizik od dijabetesa tipa 2.

Podaci iz 175 zemalja otkrili su da je unos šećera u značajnoj korelaciji sa rizikom od dijabetesa. Dok je visok unos šećera povećavao rizik, nizak unos šećera ga je smanjio.

Iako ove studije ne dokazuju da šećer izaziva dijabetes, povezanost je jaka. Mnogi istraživači veruju da šećer povećava rizik od dijabetesa i direktno i indirektno.

Može direktno povećati rizik od dijabetesa zbog uticaja fruktoze na vašu jetru.

Konzumiranje velikih količina šećera takođe može indirektno povećati rizik od dijabetesa doprinoseći povećanju telesne težine i većoj telesnoj masnoći – što su odvojeni faktori rizika za razvoj dijabetesa.

Da bi se smanjili štetni efekti visoke potrošnje šećera, Smernice za ishranu za Amerikance 2020-2025 preporučuju da ne više od 10% pouzdanog izvora vaših ukupnih dnevnih kalorija dolazi od dodatih šećera.

Prirodni šećeri nemaju isti efekat

Dok je konzumiranje velikih količina dodatog šećera povezano sa dijabetesom, isto nije tačno za prirodne šećere.

Prirodni šećeri se nalaze u voću i povrću i nisu dodavani tokom proizvodnje ili prerade. Pošto su kombinovani sa vlaknima, vodom i drugim hranljivim materijama, sporije se vare i manja je verovatnoća da će povećati nivo šećera u krvi.

Voće i povrće takođe obično sadrže mnogo manje šećera po težini od mnogih prerađenih namirnica, tako da je lakše kontrolisati potrošnju.

Voćni sok

Istraživanja su pomešana o tome da li pijenje 100% voćnog soka povećava rizik od dijabetesa.

Čak i kada prirodni sok ima visok sadržaj šećera i malo vlakana, može povećati nivo šećera u krvi. Međutim, kombinovanje sa mastima, vlaknima i izvorima proteina može sprečiti skokove šećera u krvi.

Američko udruženje za dijabetes preporučuje da se voćni sok zameni vodom ili napitcima bez kalorija.

Prirodni zaslađivači

Iako neki prirodni zaslađivači poput meda i javorovog sirupa nisu toliko obrađeni kao stoni šećer, oni su i dalje relativno čisti izvori šećera i gotovo da ne sadrže vlakna.

Mnogi drugi zaslađivači koji se prodaju kao „prirodni“ takođe treba smatrati dodatkom šećera. To uključuje agavin sirup, kokosov šećer i šećer od trske, da spomenemo samo neke.

Drugi faktori rizika za dijabetes

Dok je konzumiranje velikih količina dodatog šećera povezano sa povećanim rizikom od dijabetesa, mnogi drugi faktori su u igri, kao što su:

Telesna težina: Istraživanja pokazuju da je gojaznost jedan od primarnih faktora rizika za dijabetes tipa 2, ali gubitak težine može smanjiti rizik.
Vežbanje: Ljudi koji vode sedentarni način života imaju skoro dvostruko veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 od onih koji su aktivni. Samo 150 minuta umerene aktivnosti i do 3 sesije treninga otpora nedeljno mogu smanjiti rizik.
Pušenje: Pušenje može značajno povećati rizik od dijabetesa, ali prestanak dovodi rizik skoro da se vrati na uobičajeni.
Apneja u snu: Apneja u snu, stanje u kojem je disanje ometano tokom noći, jedinstven je faktor rizika za dijabetes.
Genetika: Stručnjaci ne razumeju u potpunosti ulogu genetike, ali veća je verovatnoća da ćete razviti dijabetes ako ga jedan ili oba roditelja imaju.

Kako jesti da smanjite rizik od dijabetesa

Pored smanjenja dodanih šećera, postoje mnoge druge promene u ishrani koje možete da napravite da biste smanjili rizik od dijabetesa:

Pridržavajte se ishrane: ishrane bogate orašastim plodovima, voćem, povrćem, nemasnim proteinima, zdravim mastima i celim žitaricama su povezane sa smanjenim rizikom od dijabetesa.
Pijte kafu BEZ ŠEĆERA: Ispijanje kafe bez dodavanja bilo čega može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2. Mnogi popularni napici od kafe su bogati dodatkom šećera, pa vodite računa o tome šta dodajete u svoje.
Jedite zeleno lisnato povrće: Ishrana bogata zelenim lisnatim povrćem povezana je sa manjim rizikom od dijabetesa.

Ova mala promena mogla bi da ima veliki uticaj.

Pažljivo čitanje etiketa o ishrani je još jedna obaveza pošto postoji preko 50 naziva za šećer u prehrambenim proizvodima. Naučiti da ih primetite je prvi korak u smanjenju vaše potrošnje.

Postoji mnogo načina da smanjite šećer dok uživate u ukusnoj ishrani bogatoj hranljivim sastojcima, tako da ne morate da se osećate uskraćeno.

Da rezimiramo

Prekomerne količine dodatog šećera su povezane sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, verovatno zbog štetnih efekata na jetru i većeg rizika od gojaznosti.

Prirodni šećeri poput onih koji se nalaze u voću i povrću nisu povezani sa rizikom od dijabetesa, za razliku od veštačkih zaslađivača.

Pored potrošnje šećera, ukupni kvalitet ishrane, telesna težina, kvalitet sna, fizička aktivnost i genetika igraju ulogu u razvoju bolesti.

Preporučuje se ishrana bogata voćem, integralnim žitaricama, nemasnim proteinima, zdravim mastima, povrćem, orašastim plodovima i kafom. Umereno konzumiranje alkohola, održavanje preporučene telesne težine za vaše godine i visinu i redovno vežbanje takođe mogu pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2.

The post Ako jedemo previše šećera, da li to uzrokuje dijabetes? first appeared on Rekla sam ti.