Dragi naši čitaoci, proleće je pravo vreme da uživate u osvežavajućim napicima koji donose radost i osmeh na lice. A šta je bolje od domaćeg soka od malina? Sada, u maju, maline su već stigle na pijace, sočne i pune ukusa, spremne da se pretvore u predivan domaći sok.

Kilogram kajsija na kvantašu košta 620 dinara, dok je kruška od 260 do 310 dinara. Za kilogram nektarina treba izdvojiti 450, dok su šljive 350 dinara. Na zelenim pijacama su cene značajno više, pa se kajsije  prodaju za 1.000 dinara, dok su kruške oko 400 dinara.

Na našem portalu delimo sa vama jednostavan i narodan recept kako da sami kod kuće napravite ovaj osvežavajući napitak a i pekmez. Bez dodatnih konzervansa i veštačkih boja, samo čista priroda u čaši i tegli. Pogodan za svaku priliku – bilo da uživate sami, u društvu porodice ili prijatelja, sok od malina je tu da vas rashladi i zasladi.

Pa, hajde da zajedno zasučemo rukave i uđemo u čarobni svet domaće kuhinje! Pročitajte dalje za detaljan recept i uživajte u svakom koraku pripreme ovog divnog napitka.

Recept za domaći sok od malina

Potrebni sastojci:

• 1 kilogram malina
• 1 kilogram šećera
• 1 litar vode
• Sok od jednog limuna

Priprema:

1. Operi maline: Najpre lepo operi maline. Ako su sveže ubrane, samo ih nežno operi pod mlazom hladne vode da ukloniš prašinu i nečistoće.
2. Kuvanje malina: Stavi maline u veliki lonac i prelij ih litrom vode. Kuvaj ih na srednjoj vatri dok ne proključaju, a maline ne počnu da se raspadaju. Ovo će trajati otprilike 10-15 minuta.
3. Cedi sok: Kada su maline skuvane, procedi ih kroz gazu ili fino sito da bi dobila čist sok. Možeš koristiti kašiku da pritisneš maline i izvučeš što više soka. Ono što ostane u gazi ili situ možeš baciti ili sačuvati za neki drugi recept.
4. Dodaj šećer: Vraćaj sok u lonac i dodaj kilogram šećera. Mešaj dok se šećer potpuno ne rastopi.
5. Kuvanje soka: Kuvaj sok na laganoj vatri još 10-15 minuta. Ako voliš malo kiselkastiji ukus, dodaj sok od jednog limuna.
6. Sipanje u flaše: Dok je sok još topao, sipaj ga u sterilne staklene flaše. Dobro ih zatvori i ostavi da se ohlade na sobnoj temperaturi. Posle toga, možeš ih čuvati u frižideru.

Posluživanje:

Sok možeš poslužiti razblažen sa vodom ili mineralnom vodom po želji. Dodatak leda i svežih malina u čaši će ga učiniti još lepšim za letnje osveženje.

Naravno, evo recepta za pekmez od malina napisanog narodski i opušteno:

Recept za domaći pekmez od malina

Potrebni sastojci:

• 1 kilogram svežih malina
• 800 grama šećera
• Sok od jednog limuna

Priprema:

1. Operi maline: Prvo lepo operi maline pod mlazom hladne vode da ukloniš svu prašinu i nečistoće.
2. Priprema voća: Stavi maline u veliki lonac i dodaj šećer. Prelij sve sokom od jednog limuna i lagano promešaj da se šećer ravnomerno rasporedi.
3. Ostaviti da odstoji: Pusti maline sa šećerom da odstoje par sati ili preko noći u frižideru. Ovo će pomoći da maline puste sok.
4. Kuvanje pekmeza: Stavi lonac sa malinama na srednju vatru i kuvaj, povremeno mešajući, dok se šećer potpuno ne rastopi i smesa ne počne da ključa. Smanji vatru i nastavi da kuvaš, povremeno skidajući penu koja se stvara na površini.
5. Provera gustine: Da bi proverila da li je pekmez dovoljno gust, stavi kašičicu pekmeza na hladan tanjirić i pusti ga da se ohladi. Ako je dovoljno gust i ne razliva se, pekmez je spreman. Ako nije, kuvaj još malo i ponovi test.
6. Sipanje u tegle: Dok je pekmez još vruć, sipaj ga u sterilne staklene tegle. Tegle možeš sterilisati tako što ćeš ih prethodno oprati i osušiti u rerni na 100°C. Dobro zatvori tegle i okreni ih naopačke na 5 minuta da se stvori vakuum, pa ih zatim vrati u normalan položaj.
7. Čuvanje: Pekmez čuvaj na tamnom i hladnom mestu. Jednom otvorena tegla, treba da se čuva u frižideru.

Posluživanje:

Domaći pekmez od malina možeš mazati na hleb, palačinke, koristiti kao dodatak kolačima ili jednostavno jesti kašikom direktno iz tegle.

The post Stigle maline, skupe su, ali to je što je: Kako se pravi sok i pekmez first appeared on Rekla sam ti.

Potrebno je:

500 gr trešanja

300 gr šećera

4 jajeta

4 kašike griza

1 limun

100 ml ulja

8 listova tankih kora za baklavu

može i 1/2 praška za pecivo

Umutiti jaja sa 4 kašike šećera, dodati griz i ulje, može i 1/2 praška za pecivo i sve dobro izjednačiti. Raširiti prvu koru, malo je pouljiti pa dodati preko nje drugu koru koju premažete jajima i grizom obilno.

Preko nje dodaj treću koru i nju premazati i četvrtu koru premazati i na dno ubacite polovinu očišćenih trešanja. Saviti stranice i uviti u rolat. Tako uraditi i sa drugom rolnicom.

Ostatak jaja i griza premazati preko rolnica. Peći na 200 stepeni C oko 40-45 min..

Ušpinovati malo šećer, dodati limun na kolutove, može i vanilin šećer, pa toplu pitu preliti sa toplim sirupom.

Ostaviti da upije i hladnu seći…

The post Majske trešnje: Napravite sočnu puž pitu first appeared on Rekla sam ti.

Nagla promena vremena: Izazov za rani razvoj voćaka

Niske temperature tokom proleća mogu biti pogubne za mlade voćke koje su već krenule sa svojim rastom i razvojem. Kada se temperatura spusti ispod nule, voćke mogu pretrpeti oštećenja, posebno na cvetovima i mladim pupoljcima koji su već procvetali ili su u fazi razvoja. Ovi nagli temperaturni šokovi mogu dovesti do smrzavanja i oštećenja cvetova, što može smanjiti rod i imati dugoročne negativne posledice na prinose.

Mnogi voćari tvrde da je ove godine zabeleženo najranije cvetanje voća u poslednjih 30 godina, a stručnjaci upozoravaju da bi rod mogao da bude umanjen, što će značiti i rast cena.

Zaštita voćnjaka: Mere predostrožnosti

Kako bismo zaštitili naše voćke od prolećnog mraza, važno je preduzeti određene mere predostrožnosti. To može uključivati primenu zaštitnih mera poput zalivanja voćnjaka tokom hladnih noći, što može pomoći u očuvanju toplote u zemlji i oko korena voćaka. Takođe, postavljanje zaštitnih folija ili upotreba protivgradnih mreža može pomoći u zaštiti voćnjaka od ekstremnih vremenskih uslova.

Minus u fazi cvetanja i precvetavanja može da uništi i 90 odsto voća.

Efekti na prinos: Šta očekivati

Iako prolećni mraz može imati negativne posledice na rani razvoj voćaka, puni obim štete često se ne otkriva odmah. Posledice mogu biti vidljive u narednim nedeljama ili mesecima kroz smanjenje prinosa ili oštećenje plodova. Stoga je važno pažljivo pratiti stanje voćnjaka i preduzeti odgovarajuće korake kako bi se ublažile negativne posledice.

Dok se prolećno vreme nastavlja, voćari širom Srbije nastavljaju da se bore sa izazovima koje donose nagli temperaturni padovi. Sa pažljivim praćenjem stanja voćnjaka i primenom odgovarajućih mera zaštite, možemo da se nadamo da će roda biti, a kakav će biti, ostaje nam da vidimo…

The post Kad mu vreme nije: Aprilski mraz uništava voćnjake first appeared on Rekla sam ti.

1. Hranljivi kompost

Pokošena trava je izvanredan materijal za pravljenje komposta. Bogata azotom, ona pruža važne hranljive materije koje su ključne za zdrav rast biljaka. Dodajte pokošenu travu u svoj kompostni korito kako biste proizveli organsko đubrivo koje će obogatiti zemljište vaše bašte.

2. Mulčiranje i zadržavanje vlažnosti

Sloj pokošene trave može se koristiti kao mulč oko biljaka kako bi se zadržala vlažnost zemlje. Ovo ne samo da pomaže u sprečavanju isušivanja zemljišta tokom sušnih perioda, već i smanjuje potrebu za čestim zalivanjem. Osim toga, mulčiranje pokošenom travom pomaže u suzbijanju korova i održavanju optimalne temperature tla.

Mulčiranje:

Mulčiranje je postupak dodavanja materijala na površinu tla kako bi se zadržala vlažnost, suzbile korovi i održala temperatura tla. Ovo se obično radi dodavanjem organskog materijala poput pokošene trave, lišća, slame, treseta ili borove kore na tlo oko biljaka. Mulčiranje pomaže u očuvanju vlage u zemljištu, smanjenju rasta korova, sprečavanju erozije tla i održavanju optimalne temperature tla. Kao rezultat, biljke imaju bolje uslove za rast i razvoj.

Kompostiranje:

Kompostiranje je proces razgradnje organskog materijala kako bi se stvorilo hranjivo đubrivo poznato kao kompost. Ovaj proces uključuje sakupljanje organskog otpada poput pokošene trave, lišća, voćnih i povrćnih otpadaka, i ostavljanje da se razgradi pod odgovarajućim uslovima vlage, vazduha i temperature. Kao rezultat, materijal se razlaže u bogato i hranljivo đubrivo koje se može koristiti za oplemenjivanje zemljišta i poboljšanje rasta biljaka.

Razlike:

Glavna razlika između mulčiranja i kompostiranja je u svrsi i procesu. Mulčiranje se fokusira na očuvanje vlage, suzbijanje korova i održavanje temperature tla na površini, dok se kompostiranje bavi stvaranjem hranjivog đubriva za zemljište putem razgradnje organskog materijala. Oba procesa su korisna u baštovanstvu, ali imaju različite primene i rezultate.

3. Pokrivanje staza i puteva

Pokošena trava može se koristiti kao prirodni materijal za pokrivanje staza i puteva u bašti. Ovaj ekološki prihvatljiv materijal ne samo da omogućava prozračnost tla ispod, već i sprečava rast korova i smanjuje eroziju tla.

4. Dodatak kompostu za sadnice

Pokošena trava može se koristiti kao dodatak u mešavinama zemlje za sadnice. Mešavina pokošene trave i zemlje pruža dodatnu hranljivu vrednost i poboljšava strukturu zemljišta, što će rezultirati zdravim i snažnim sadnicama.

Gde čuvati pokošenu travu?

Pokošenu travu možete čuvati na nekoliko načina kako biste je iskoristili u bašti. Ako imate kompostnu hrpu, dodajte pokošenu travu u nju zajedno sa ostalim organskim materijalom. Alternativno, možete je rasporediti kao mulč oko biljaka ili je koristiti za pokrivanje staza i puteva.

Zaključak

Pokošena trava nije samo otpad – ona je dragoceni resurs koji može oplemeniti vašu baštu i poboljšati rast vaših biljaka. Iskoristite ove jednostavne načine kako biste iskoristili pokošenu travu na najbolji mogući način i uživali u zdravoj i bujnoj bašti tokom cele sezone.

The post Ne bacaj pokošenu travu: Iskoristi je u bašti za sadnice first appeared on Rekla sam ti.

Pazi sad

Evo pet ključnih saveta koji će vam pomoći da vaše cveće procveta i održite ga zdravim od proleća do jeseni:

Pravilan izbor saksija i supstrata: Odaberite saksije koje imaju drenažne rupe na dnu kako bi se izbeglo zadržavanje viška vode. Takođe, koristite kvalitetan supstrat koji omogućava dobru drenažu i obezbeđuje potrebne hranljive materije biljkama.

Redovno zalivanje: Održavajte optimalan nivo vlažnosti zemljišta tako što ćete redovno zalivati svoje biljke. Proveravajte vlažnost zemljišta prstom pre zalivanja – zemlja bi trebalo da bude vlažna, ali ne i natopljena. U letnjim mesecima, može biti potrebno zalivati češće zbog bržeg isušivanja.

Pravilno osvetljenje: Postavite saksije na mesta gde će biljke dobiti dovoljno sunčeve svetlosti u skladu sa njihovim zahtevima. Većina cvetnih vrsta preferira sunčana ili polusenovita mesta, ali postoje i one koje bolje uspevaju u hladu.

PROČITAJTE I:

Redovno prihranjivanje: Hranite svoje biljke tečnim đubrivom jednom do dva puta mesečno tokom proleća i leta. Đubrivo će obezbediti vašim biljkama potrebne hranljive materije za zdrav rast i cvetanje.

Pravilno održavanje i zaštita od štetočina: Redovno uklanjajte uvenule cvetove i suvo lišće kako biste podstakli novo cvetanje i sprečili pojavu bolesti. Takođe, pratite pojavu štetočina poput lisnih vaši i paukova grinja i preduzmite odgovarajuće mere kontrole ako primetite njihovu prisutnost.

Prateći ove savete, možete uživati u lepoti svog cveća u saksijama tokom cele sezone, dodajući svežinu i boju vašem prostoru. Uz malo truda i pažnje, vaše biljke će cvetati i napredovati, čineći vaš dom još prijatnijim i lepšim za boravak.

The post Ne “šišti”, ima rešenje: Kako da pravilno održavate cveće u saksiji da ne uvene first appeared on Rekla sam ti.

Januar: Januar je obično miran mesec kada je reč o sadnji cveća, posebno u hladnijim klimama. Međutim, možete započeti unutrašnje pripreme za prolećnu sadnju, poput pripreme zemljišta ili nabavke semena za prolećne biljke.

Februar: Februar je mesec kada se već možete pripremiti za prolećnu sadnju unutra. Možete početi sa sadnjom unutrašnjih biljaka kao što su begonije, neven, prkos i druge cvećke koje volite, koje će kasnije biti spremne za presađivanje napolje.

Mart: Mart je mesec kada se polako približava proleće, ali može biti promenljiv što se tiče vremena. Ipak, možete započeti sa sadnjom ranog cveća koje dobro podnosi hladnoću, poput muškatli, zumbula, ljubičica, i narcisa.

April: April je mesec kada se bašta počinje buditi iz zimskog sna. Ovo je idealno vreme za sadnju većine cveća, uključujući ruže, begonije, petunije, karanfile, lavandu.

Maj: Maj je najpogodniji mesec za cvetanje, kada se bašta pretvara u pravo cvetno carstvo. Možete saditi raznovrsne biljke kao što su lala, ruža, božur, klematis, irisi, i drugo sezonsko cveće koje će ulepšati vaš vrt.

Jun: U junu se letnje biljke počinju razvijati punom snagom. Sada je vreme za sadnju biljaka koje dobro podnose letnje vrućine, poput hortenzija, lavande, dalija, kosmosa, kadulje, i drugih mediteranskih biljaka.

Jul: Jul je mesec kada je potrebno pažljivo održavati baštu zbog visokih temperatura. Ipak, možete saditi cveće koje voli sunce i toplotu, kao što su suncokreti, visterija, ljubičice, perunike, i različite vrste sukulenata (tu spada cveće koje ne traži puno vode i nege).

Avgust: Avgust je vreme kada se pripremate za jesenju sadnju. Možete saditi biljke koje će cvetati u jesen, poput jesenjih astera, hrizantema, trajnica koje vole hladnije vreme, i raznih sezonskih ukrasnih trava.

Septembar: U septembru se bašta priprema za zimu. Sadite biljke koje će vas obradovati i u hladnijim mesecima, poput različitih sorti jesenjih ruža, hrizantema, nevena, trajnica koje cvetaju u kasnoj jeseni, kao i lukovice koje će procvetati u proleće.

Oktobar: Oktobar je mesec kada se vrši poslednja berba i priprema za zimu. Sadite cvetnice koje će se pripremiti za zimu i proleće, kao što su jagorčevina, zumbuli, krokusi, i lukovice raznih biljaka.

Novembar: U novembru je vreme za mir i pripremu za zimu. Možete saditi biljke koje dobro podnose hladnoću i zimu, kao što su zimzelene biljke, bršljan, muškatle koje će vam izdržati do prvih mrazeva.

Decembar: Decembar je mesec kada bašta ulazi u zimski san. Ako imate zimzelene biljke koje planirate da posadite, decembar je idealno vreme za to. Možete saditi i božićno cveće poput jorgovana i zimzelenih ukrasnih biljaka.

The post CVETNI KALENDAR – Kada se sadi koje cveće po mesecima? first appeared on Rekla sam ti.

1. Bogatstvo minerala:

Pepeo sadrži brojne minerale koji su esencijalni za rast biljaka, uključujući kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i druge. Dodavanjem pepela u zemljište, biljke dobijaju dodatni izvor ovih važnih hranljivih materija.

2. Poboljšava pH vrednost zemljišta:

Pepeo ima alkalni karakter, što može pomoći u balansiranju kiselosti zemljišta. Posebno je koristan u zemljištima koja su previše kisela, pomažući biljkama da apsorbuju hranljive sastojke iz zemljišta.

3. Otpornost na štetočine:

Pepeo takođe može delovati kao prirodni pesticid, odbijajući određene insekte i pružajući zaštitu biljkama od štetnih organizama.

4. Pomaže u razgradnji materijala:

Dodavanje pepela u kompostnu hrpu može ubrzati proces razgradnje organskog materijala, pretvarajući ga u hranljivu zemlju za biljke.

Kako koristiti pepeo u bašti:

• Posipanje po zemljištu: Ravnomerno pospite tanki sloj pepela po površini zemljišta oko biljaka.
• Dodavanje u kompost: Pomešajte pepeo sa ostalim organskim materijalima u kompostu kako biste poboljšali kvalitet komposta.
• Pravljenje rastvora: Rastvorite pepeo u vodi i koristite ga kao tečno đubrivo za zalivanje biljaka.

Kao i kod svakog prirodnog dodatka, važno je koristiti pepeo umereno i ne preterivati. Pre upotrebe, proverite da li vaše biljke zaista mogu imati koristi od ovog tretmana i da li je pepeo kompatibilan sa vašim baštenskim uslovima. Uz pravilnu primenu, pepeo može biti koristan saveznik u vašem vrtu, pomažući biljkama da procvetaju i daju obilne plodove.

The post Dobro je posuti pepeo u bašti: Prirodni savet za bolji rast biljaka first appeared on Rekla sam ti.

Kad reče da se seje mladi krompir?

Mladi krompir se obično seje kao krtola. Krtole su poznate i kao semenski krompir i mogu se sejati od ranog proleća, što je sada, pa do aprila. Ono što morate znati i paziti na to, jeste je da nema mraza, tačnije mraz može da uništi usev, pa ako ima mraza, sačekajte još koji dan da grane Sunce.

Mladi krompir možete sejati između marta i aprila, iako to može da varira u zavisnosti od temperature, kao što sam već rekla.

Idem dalje.

Koraci za sadnju mladog krompira

1. Priprema zemlje:

• Izaberite sunčano mesto u vašoj bašti sa dobro dreniranom zemljom.
• Rastresite zemlju vilama, motikom za kopanje i uklonite sve kamenčiće i korov.

2. Izbor krompira:

• Odaberite zdrave krompire za sadnju. Ako je krompir prokliajo, to je još bolje.
• Možete koristiti celi krompir ili ga iseći na komade sa po jednom klicom.

3. Sadnja krompira:

• Iskopajte rupe u zemlji dubine oko 10 cm i razmaknite ih oko 30 cm.
• Položite komade krompira ili celi krompir na dno rupe sa klicama okrenutim nagore.
• Prekrijte ih zemljom i lagano pritisnite da se osigura dobar kontakt sa zemljom.

4. Zalivanje:

• Nakon sadnje, dobro zalijte zemlju. Krompir voli vlažno zemljište, ali izbegavajte preterano zalivanje koje može dovesti do truljenja.

5. Održavanje:

• Održavajte zemlju vlažnom tokom rasta krompira.
• Redovno uklanjajte korov oko biljaka.
• Možete dodati malč oko biljaka kako biste zadržali vlagu i smanjili rast korova.

6. Berba:

• Mlad krompir obično možete početi berati 2-3 nedelje nakon što biljke procvetaju.
• Pažljivo iskopajte krompire viljuškom kako ne biste oštetili biljke.
• Uživajte u svežem i ukusnom mladom krompiru!

I, kada se vadi?

Mladi krompir je spreman za berbu oko 100 dana nakon što je posejan. Da li je vaš krompir spreman za berbu, možete reći kada mu se cvetovi otvore. To obično bude u junu ili julu, za one zasađene u martu.

Evo nekoliko korisnih koraka za postizanje uspešnog roda krompira ove godine:

• Isecite krompir 6 do 10 dana pre željenog datuma sadnje; uverite se da svaki komad semenskog krompira sadrži najmanje 1 klicu (sitne izrasline).
• Čuvajte rezano seme krompira na hladnom, tamnom mestu sa dobrim protokom vazduha.
• Uverite se da je vaša zemlja rastresita, krompir ne ceni tvrdu zemlju.

The post Mladi krompir: Seješ ga u martu a vadiš u junu first appeared on Rekla sam ti.

Zašto je orezivanje važno?

Orezivanje voćnih stabala je vitalan korak u održavanju zdravlja biljaka i poboljšanju prinosа. Evo nekoliko ključnih razloga zašto je ovaj proces tako važan:

1. Podstiče rast novih grana: Orezivanje stimuliše rast novih grana, što dovodi do gušće krošnje i veće površine za cvetanje i plodonošenje.
2. Uklanja mrtve i oštećene grane: Orezivanje omogućava uklanjanje mrtvih, bolesnih ili oštećenih grana koje mogu biti potencijalni izvori bolesti ili štetnika.
3. Poboljšava cirkulaciju vazduha i sunčeve svetlosti: Pravilno orezivanje pomaže u otvaranju krošnje i omogućava bolju cirkulaciju vazduha i sunčeve svetlosti, što je ključno za zdrav rast voća.
4. Kontrola veličine i oblika biljke: Orezivanje omogućava kontrolu veličine i oblika voćnih stabala, što olakšava pristup i negu biljaka tokom sezone.

Kada orezivati voće?

Idealno vreme za orezivanje voćnih stabala je tokom kasne zime ili ranih prolećnih meseci, pre nego što počne intenzivan rast vegetacije. Konkretno, orezivanje se obično obavlja tokom marta, kada su biljke još u stanju mirovanja, ali su temperature dovoljno visoke da omoguće zaceljivanje rezova.

Kako pravilno orezivati?

Pravilno orezivanje voćnih stabala zahteva pažnju i određene tehnike. Evo nekoliko osnovnih koraka za uspešno orezivanje:

1. Očistite grane: Prvo uklonite sve mrtve, oštećene ili bolesne grane koristeći oštre makaze ili testeru za orezivanje.
2. Proredite krošnju: Orezujte unakrsne grane koje se međusobno dodiruju kako biste otvorili krošnju i poboljšali cirkulaciju vazduha.
3. Održavajte pravilan oblik: Orezujte grane koje rastu vertikalno ili preblizu glavnoj stabljici kako biste održali pravilan oblik i veličinu biljke.
4. Zacelite rezove: Nakon orezivanja, preporučljivo je da premažete rezove posebnim sredstvom za zaceljivanje kako biste sprečili infekcije i ubrzali proces ozdravljenja.

Ostali radovi u bašti za mart

Pored orezivanja voćnih stabala, mart je idealan mesec za obavljanje drugih radova u bašti. Evo nekoliko aktivnosti koje takođe možete obaviti:

• Priprema zemljišta: Okopajte i pripremite zemljište za sadnju novog cveća, povrća ili biljaka.
• Setva ranih kultura: Ako je vreme dovoljno toplo, možete započeti sa setvom ranih kultura poput graška, rotkvica i šargarepe.
• Sprečavanje korova: Redovno uklanjajte korov kako biste očuvali zdravlje biljaka i smanjili konkurenciju za vodu i hranljive materije.

Sa prolećem sve bliže, sada je pravo vreme da započnete pripreme za novu baštensku sezonu. Pravilno orezivanje voćnih stabala i obavljanje ostalih radova u bašti u martu može vam pomoći da postignete obilne i zdrave prinose tokom cele godine.

The post Da se radi: Kako se pravilno orezuje voćno stablo first appeared on Rekla sam ti.

Jeste da nije baš sezona ovog jela, ali Bože moj, šta se kome jede, neka jede, nevezano za datum i godišnje doba. Možda je samo lakše spremiti sarmice od zelja u proleće, jer mladi kupus morate da prokuvate kako bi ga spremili za savijanje. A i to ću vam pokazati drugom prilikom kako.

Elem! Ako želite pravi domaćinski ručak, evo recepta za prolećne sarmice od zelja.

Sastojci:

1 veza (ili dve) zelja

500g mlevenog mesa (može biti svinjsko, junetina ili mešano)

1 šoljica pirinča

1 glavica crnog luka

2 čena belog luka

1 šargarepa

1 kašika ulja

so, biber i začini po ukusu

1/2 šoljice paradajz soka

Priprema:

1. Zelje stavite u veću posudu s hladnom vodom i ostavite da odstoji neko vreme kako biste ublažili kiselost. Nakon toga, listove zelja odvojite i operite pod mlazom vode.
2. U veću šerpu stavite vodu da provri, pa dodajte listove zelja i kuvajte ih nekoliko minuta dok ne omekšaju. Nakon toga, ocedite listove i ostavite ih sa strane.
3. U međuvremenu, pripremite nadev. U tavi zagrejte ulje i propržite sitno seckani crni luk, beli luk i šargarepu. Dodajte mleveno meso i nastavite pržiti dok ne promeni boju. Začinite solju, biberom i drugim začinima po svom ukusu.
4. U nadev dodajte opran pirinač i kratko ga propržite zajedno s mesom. Dodajte paradajz sok i promešajte sve sastojke da se sjedine.
5. Sada je vreme za umotavanje sarmica! Uzmite jedan list kiselog zelja, stavite malo nadeva na sredinu i pažljivo ga umotajte. Postupak ponavljajte s ostalim listovima dok ne potrošite sve sastojke.
6. U dublju posudu stavite malo ulja ili maslaca, pa složite sarmice jednu do druge. Po potrebi možete dodati još listova zelja između redova kako bi se sarmice lepo ušuškale.
7. Sve zalijte vodom da prekrije sarmice i stavite poklopac na posudu. Kuvajte na laganoj vatri oko 1 do 1,5 sat, dok sarmice ne omekšaju i pirinač ne bude skuvan.
8. Nakon kuvanja, sarmice su spremne za posluživanje. Uz njih možete servirati kiselo mleko ili jogurt, a možete ih posuti i malo sveže seckanim peršunom za dodatnu aromu.

The post Rekla sam – sarmice od zelja su zakon first appeared on Rekla sam ti.