Ovaj projekat obuhvata ciklus zdravstveno vaspitnih predavanja koja imaju za cilj podsticaj planiranja porodice i podršku zdravom materinstvu.

Kroz edukacije, mlade osobe, oba pola, mogle su da steknu znanja potrebna za najvažniju ulogu
u životu, a to je roditeljstvo. Mame edukatori su dugogodišnji master nastavnici Zdravstvene nege, Zdravstvene nege u pedijatriji, ginekologiji i akušerstvu, ali su i same majke, tako da su podelile sa učesnicima svoja profesionalna i lična iskustva u vezi sa roditeljstvom.

Master profesorke Jelena Mitrović, Marijana Milošević, Danijela Marković i Jelena Aksentijević, održale su zdravstveno vaspitna predavanja na temu planiranje porodice, zdravlje mame i bebe, rast i razvoj deteta, ali i interaktivnu radionicu o svemu onome što treba znati o prirodnoj ishrani deteta – dojenju.

U završnom delu, nastavnica Zdravstvene nege Slavica Đorđević MA, doktorand medicinskih nauka, dugogodišnji zdravstveni vaspitač sa velikim iskustvom u radu sa majkama i bebama, podelila je korisne savete o zdravom materinstvu i odgovornom roditeljstvu, kao preduslovu funkcionalne porodice, na kojoj se temelji svako društvo.

Na desetine mladih, u više termina, imali su prilike da čuju izvrsne edukatore, ali pre svega odlične MAJKE.

The post Realizovan projekat „Od majki, budućim mamama“ first appeared on Rekla sam ti.

Kada stvarno odrastu?

Možda kada je prvi put ostaviš u vrtiću, a ona se baci vaspitačici u zagrljaj i više ne obraća pažnju na tebe? Samo ti, eventualno, mahne…

Kada prvi put uđe u kupatilo, sama upalivši svetlo, prinese pomoćni stepenik, popne se, opere ruke (sapunom!) i izađe sa suvim, obrisanim rukama kao da to radi već godinama?

Kada je vidiš kako roni na treningu, bez imalo straha, a do juče si se pitala kad će više da prohoda?

Kada je na silu nosiš sa igrališta jer plače i želi da ostane sa drugarima, ili kada neće da o obuče baš tu lepu, novu, crvenu haljinu koju si joj kupila, kad je ona ljubičasta mnogo lepša?

Možda kad dobije đačku knjižicu? Indeks?

Možda kada ti prvi put dovede nekog stidljivog dečaka na prag, i sva srećna kaže: “Ovo je Jovan, moj dečko!”

Da li je odrasla kad od tebe čuje prvi put :”To, ipak, moraš sama da odlučiš. Ti najbolje znaš.”?

Ili kada dotrči kod tebe u sred igranja i kaže ti :”Mnogo te volim!”?

Ili, jednostavno, mora da odraste onog dana kad shvati da će neki pozivi ostati propušteni, i na te dve poruke niko neće odgovoriti?

Kada stvarno odrastu?

Mama Sandra

The post Jedna mama Sandra se pita – Kada stvarno odrastu? first appeared on Rekla sam ti.

O značaju planiranju porodice i savremenom roditeljstvu razgovaramo sa Nikolom Savićem MA, master nastavnikom zdravstvene nege, doktorantom preventivne medicine.

Koliko dugo se obeležava jun kao mesec roditeljstva i koji je cilj ovih aktivnosti?

Jun se kao mesec roditeljstva, globalno posmatrano obeležava petu godinu, inicijativa je potekla od
strane UNICEF-a i naišla je na lepe reakcije javnosti i društva. Cilj altivnosti koje se realizuju u ovom
mesecu usmerene su na podsticaj roditeljstva, osnaživanje porodice, kapaciteta roditelja, staratelja i
dece. Veoma je važno da roditeljstvo bude tema javnog diskursa, da sve aktivnosti budu usmerene na
podršku roditeljima i stvaranju uslova za otvoren dijalog o roditeljstvu, koje nije uvek lako, ali uz podršku
porodice, zajednice i institucija, može biti sa manje barijera.

Koliko često se mladi ljudi odlučuju na ovako važan korak?

U savremenom svetu, u kakvom živimo danas, pomerile su se granice roditeljstva, mladi sve češće
odlučuju da se ostvare u ovoj ulozi u tridesetim godinama, nekada i kasnije, dok to na primer nije bio
slučaj ako pogledamo statistiku od pre nekoliko decenija. Biološki posmatrano, u medicinskom smislu,
idealno je da se osoba ostvari kao roditelj u ranim dvadesetim godinama, posebno kada je reč o ženi.
Međutim, u današnje vreme, ta granica je pomerena zbog faktora socijalne sredine, školovanja,
prioriteta u karijeri i drugačijim stilom života. Roditelj se postaje dobijanjem deteta, puno faktora utiče
na to, nekada rane dvadesete godine nisu trenutak za ovaj važan korak, mladi roditelji često nisu
samostalni u brizi o detetu i planiranje porodice nije funkcionalno.

Koliko je važno da porodica bude planirana?

Smatram da je za zasnivanje funkcionalne porodice izuzetno važno da porodica bude planirana i da deca
budu željena. Planiranje porodice zapravo znači pravo svih lica da sami određuju broj dece, razmak
između porođaja ili odluku da uopšte nemaju decu. Planiranje porodice je jedno od osnovnih ljudskih
prava ali i odgovornost i obaveza. Mladi ljudi u današnjem vremenu treba da budu motivisani za
planiranje porodice, različitim društvenim uslovima, podršci institucija roditeljstvu i deci, ali i
osnaživanjem roditelja za preuzimanje pune odgovornosti prema detetu.

Koji su to sve faktori koji utiču na planiranje porodice?

Faktori koji utiču na planiranje porodice su zaista brojni, a mnoge od njih moramo tretirati individualno.
Socijalni faktori su najdominantniji u savremenom roditeljstvu, položaj roditelja u društvu, partnerski
odnosi, sklopljeni brakovi, razvodi, predstavljaju socijalne vrste faktora uticaja. Takodje, jako velika
grupa faktora koji utiču na planiranje porodice su medicinski aspekti planiranja porodice. Kontracepcija
je metod izbora u planiranju porodice, ona je najopravdanija, ali nije uvek najčešće i primenjivana.
Kontracepcija u vidu prezervativa i hormonskih tableta se najčešće preporučuje u kontroli radjanja, pre
svega da bi se izbegao namerni prekid trudnoće ili abortus, koji može imati ozbiljne posledice po zdravlje
žene i može uticati na njenu plodnost u kasnijem periodu kada bude želela da se ostvari kao majka.
Polno prenosive infekcije takodje utiču na plodnost, izloženost stresu, štetnim navikama kao što su
konzumiranje alkohola ili cigareta, hronične bolesti i drugo.

Da li je za funkcionalnu porodicu potrebno prisustvo oba roditelja?

Za pravilan razvoj dece od velikog je značaja da budu aktivno uključena oba roditelja. Zdravi partnerski
odnosi i porodična kohezija su najbolja osnova za uspešno roditeljstvo. Odnos sa oba roditelja pomaže u
izgradnji samopouzdanja, osećaja sigurnosti i emocionalne stabilnosti. Ovo je veoma važno i sa aspekta
roditelja, koji se zajedno lakše nose sa roditeljskim ulogama i obavezama. Ne znači da je svaka porodica
funkcionalna ako su prisutna oba roditelja, porodica može biti funkcionalna i kada je samo jedan roditelj
prisutan, zbog različitih životnih okolnosti. U našoj sredini, kao još uvek kolektivističkom društvu, imamo
pedagoški gledano “pozitivan upliv trećeg lica”, odnosno na formiranje i razvoj deteta utiče i šira
porodica, bake, deke, tetke i drugi članovi.

Kakva sredina je najpodsticajnija za roditeljstvo?

Sa aspekta porodice, najpodsticajnija sredina je ona u kojoj roditelji osećaju sigurnost i podršku šire
zajednice u kojoj žive i odgajaju decu. Sa aspekta dece, najpodsticajnija sredina za pravilan razvoj je
sredina koja se temelji na toleranciji, razumevanju, sredina u kojoj se razvijaju pravilni obrasci ponašanja
i ono najvažnije, ona u kojoj se deca osećaju voljena, željena i podržana. Veoma je važno da pored
materijalnih dobara i socijalne sigurnosti, deca budu u istinski zdravoj sredini, u kojoj se poštuju vaspitne
norme i podstiče razvoj deteta kao individue. Veoma je važno da deca usvajaju navike, šta je to dobro, a
šta ne, ali uvek uz razgovor, strpljenje i razumevanje, nikada model vaspitanja ne treba da bude uslovljen
kaznom i nagradom, posebno ne fizičkim kažnjavanjem deteta, što može ostaviti trajne posledice na
fizičko i psihičko zdravlje deteta i rezultiraće socijalno neprihvatljivim ponašanjem u kasnijem periodu.

Šta je ono što bi ste poručili mladim roditeljima danas?

Da više vremena posvete svojoj deci. Da pričaju sa svojom decom kao da su najmudrija, najbolja,
najlepša i najčarobnija bića na Zemlji, jer ono u šta veruju to će i postati, a u današnjem vremenu,
najveći uspeh za svakog roditelja je da postanu dobri i časni ljudi.

The post Jun mesec posvećen roditeljstvu: Mladim ljudima treba motivacija da stvore porodicu first appeared on Rekla sam ti.

“Gledam sliku, kako moj sin, stariji brat, sa ponosom ispraća sestru iz predškolskog, kako je ljubi, i shvatila sam, konačno se sve složilo…”. Da je samo jednom rekla “Ne možeš da viđaš sina”, ova slika se ne bi desila…

Pa, da poslušamo priču ispočetka…

“Kažu da je prvih sedam godina za brak najzeznutiji, sa sedam godina se dete formira i kreće u školu, tako je i sedam godina tačno ovih dana, kako sam saznala na moru da je moj brak dobio novu članicu, a da je na putu verovatno i još jedna… Nije bilo lako tih dana biti žena u braku, na moru, sa malim telefonom u ruci, dok je pravi telefon na stolu, kada shvatiš da nisi jedina. Kome reći, kome se javiti, ko će mi verovati, tek si došla na more…

Za tih sedam godina prošla sam ceo put od neverice, samooptuživanja, optuživanja, besa, agresije, samoagresije, niskog samopouzdanja, odbijanja da izađem napolje u društvo, do toga da sada mogu da kažem da je život lep. Prihvatila sam da me neko oslobodio sebe, da me pustio da sazrim, da budem ono što zaista jesam.

I ništa se od toga ne bi desilo da me nije probudila, tj. da me nije pozvala na buđenje slika gde moj sin ljubi svoju sestru na manifestaciji završetka njene predškolske godine, gde sam ja shvatila da sam ja ta koja je povezala dvoje dece, dve duše. Dve male, male jedinke da budu ono što jesu, brat i sestra po ocu, od dve različite majke.

A sve je moglo da bude totalno drugačije da sam ja rekla da je to dete rođeno u mom braku, da to dete nema pravo da mu se zove sestra, da je to dete ništavno… Ne znam gde mi je ta snaga bila sakrivena, ne znam kako sam se otrgla porivu tada da nekoga prebijem… Možda su to bile reči moje majke koja mi je govorila da mi to ne treba, da ja nisam takva, da to nije moj nivo, ili prosto ono žensko, sve će to doći na svoje i svako će dobiti ono što je zaslužio.

I evo me sada, majka desetogodišnjeg divnog dečaka, koja gleda kako njen sin sa ponosom ljubi svoju sestru, sa kojom provodi svako slobodno vreme i znam da će joj čuvati leđa zauvek.

On sutra ide na more sa njima, uplašena sam kao i svaka majka što mi se dete gubi iz vida, ali, srećna sam…

Ljudi, moramo da mislimo pet godina unapred, to je moja poruka, ne pet koraka, nego pet godina. Ja sam doživela veliki šok, veliko razočaranje, veliko buđenje, ali sam se nekako curiknula što kažu Sremci, znam da sam uradila predivnu stvar. Nisam u trenutku besa tada rekla ne, ne možeš da viđaš dete, ne, samo vikendom. Ne, neka ga viđa kad god želi i neka me demantuje, neka pokaže kakav je otac ako već nije bio dobar muž, da vidim kakav je otac.

I evo, jedna slika, predivna slika, gde brat zaštitnički ljubi sestru, to je meni napravilo preokret. Ako mi je potrebno priznanje da sam carica u našim malim svetovima, onda je to ova pobeda gde sam rekla sebi, Kaća, carice! Uspela si, vidi ovo…

Nikada nisam ništa ružno rekla o toj ženi pred sinom, jer sam znala da će mu kad-tad prati majice i držati glavu kada povraća… Mislite o tome, nije lako, oh, kako znam da nije… Ali, mislite o onom sutra. I iz celog pičvajza izrodilo se ono najlepše, brat i sestra i jedna ljubav neizmerna, zauvek…”.

The post Od dece se uči: “Da sam mu rekla ne možeš da viđaš sina, danas ne bi bilo slike na kojoj brat ponosno ljubi mlađu sestru po ocu”… first appeared on Rekla sam ti.

Ovako, ja butkicu obično veče pre kupim pa je stavim u marinadu a može i da se stavi meso da odstoji neka dva sata.

Priprema marinade

Sastojci:

• 4 kašike meda
• 2 kašike senfa
• 2 kašike soja sosa
• 2 kašike maslinovog ulja
• 2 češnja belog luka, sitno iseckana
• Sok od jednog limuna
• So i biber po ukusu

Priprema:

U manjoj posudi, pomešajte med, senf, soja sos, maslinovo ulje, sitno iseckan beli luk i sok od limuna. Dobro promešajte sve sastojke kako biste formirali glatku smesu.

Dodajte prstohvat soli i bibera po ukusu i još jednom promešajte da se začini lepo sjedine.

Premažite pripremljenim prelivom svinjsku butkicu sa svih strana, koristeći četkicu za mariniranje ili ruke. Pazite da preliv ravnomerno pokrije celu površinu mesa.

Ostavite preliv da se upije u meso tako što ćete ostaviti butkicu u frižideru da odstoji barem jedan do dva sata, ali je idealno preko noći.

Ok, sada je vreme za butkicu.

Sastojci:

• 1 svinjska butkica
• 4-5 velikih krompira
• 2 češnja belog luka
• 2 kašičice suvog začina (npr. origano, majčina dušica, biber)
• 2 kašike maslinovog ulja
• So po ukusu

Priprema:

Prethodno zagrejte rernu na 180 stepeni Celzijusa.

Svinjsku butkicu operite pod mlazom hladne vode i osušite je papirnim ubrusom.

U manjoj posudi, pomešajte suvi začin, so i maslinovo ulje.

Utrljajte mešavinu začina i ulja ravnomerno po celoj svinjskoj butkici. Možete koristiti ruke ili četkicu za mariniranje.

Oljuštite krompire i isecite ih na kriške debljine oko 1 cm. Beli luk sitno iseckajte.

U velikoj tavi zagrejte malo maslinovog ulja i propržite krompir i beli luk dok ne postanu mekani i lagano zapečeni.

U vatrostalnu posudu stavite pek-papir ili malo maslinovog ulja kako bi sprečili lepljenje.

Stavite svinjsku butkicu na sredinu posude, a oko nje rasporedite pržene krompire.

Pokrijte posudu aluminijumskom folijom i stavite je u prethodno zagrejanu rernu.

Pecite oko 1,5 do 2 sata, ili dok svinjska butkica ne postane sočna i mekana, a krompir lepo zapečen.

U toku pečenja, nekoliko puta prelivajte butkicu preostalim prelivom kako biste pojačali ukus i sočnost mesa.

Kada je butkica pečena do željene tačke, izvadite je iz rerne ili sa roštilja i ostavite da se malo odmori pre sečenja.

Pre sečenja, preporučuje se dodatno prelivanje butkice preostalim prelivom kako bi se ojačao ukus i dodala dodatna sočnost.

Servirajte svinjsku butkicu sa ukusnim prelivom uz priloge po izboru, kao što su pečeni krompir, povrće ili salata.

Napomena: Vreme pečenja može se razlikovati u zavisnosti od veličine svinjske butkice, stoga proverite da li je potpuno pečena pre serviranja. Takođe, prilagodite količinu začina i soli prema vašem ukusu.

Eto rekla sam šta sam imala a vi sad kako hoćete ja ću pivo i da posle ovakve klope dobro odspavam jedno pola sata.

The post Šta za ručak: Svinjska butkica u prelivu od meda, posle ‘ladno pivo, pa dremka first appeared on Rekla sam ti.

Bilo kakav odgovor da imate, zapitajte se, da li je išta vrednije od pola sata sedenja sa porodicom i razgovaranja sa vašim najmilijima.

Zato ćemo ovaj članak posvetiti upravo temi, porodični sastanci i koliko su oni zaista bitni za pravilan razvoj svih članova u njoj.

Porodični sastanci predstavljaju vreme koje posvećujemo jedni drugima, priliku da se povežemo, komuniciramo i provedemo kvalitetno vreme zajedno.

Jačanje porodičnih veza

Porodični sastanci su prilika da se svi članovi porodice okupe na jednom mestu, razmene mišljenja, ideje i iskustva. To je vreme kada se grade snažne veze među članovima porodice, jer se osnažuje osećaj pripadnosti i zajedništva. Kroz razgovor, smeh, ali i rešavanje problema zajedno, gradimo poverenje i podršku među nama.

Naučite decu vrednosti komunikacije

Porodični sastanci su idealna prilika da decu naučite koliko je važna komunikacija. Kroz razgovore o svakodnevnim temama, deljenje ideja i mišljenja, deca uče kako da izraze svoje misli, slušaju druge i grade empatiju. Takođe, ovo je sjajan trenutak da se razgovara o važnim vrednostima kao što su poštovanje, ljubaznost i odgovornost.

Vreme zajedničkog okupljanja idealno je da bude predveče, pred spavanje, kada ste svi smireni, a ostali kućni poslovi završeni. Birajte da to uvek bude u isto vreme. Na taj način stvarate rutinu koja prerasta u deo vaše svakodnevnice.

Podsticanje samopouzdanja i samostalnosti

Porodični sastanci pružaju deci prostor da izraze svoje ideje, predlože rešenja i aktivno učestvuju u donošenju odluka. Ovo ih podstiče da razvijaju svoje samopouzdanje, veruju u svoje sposobnosti i osećaju se važnim u porodičnoj zajednici. Takođe, ova iskustva ih uče da budu samostalni i preuzmu odgovornost za svoje postupke.

Povećanje bliskosti i sreće

Porodični sastanci su prilika za smejanje, zajedničke aktivnosti i uživanje u vremenu provedenom zajedno. Kroz igru, pričanje viceva, zajedničke projekte ili jednostavno deljenje obroka, stvaramo uspomene koje će nam ostati zauvek. Ova pozitivna iskustva pomažu nam da se osećamo srećnim, ispunjenim i bliskim sa svojom porodicom.

Zaključak

Porodični sastanci su izvor radosti, bliskosti i razumevanja. Oni su prilika da izgradimo snažne porodične veze, podstaknemo komunikaciju, razvijemo samopouzdanje kod dece i stvorimo srećne uspomene. Bez obzira na užurbanost svakodnevnog života, važno je da posvetimo vreme porodičnim sastancima i negujemo ljubav, podršku i povezanost u našoj porodici. Uživajte u ovim posebnim trenucima i gledajte kako vaša porodica raste i cveta na jedan zdrav način.

The post Porodični sastanci su važni za razvoj deteta first appeared on Rekla sam ti.