Razumevanje Mladine i Mlade nedelje

Mladina je pojam koji se odnosi na period mladog Meseca, odnosno vreme kada je Mesec nevidljiv na nebu i tek počinje svoj novi ciklus. Mlada nedelja je prva nedelja nakon mladog Meseca. U mnogim kulturama, ovaj period se smatra vremenom kada se energija prirode obnavlja i regeneriše, ali se takođe smatra nepovoljnim za započinjanje novih poslova.

Tradicionalna verovanja

1. Niska energija i slab rast: Prema starim verovanjima, period mladog Meseca je vreme kada je energija prirode na najnižem nivou. Zbog toga se smatra da biljke posađene u tom periodu neće imati dovoljno snage da se pravilno razviju i rastu. Takođe se veruje da građevinski projekti započeti tokom Mladine neće biti stabilni i dugotrajni.
2. Nesreća i neuspesi: Mlada nedelja je često povezana sa lošom srećom i neuspesima. Stari ljudi su verovali da poslovi započeti u ovom periodu neće biti uspešni i da će naići na mnoge prepreke i probleme. Ovo verovanje se prenosi kroz generacije i mnogi ga i danas poštuju kako bi izbegli potencijalne neuspehe.
3. Uticaj Meseca na prirodu: Veruje se da Mesečeve faze imaju jak uticaj na prirodne procese, uključujući rast biljaka i stabilnost građevina. Iako nauka nije pružila konkretne dokaze koji podržavaju ova verovanja, mnogi se oslanjaju na iskustva svojih predaka i poštuju cikluse Meseca.

Praktični saveti

Iako su ova verovanja zasnovana na tradiciji i folkloru, mnogi savremeni baštovani i graditelji i dalje poštuju ove običaje. Evo nekoliko saveta za one koji žele da se pridržavaju ovih tradicija:

• Planiranje sadnje: Ako planirate sadnju novih biljaka ili useva, izbegavajte period mladog Meseca i prvu nedelju nakon njega. Umesto toga, sadite tokom rastućeg Meseca kada se veruje da priroda ima više energije za rast i razvoj.
• Građevinski radovi: Ako planirate gradnju ili renovaciju, pokušajte da izbegnete započinjanje radova tokom Mladine ili Mlade nedelje. Iskoristite ovo vreme za planiranje i pripremu, a započnite radove kada Mesec bude u fazi rasta.
• Pratite lunarni kalendar: Koristite lunarni kalendar kako biste pratili Mesečeve faze i planirali svoje aktivnosti u skladu sa tradicionalnim verovanjima.

Zaključak

Poštovanje tradicije i običaja može doneti osećaj povezanosti sa prirodom i prethodnim generacijama. Iako nauka nije potvrdila sve aspekte ovih verovanja, mnogi ljudi i dalje veruju da izbegavanje sadnje i započinjanja važnih poslova tokom Mladine ili Mlade nedelje može pomoći u postizanju boljih rezultata i izbegavanju nesreće. Bez obzira na to da li verujete u ova tradicionalna verovanja ili ne, poštovanje prirodnih ciklusa može biti korisno za planiranje i organizaciju vaših aktivnosti.

The post Ne sadi, ne radi: Zašto nije dobro saditi i praviti na takozvanu Mladinu ili na Mladu nedelju first appeared on Rekla sam ti.

Januar: Januar je obično miran mesec kada je reč o sadnji cveća, posebno u hladnijim klimama. Međutim, možete započeti unutrašnje pripreme za prolećnu sadnju, poput pripreme zemljišta ili nabavke semena za prolećne biljke.

Februar: Februar je mesec kada se već možete pripremiti za prolećnu sadnju unutra. Možete početi sa sadnjom unutrašnjih biljaka kao što su begonije, neven, prkos i druge cvećke koje volite, koje će kasnije biti spremne za presađivanje napolje.

Mart: Mart je mesec kada se polako približava proleće, ali može biti promenljiv što se tiče vremena. Ipak, možete započeti sa sadnjom ranog cveća koje dobro podnosi hladnoću, poput muškatli, zumbula, ljubičica, i narcisa.

April: April je mesec kada se bašta počinje buditi iz zimskog sna. Ovo je idealno vreme za sadnju većine cveća, uključujući ruže, begonije, petunije, karanfile, lavandu.

Maj: Maj je najpogodniji mesec za cvetanje, kada se bašta pretvara u pravo cvetno carstvo. Možete saditi raznovrsne biljke kao što su lala, ruža, božur, klematis, irisi, i drugo sezonsko cveće koje će ulepšati vaš vrt.

Jun: U junu se letnje biljke počinju razvijati punom snagom. Sada je vreme za sadnju biljaka koje dobro podnose letnje vrućine, poput hortenzija, lavande, dalija, kosmosa, kadulje, i drugih mediteranskih biljaka.

Jul: Jul je mesec kada je potrebno pažljivo održavati baštu zbog visokih temperatura. Ipak, možete saditi cveće koje voli sunce i toplotu, kao što su suncokreti, visterija, ljubičice, perunike, i različite vrste sukulenata (tu spada cveće koje ne traži puno vode i nege).

Avgust: Avgust je vreme kada se pripremate za jesenju sadnju. Možete saditi biljke koje će cvetati u jesen, poput jesenjih astera, hrizantema, trajnica koje vole hladnije vreme, i raznih sezonskih ukrasnih trava.

Septembar: U septembru se bašta priprema za zimu. Sadite biljke koje će vas obradovati i u hladnijim mesecima, poput različitih sorti jesenjih ruža, hrizantema, nevena, trajnica koje cvetaju u kasnoj jeseni, kao i lukovice koje će procvetati u proleće.

Oktobar: Oktobar je mesec kada se vrši poslednja berba i priprema za zimu. Sadite cvetnice koje će se pripremiti za zimu i proleće, kao što su jagorčevina, zumbuli, krokusi, i lukovice raznih biljaka.

Novembar: U novembru je vreme za mir i pripremu za zimu. Možete saditi biljke koje dobro podnose hladnoću i zimu, kao što su zimzelene biljke, bršljan, muškatle koje će vam izdržati do prvih mrazeva.

Decembar: Decembar je mesec kada bašta ulazi u zimski san. Ako imate zimzelene biljke koje planirate da posadite, decembar je idealno vreme za to. Možete saditi i božićno cveće poput jorgovana i zimzelenih ukrasnih biljaka.

The post CVETNI KALENDAR – Kada se sadi koje cveće po mesecima? first appeared on Rekla sam ti.

1. Bogatstvo minerala:

Pepeo sadrži brojne minerale koji su esencijalni za rast biljaka, uključujući kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i druge. Dodavanjem pepela u zemljište, biljke dobijaju dodatni izvor ovih važnih hranljivih materija.

2. Poboljšava pH vrednost zemljišta:

Pepeo ima alkalni karakter, što može pomoći u balansiranju kiselosti zemljišta. Posebno je koristan u zemljištima koja su previše kisela, pomažući biljkama da apsorbuju hranljive sastojke iz zemljišta.

3. Otpornost na štetočine:

Pepeo takođe može delovati kao prirodni pesticid, odbijajući određene insekte i pružajući zaštitu biljkama od štetnih organizama.

4. Pomaže u razgradnji materijala:

Dodavanje pepela u kompostnu hrpu može ubrzati proces razgradnje organskog materijala, pretvarajući ga u hranljivu zemlju za biljke.

Kako koristiti pepeo u bašti:

• Posipanje po zemljištu: Ravnomerno pospite tanki sloj pepela po površini zemljišta oko biljaka.
• Dodavanje u kompost: Pomešajte pepeo sa ostalim organskim materijalima u kompostu kako biste poboljšali kvalitet komposta.
• Pravljenje rastvora: Rastvorite pepeo u vodi i koristite ga kao tečno đubrivo za zalivanje biljaka.

Kao i kod svakog prirodnog dodatka, važno je koristiti pepeo umereno i ne preterivati. Pre upotrebe, proverite da li vaše biljke zaista mogu imati koristi od ovog tretmana i da li je pepeo kompatibilan sa vašim baštenskim uslovima. Uz pravilnu primenu, pepeo može biti koristan saveznik u vašem vrtu, pomažući biljkama da procvetaju i daju obilne plodove.

The post Dobro je posuti pepeo u bašti: Prirodni savet za bolji rast biljaka first appeared on Rekla sam ti.

Kad reče da se seje mladi krompir?

Mladi krompir se obično seje kao krtola. Krtole su poznate i kao semenski krompir i mogu se sejati od ranog proleća, što je sada, pa do aprila. Ono što morate znati i paziti na to, jeste je da nema mraza, tačnije mraz može da uništi usev, pa ako ima mraza, sačekajte još koji dan da grane Sunce.

Mladi krompir možete sejati između marta i aprila, iako to može da varira u zavisnosti od temperature, kao što sam već rekla.

Idem dalje.

Koraci za sadnju mladog krompira

1. Priprema zemlje:

• Izaberite sunčano mesto u vašoj bašti sa dobro dreniranom zemljom.
• Rastresite zemlju vilama, motikom za kopanje i uklonite sve kamenčiće i korov.

2. Izbor krompira:

• Odaberite zdrave krompire za sadnju. Ako je krompir prokliajo, to je još bolje.
• Možete koristiti celi krompir ili ga iseći na komade sa po jednom klicom.

3. Sadnja krompira:

• Iskopajte rupe u zemlji dubine oko 10 cm i razmaknite ih oko 30 cm.
• Položite komade krompira ili celi krompir na dno rupe sa klicama okrenutim nagore.
• Prekrijte ih zemljom i lagano pritisnite da se osigura dobar kontakt sa zemljom.

4. Zalivanje:

• Nakon sadnje, dobro zalijte zemlju. Krompir voli vlažno zemljište, ali izbegavajte preterano zalivanje koje može dovesti do truljenja.

5. Održavanje:

• Održavajte zemlju vlažnom tokom rasta krompira.
• Redovno uklanjajte korov oko biljaka.
• Možete dodati malč oko biljaka kako biste zadržali vlagu i smanjili rast korova.

6. Berba:

• Mlad krompir obično možete početi berati 2-3 nedelje nakon što biljke procvetaju.
• Pažljivo iskopajte krompire viljuškom kako ne biste oštetili biljke.
• Uživajte u svežem i ukusnom mladom krompiru!

I, kada se vadi?

Mladi krompir je spreman za berbu oko 100 dana nakon što je posejan. Da li je vaš krompir spreman za berbu, možete reći kada mu se cvetovi otvore. To obično bude u junu ili julu, za one zasađene u martu.

Evo nekoliko korisnih koraka za postizanje uspešnog roda krompira ove godine:

• Isecite krompir 6 do 10 dana pre željenog datuma sadnje; uverite se da svaki komad semenskog krompira sadrži najmanje 1 klicu (sitne izrasline).
• Čuvajte rezano seme krompira na hladnom, tamnom mestu sa dobrim protokom vazduha.
• Uverite se da je vaša zemlja rastresita, krompir ne ceni tvrdu zemlju.

The post Mladi krompir: Seješ ga u martu a vadiš u junu first appeared on Rekla sam ti.

Zašto saditi luk u martu?

Sadnja luka u martu ima brojne prednosti koje će vam pomoći da ostvarite zdrave i obilne prinose. Evo nekoliko razloga zašto je ovo idealno vreme za sađenje luka:

1. Pravo vreme za razvoj korena: Luk je biljka koja zahteva hladnije vreme za razvoj korena, a sadnja u martu omogućava mu da se ukoreni pre toplijih meseci.
2. Rano sađenje, rani prinos: Sadnja luka u martu omogućava vam da imate ranu berbu, jer luk ima dovoljno vremena da se razvije pre letnjih meseci.
3. Manje problema sa štetočinama: Sađenje luka u martu može smanjiti šanse za napade štetočina, jer su uslovi manje pogodni za njihov razvoj.
4. Zemlja je dobro navlažena: Nakon zimskih padavina, zemlja je obično dobro navlažena, što olakšava sađenje i početni razvoj biljaka.

Kako saditi luk?

Evo koraka koje treba pratiti prilikom sadnje luka:

1. Priprema zemljišta: Odaberite dobro drenirano, sunčano mesto u bašti i pripremite zemljište dodavanjem komposta ili stajskog đubriva.
2. Izbor sorte luka: Postoje različite sorte luka koje se mogu saditi u martu, kao što su crveni luk, beli luk ili luk vlašac. Odaberite sortu koja vam najviše odgovara.
3. Sejanje lukovica: Lukovice posadite na dubinu od oko 2-3 cm, sa razmakom od oko 10-15 cm između svake lukovice.
4. Zalivanje i negovanje: Redovno zalivajte luk tokom sušnih perioda i održavajte baštu bez korova.
5. Berba: Luk će biti spreman za berbu kada lišće počne da vene i suši se. Obično je to oko jula ili avgusta, zavisno od sorte.

Sad kada znate sve o sadnji luka u martu, vreme je da započnete pripreme za novu baštensku sezonu. Pratite ove savete i uživajte u zdravom i ukusnom luku koji ćete ubrati iz sopstvene bašte.

The post Da se sadi luk: Kako ga pravilno posaditi i da nije rano? first appeared on Rekla sam ti.