Diskriminacija je i dalje najčešća na osnovu romske nacionalne pripadnosti, invaliditeta, pola, seksualne orijentacije, a u poslednje vreme sve intezivnije i na osnovu političkih i drugih uverenja, rekla je Janković. Ona je izrazila zabrinutost zbog postupanja policije i pravosudnih organa u vršenju njihovih ovlašćenja prema različitim akterima na javnim okupljanjima podsećajući da državni organi moraju postupati jednako prema svima.

Naime, jednako postupanje obezbeđuje vladavinu prava, dok bilo kakav nejednak tretman stvara osećaj nepravde i povećava tenzije u društvu koje se reflektuju kroz međusobne sukobe, napade na novinare, prostorije institucija i političkih stranaka, čemu svedočimo poslednjih nedelja.

Zabrinutost građana, u bilo kom slučaju kada je u pitanju javni interes, treba shvatiti ozbiljno, odgovore dati pravovremeno i omogućiti svrsihodan dijalog u cilju smirivanja tenzija, ukazala je poverenica.

Na Međunarodni dan ljudskih prava, Janković učestvuje na 4. UNESKO Globalnom forumu protiv rasizma i diskriminacije u Barseloni, kao jedna od osnivačica UNESKO mreže zvaničnika protiv rasizma i diskriminacije, uz predstavnike SAD, Kanade, Italije, Brazila i Švedske. Poverenica je na forumu istakla da u Srbiji ne postoji izražen problem rasizma, ali da se akcenat stavlja na zaštitu, prevenciju i edukaciju, uz adekvatno reagovanje na individualne slučajeve prijavljene diskriminacije. Janković je tom prilikom predstavila i primere dobre prakse institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

The post Na Međunarodni dan ljudskih prava, povernica upozorava na rastuću diskriminaciju i potrebu za jednakim tretmanom svih građana first appeared on Rekla sam ti.

Zato svi u sistemu zaštite i prevencije moraju razumeti poziciju žrtve i pokazati profesionalnu i ljudsku opredeljenost da pruže apsolutnu podršku i pomoć, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka globalne kampanje „16 dana aktivizma bore protiv nasilja nad ženama“.

Praksa pokazuje da se žene i dalje ne osećaju dovoljno sigurno da prijave nasilje, rekla je poverenica i istakla da treba mnogo više raditi na uklanjanju vidljivih, ali i nevidljivih prepreka koje ih sprečavaju u tome. Istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazalo je da su strah od nasilnika, sramota zbog doživljenog nasilja, strepnja od osude bliske okoline, nepovoljna ekonomska situacija i nepoverenje u institucije glavni razlozi zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje u porodici. Ono što bi ih ohrabrilo su podrška
porodice i prijatelja, institucija, kao i finansijska, naročito nakon ključnog koraka napuštanja nasilnog partnera.

Na skupu povodom desetogodišnjice primene Istanbulske konvencije u organizaciji Pravnog fakulteta u Beogradu, Janković je podsetila da je Srbija među prvima ratifikovala ovu konvenciju, jasno prepoznala problem nasilja nad ženama i definisala ga kao najgrublje kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije.

Poverenica je navela da je rodno zasnovano nasilje posledica predrasuda koje utiču ne samo na ponašanje žena žrtava nasilja i njihovog okruženja, već i na rad zaposlenih u organima kojima je u nadležnosti zaštita i primena zakona.

“Što smo svesniji tog uticaja, ostavljamo manje prostora i da se takvi stavovi i pretpostavke potkradu u procesu izrade i primene zakona i donošenja pravnih odluka i u radu sa žrtvama nasilja,” dodala je ona.

Samo ujedinjeni možemo dorprineti suzbijanju nasilja nad ženama kroz poboljšanje efikasnosti u prevenciji, podršci i primeni zakona u zaštiti od nasilja, zaključila je Janković.

Stručni skup su otvorili novoizabrani dekan Pravnog fakulteta dr Bojan Milisavljević i profesorka dr Ivana Krstić.

The post NIJEDNA ŽENA NE TREBA DA ĆUTI! 16 dana aktivizma bore protiv nasilja nad ženama first appeared on Rekla sam ti.

Obrazovanje mora biti dostupno svoj deci, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na otvaranju konferencije „Svetlo i senka – Romi u sistemu obrazovanja“.

Poverenica je istakla da moramo pružiti sveobuhvatnu podršku romskim đacima, među kojima su budući lekari, nastavnici i naučnici.

,Obrazovanje je jedna od najvažnijih stvari za svako dete, a za romsku decu je ovo pitanje još značajnije u svetlu nastojanja da se poboljšaju socijalni i ekonomski položaja. Da bi se to postiglo nije dovoljno samo sprovoditi zakonsku regulativu i donositi mere, već je potrebno zajedničko i kontinuirano angažovanje svakoga od nas institucionalno i pojedinačno, rekla je Janković.

Institucija Poverenika aktivno radi sa školama i decom, a samo ovog meseca zajedno sa Savetom Evrope su održane radionice za preko 200 nastavnika i članova školskog osoblja kako bi se podigla svest o borbi protiv diskriminacije, ali i podstakli da se sa decom razgovara o ovoj temi.

Janoš Babić, šef misije Saveta Evrope u Beogradu, ukazao je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posebnu pažnju posvećuje prevenciji i intervenciji na situacije diskriminacije u sistemu obrazovanja kroz implementaciju relevantnih pravilnika u kojima je segregacija kategorisana kao težak oblik diskriminacije.

Važno je da romsku zajednicu ne percipiramo samo kao zajednicu koja je ranjiva i kojoj je potrebna pomoć. Neophodno je da vidimo potencijal, talente i želju Roma, posebno mladih, da doprinesu svojoj domovini čiji su ravnopravni građani”, dodao je Babić.

Da je obrazovanje Roma najvažnije za ravnopravan položaj u društvu, slaže se i većina ispitanika (85%) iz predstavljenog istraživanja institucije Poverenika „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“, koje je pokazalo i da 29% ispitanika vidi decu kao najviše diskriminisanu u romskoj populaciji. Ovo istraživanje realizovano je u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope – Integracija Roma III, sa ciljem da pruži važne podatke koji mogu biti osnova za dalji rad na unapređenju politika i praksi.

Na konferenciji, koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti organizovao u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu i Evropskim centrom za prava Roma, u okviru dva panela razgovaralo se o izazovima, kao i o potrebnim koracima da bi se osiguralo da pristup kvalitetnom obrazovanju imaju sva deca.

O iskustvima iz prakse govorili su predstavnici brojnih nevladinih organizacija i škola, a poseban doprinos dala je Fondacija GRUBB, koja je kroz spot i pesmu pokazala kako iz ugla romskih učenika i učenica izgleda podrška romskoj deci u obrazovanju.

U uvodnom delu, prisutnima su se obratili šef odseka za sprovođenje programa za inkluziju i antidiskriminaciju Savet Evrope u Strazburu Aflerbah Torsten, direktor Evropskog centra za prava Roma Đorđe Jovanović i šefica odseka za ljudska i manjinska prava Ministarstva prosvete Snežana Vuković.

The post „Svetlo i senka – Romi u sistemu obrazovanja“ first appeared on Rekla sam ti.

Govoreći o programu predstavnicima akademske zajednice, nevladinog sektora i pravosudne akademije, Janković je rekla da su obrazovanje i znanje osnova za prosperitet svakog društva i da je dobro što će budući master studenti imati mogućnost da znanja o primeni principa rodne ravnopravnosti stiču od najeminentnijih profesora.

Program „Pravo i rod“ nastoji i uspeva da na sistematičan, sveobuhvatan, analitički, akademski i studiozan način preispita sve grane prava i pravnog obrazovanja iz perspektive rodne ravnopravnosti i prevazilaženja rodne nejednakosti, kao i višestruke diskriminacije kojoj su žene naročito izložene, objasnile su prof. dr Dragica Vujadinović, upravnica master programa „Pravo i rod“, i doc. dr Nina Kršljanin, prodekanica za naučni i stručni rad Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Poverenik kao partner od početka učestvuje u pripremi novog master programa Pravo i rod, zajedno sa Fondacijom Centar za demokratiju, čija je generalna sekretarka Nataša Vučković istakla da su ovakvi programi namenjeni svima koji rade u zakonodavstvu, državnoj upravi i pravosuđu, a žele da doprinesu rodnoj ravnopravnosti i boljoj poziciji žena u društvu.

Razvoj i promociju ovog nastavnog programa na Pravnom fakultetu podržava i Misija OEBS u Srbiji, a pravo upisa do 30. septembra imaju studenti sa završenim studijama prava, društvenih i humanističkih nauka, koji nakon završenog mastera dobijaju titulu „Master prava – Pravo i rod“. Studijski program će se odvijati na engleskom jeziku, a predavači će biti profesori beogradskog i evropskih univerziteta.

The post PREDSTAVNLJEN NOVI MASTER PROGRAM „PRAVO I ROD” first appeared on Rekla sam ti.

U preporuci se, između ostalog, navodi da bi Ministarstvo sporta prilikom pripreme predloga novog strateškog dokumenta za razvoj sporta trebalo poseban deo da posveti razvoju ženskog sporta i njegovoj promociji na svim nivoima, kao i da se prilikom kreiranja mera i aktivnosti planiraju dodatna sredstva za ulaganje u ženski sport. Sportiskinje ostvaruju izvanredne rezultate, ali na putu do najviših priznanja se suočavaju sa mnogim preprekama, nejednakim šansama, pa i diskriminacijom i rodno zasnovanim nasiljem, kaže Janković.

Ilustrativni su podaci iz istraživanja koja pokazuju da je 14 odsto predsednica sportskih saveza, svega 17 odsto žena je u upravnim odborima, a 20 odsto u nadzornim odborima. Istraživanja kažu i da manje od četiri odsto žena redovno vežba, a da je tek 14 odsto mladih fizički aktivno. Od svih trenera u Srbiji, 95 odsto su muškarci, dok 55 odsto sportskih saveza nema nijednu zaposlenu ženu trenera. Pored toga, 11 nacionalnih saveza nema takmičenje za žene, nijedan sport nije imao kampanju za podizanje svesti usmerene na žene niti ima ljudske resurse o rodno zasnovanom i seksualnom nasilju. Zanemarljiv je i
broj sportskih saveza koji se finansiraju iz budžeta i koji imaju akcioni plan za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja u sportu.

Iako je sportistkinja sa profesionalnim ugovorom gotovo pet puta manje nego sportista, žene imaju veliki potencijal u sportu što pokazuje i podatak da je 44 odsto žena među zaslužnim sportistima koji su osvojili medalje na svetskim i evropskim prvenstvima. Na Olimpijskim igrama u Tokiju, Srbiju je predstavljalo više žena nego muškaraca i osvojile su četiri medalje od ukupno devet. Pre toga, od devet medalja iz Atlante, Sidneja i Atine četiri su donele naše sportiskinje, a šest od 15 osvojenih u Pekingu, Londonu i Riju, podseća Janković i izražava nadu da će predstojeće igre doneti nove rekorde svim našim sportistima i sportiskinjama i dati im dodatni podsticaj da i dalje uspešno i na najlepši način predstavljaju svoju zemlju, kao i da budu uzor deci i mladima bez obzira na pol.

The post Poverenica: Podsticati razvoj i promociju devojčica i žena u sportu first appeared on Rekla sam ti.

Право на учешће на конкурсу имају новинари и новинарке свих штампаних и електронских, локалних и националних медија регистрованих у Србији, који су објавили текстове/прилоге на тему конкурсa, у периоду од 15. септембра 2023. до 15. септембра 2024. године. Из исте медијске куће може да учествује више новинара и новинарки, али само са по једним прилогом/текстом. Такође, новинари и новинарке који су награђивани претходне две године, не могу конкурисати за овогодишње награде које ће бити додељене девети пут. Критеријуми на основу којих ће се оцењивати су: препознавање феномена дискриминације, допринос смањивању стереотипа и
предрасуда, афирмативно извештавање, промовисање равноправности и употреба родно осетљивог језика.

Медијске текстове и прилоге потребно је послати до 15. септембра 2024. године на: [email protected]. Пријава за конкурс треба да садржи медијски прилог/текст и краћу биографију са контактима аутора/ауторке. Формат пријаве: за радио и телевизију – линк са емитованим прилогом, за штампане и интернет медије – линк или објављен текст у ПДФ формату.
Награде се додељују у три категорије, и то прва, друга и трећа за: радијски или ТВ прилог (до 3 минута) или репортажа (до 30 минута);
текст из дневне или недељне штампе/новина;
онлајн медији/портали видео или текстуална форма.

Стручни жири чине претходни добитници и добитнице првих награда у све три категорије, и представници Повереника за заштиту равноправности и Одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији. Најбољи медијски прилози и имена аутора и ауторки биће проглашени на конференцији која ће традиционално бити одржана 16. новембра на Међународни дан толеранције, а потом ће бити објављени на сајту и фејсбук страници Повереника за заштиту равноправности и Мисије ОЕБС-а у Србији.

Верујемо да ће Ваш медиј препознати значај и важност овог конкурса, те да ћетеохрабрити колеге и колегинице да се пријаве на конкурс.

The post Prijavi se: Organizuje se deveti konkurs za Godišnju medijsku naradu first appeared on Rekla sam ti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je istraživanja „Odnos građana i građanki o diskriminaciji u Srbiji“ i „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji“ uz podršku zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Borba protiv diskriminacije i promocija različitosti u Srbiji“ kao deo programa „Horizontal Faciliti za Zapadni Balkan i Tursku“.

„Kod građana i građanki je evidentan viši stepen prepoznavanja diskriminacije i neophodnost da se diskriminatorno ponašanje sankcioniše. Odgovori ispitanika, takođe, ukazuju da postoji socijalna distanca prema određenim društvenim grupama. Nažalost, prema percepciji građana nije došlo do značajnog smanjenja diskriminacije, ali nas u instituciji ohrabruje da su građani upoznati sa radom Poverenika i znaju da postoji mehanizam zaštite od diskriminacije, i to u ne malom procentu. Evidentno je da se percepcija građana o najdiskriminisanijim društvenim grupama poklapaju sa praksom Poverenika i pritužbama koje stižu u instituciju. Sve ovo nam govori da svi nadležni moraju usmeriti dodatne mere i aktivnosti u cilju unapređenja, pre svega, položaja siromašnih, Roma i žena, ali i svih drugih građana i građanki”, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Prema migrantima koji prolaze kroz Srbiju pokazuje se najveći stepen distance.

Analiza odgovora o zastupljenosti diskriminacije prema konkretnim grupama pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna prema Romima (61%), ženama (50%), starijima (44%), migrantima (43%), osobama sa HIV/AIDS-om (41%) i tražiocima azila (37%). Kada se postavlja pitanje prisutnosti govora mržnje, najveći broj ispitanika smatra da je ovakav govor veoma često i često prisutan na društvenim mrežama (74%), u političkom govoru (72%), na televiziji i na internet portalima (po 67%), kao i na sportskim događajima (66%) i u svakodnevnom govoru (61%). Najveći procenat ispitanika smatra da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje diskriminaciji (71%).

Čini se da su negativni stavovi o rodnoj nejednakosti manje izraženi u sferi rada, obrazovanja i politike, ali porodični život čini se i dalje predstavlja oblast sa tradicionalnim shvatanjima rodnih uloga. Kako bi se narodski reklo, “da se zna gde je ženi mesto”.

Istraživanje kaže da 49% ispitanika smatra da porodični život trpi kada žena ima posao sa punim radnim vremenom.

Dobre i loše strane rezultata istraživanja su tu a jedna od onih koje svakako su zabrinjavajuća jeste činjenica da:

Jedna trećina ispitanika predstavnika organa javne vlasti ne zna da li je diskriminacija zabranjena u Srbiji, što je značajan pad u odnosu na istraživanje iz 2018. godine.

Takođe, ispitanici predstavnici organa javne vlasti ocenjuju relativno pozitivno angažovanje države oko suzbijanja diskriminacije, a najmanje ocenjuju da sudovi i tužilaštva tretiraju jednako sve građane.

Političari da pripaze na govor

Na naše pitanje kakvu bi poruku kao poverenica Brankica Janković poslala poslanicima u Skupštini kada je govor diskriminacije i mržnje u pitanju, s obzirom da čak više od 70 posto ispitanika smatra da diskriminativni narativ dolazi upravo od političara, poručila im je sledeće:

“Neka pročitaju rezultate ovog istraživanja i da na pravi način sagledaju zabrinjavajuće trendove. Oni bi trebali da budu ti, a tako im Zakon nalaže i kaže kao i naš Ustav, da bi upravo oni trebalo da promovišu toleranciju i ravnopravnost i jedan ljudski odnos prema onim našim sugrađanima koji i jesu u većem riziku od diksriminacije i češće su im izloženi”, izjavila je poverenica.

The post Kuća trpi kada žena radi: U Srbiji Romi, žene i siromašni najviše diskriminisani first appeared on Rekla sam ti.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели PZR (@poverenica)

Na neophodnost humanog i adekvatnog tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama ukazali smo upućujući preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije pojedinim zdravstvenim ustanovama. Smatram da svi relevantni akteri, pre svega ustanove zdravstvene zaštite, moraju biti uključene u stvaranje boljih uslova i atmosfere u kojoj odlazak na porođaj neće značiti potresno i traumatično iskustvo, pa i razlog da se odustane od naredne trudnoće, već će predstavljati poseban trenutak i radost za svaku majku i tu porodicu. Tokom trudnoće, ali i porođaja i kasnije, odnosno u jednom od najosetljivijih i najvažnijih perioda u životu, ženama treba dati punu podršku i učiniti da se osećaju sigurno, bezbedno i zaštićeno, dodaje poverenica. Takođe, ovom problemu se ne sme pristupiti senzacionalistički niti slučajave treba generalizovati, zbog čega je od izuzetne važnosti da se u svakom konkretnom slučaju ispitaju odgovornost i okolnosti koje su dovele do propusta i neadekvatnog tretmana trudnica i porodilja.

Ženama mora biti obezbeđen najviši standard i human tretman prilikom pružanja zdravstvene zaštite u oblasti ginekologije i akušerstva. Zato je pored adekvatnih prostornih uslova, neophodno obezbediti i konstantnu edukaciju medicinskog osoblja, od radnika na prijemu do lekara i babice, i to ne samo sa aspekta zdravstvene zaštite već i sa aspekta ostvarivanja svih ljudskih prava, jednako za sve. Institucija koju vodim će učiniti sve da bude koherentan faktor u ovom procesu, i u tom smislu upravo pripremamo preporuku mera nadležnim organima i planiramo organizovanje dijaloga u cilju unapređenja ravnopravnosti svih žena u vezi sa trudnoćom i porođajem. Moramo učiniti sve da iskorenimo loše prakse koje dovode do neadekvatnog i nehumanog tretmana trudnica i porodilja, pa čak i ugrožavanja njihovog zdravlja i života, zaključuje Janković.

The post Brankica Janković: Krajnje je vreme za podsticajno i bezbedno okruženje za trudnice i porodilje first appeared on Rekla sam ti.

Reproduktivno zdravlje, menstrualno siromaštvo, diskriminacija u sportu i digitalno nasilje, prepoznati su kao neki od ključnih problema s kojima se suočavaju mlade žene, a o kojima se mora podizati svest i na čijem rešavanju moraju biti uključeni svi akteri u društvu. Izuzetno je važno da čujemo šta govore ove izuzetne devojke iz lokalnih zajednica, od kakvih ideja i predloga dolaze. One pokazuju veliku spremnost da kroz edukaciju svojih vršnjaka menjaju stereotipna razmišljanja i razbijaju patrijarhalne obrasce, a njihovo sagledavanje problema i iskustvo, može biti izuzetan putokaz i za nas kao instituciju da uradimo više, podnoseći nove inicijative i preporuke za unapređenje ravnopravnosti, dodala je Janković.

Poverenica je istakla da u instituciji Poverenika članice kluba „Sa devojkama i za devojke“ imaju iskrenog saveznika, a predstavljajući rad institucije i mogućnost direktnog i besplatnog podnošenja pritužbe kao mehanizma zaštite od diskriminacije, izdvojila je neke od dosadašnjih inicijativa koje su doprinele unapređenju ravnopravnosti i predložila više vidova za saradnju.

Devojke su naša ogromna snaga i potencijal, o čemu govori i podatak Republičkog zavoda za statistiku da upravo devojke čine 57,9 odsto od ukupnog broja studenata koji su u 2023/2024. školskoj godini upisali prvu godinu na visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Izuzetno je važno da se mlade žene više povezuju i aktivnije uključuju u procese odlučivanja i kreiranja javnih politika, kako na lokalu tako i na nacionalnom nivou, jer samo tako mogu graditi sredine po svojoj meri, zaključila je Janković.

The post Poverenik i Atina „Sa devojkama i za devojke“ first appeared on Rekla sam ti.

Poverenica je navela da je velika čast i privilegija dobiti priznanje od Viktimološkog društva Srbije, organizacije koja već 25 godina dokazuje svoju posvećenost borbi za prava žrtava i sprečavanje viktimizacije.

„Iskreno sam zahvalna, ali mi je teško da se radujem nagradi u godini kada imamo 27 žena ubijenih u porodičnom nasilju, kada smo u maju doživeli dve velike tragedije u kojima su ugašeni mladi životi, kada se na globalnom nivou svakodnevno ljudi i deca ubijaju na najsuroviji način. Iako ponekad deluje kao sizifovski posao, od podnošenja inicijativa, preporuka, upozorenja, izveštaja i apela, ne može se
sakriti zadovoljstvo i osećaj da sve ipak ima smisla kada neko kredibilan prepozna trud, napore i namere. U uslovima kada je mnogo toga obesmišljeno, nagradu primam kao obavezu i podstrek da, zajedno sa svojim timom, posvećeno nastavim sa borbom za pomoć žrtvama – od obezbeđivanja dostupnosti informacija o pravnoj zaštiti i uslugama pomoći i podrške koje postoje u Srbiji do ohrabrenja žrtava da pokrenu sopstvene snage i da se obrate za pomoć, istakla je Janković.

Nagrada je dodeljena u okviru 13. godišnje konferencije koju je VDS organizovalo pod nazivom „Podrška žrtvama i prevencija viktimizacije: Izazovi i perspektive“, a na kojoj su prisustvovali brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva.

The post Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava pripala Brankici Janković first appeared on Rekla sam ti.