Šta je epiziotomija?

Epiziotomija je hirurški rez koji se pravi u perineumu, delu između vagine i anusa, tokom porođaja kako bi se olakšao proces rađanja. Ova procedura je namenjena proširenju vaginalnog otvora i smanjenju napetosti na tkivima tokom porođaja.

PROČITAJTE I:

Kako se obavlja?

• Priprema: Pre epiziotomije, lekar će obaviti pregled i proceniti potrebu za ovom procedurom.
• Anestezija: Obično se primenjuje lokalna anestezija kako bi se smanjila bolnost.
• Rez: Nakon anestezije, pravi se kontrolisani rez u perineumu tokom poslednje faze porođaja.

Negovanje nakon epiziotomije:

• Čistoća i higijena: Važno je održavati čistoću oštećenog područja. Tuširanje toplom vodom posle svakog odlaska u WC može pomoći.
• Lekovi i kreme: Lekovi za smanjenje bola i specifične kreme koje preporuči lekar mogu biti deo plana nege.
• Izbegavanje napora: Izbegavajte teže fizičke aktivnosti koje bi mogle izazvati pritisak na oštećeno područje.

Pravo na informacije i odlučivanje:

Svaka žena ima pravo na informacije i pravo da postavi pitanja o epiziotomiji pre porođaja. Otvoren razgovor sa lekarom o prednostima, rizicima i alternativama pomaže u informisanju o odluci. Važno je znati da je saglasnost pacijenta ključna, i žena ima pravo da zahteva da joj se epiziotomija ne radi, osim u hitnim situacijama.

Zaključak:

Epiziotomija je složena tema, ali razgovor i informisanje su ključni za donošenje odluka koje odgovaraju potrebama svake trudnice. Nema jednog pravila koje važi za sve, i svaka situacija je jedinstvena.

Pametno je unapred razgovarati sa lekarom, postavljati pitanja i izraziti svoje želje. Pored toga, podrška partnera i informisana odluka čine važan deo pozitivnog porođajnog iskustva.

U nadi da će ovaj tekst pružiti korisne informacije i otvoriti dijalog o važnim temama.

Sa poštovanjem, Milica

The post Epiziotomija i gde si pošla sa tim makazama: Porođajna tema o kojoj treba razgovarati first appeared on Rekla sam ti.

U današnjem svetu, gde se zalaganje za jednakost, ravnopravnost i poštovanje ljudskih prava podiže na viši nivo, važno je osvetliti teme koje se tiču osnovnih prava žena, a jedna od tih tema je i akušersko nasilje koje se i dalje dešava u porodilištima širom Srbije.

Bolnica u Sremskoj Mitrovici. Iz zdrave trudnoće, kako navodi porodilja Marica Mihajlović, rođena je devojčica koja je samo nekoliko sati nakon rođenja, preminula, a razlog je, kako ona tvrdi, akušersko nasilje od strane doktora M.M. Ovaj slučaj postaje viralan nakon objave same Marice na društvenim mrežama. Bes, ogorčensot ali i nemoć građana, posebno građanki koje su preživele isto ili slično akušersko nasilje, deli se i širi na društvenim mrežama, Pandorina kutija se otvara, a istina izlazi na videlo. Ko je zakazao, ko je odgovoran i zašto niko nije odgovarao, pitanje je bez odgovora, a bol majki i dalje je prisutan kao večita trauma na događaj koji treba da se pamti kao najlepši u životu. Donošenje jednog života na svet za nas znači bol, poniženje, sram, postiđenost, nehumanost a sve umotano u reči “Razmažena, bezobrazna, debela, ućuti, šta se dereš, ne viči, ućuti, šta se prenemažeš, guraj ne viči, moja baba se uz krušku porodila…”. Možda i jeste, jer se prema njoj tako i ophodilo, kao prema bespravnoj životinji koja rađa, radi i umire.

Decenije ćutanja: Osvrt na akušersko nasilje

Godine 1948. donesena je Opšta deklaracija o ljudskim pravima, a danas, više od sedamdeset godina kasnije, suočavamo se s realnošću da žene u porodilištima i dalje trpe oblik nasilja koji se često nepravedno gura pod tepih. Akušersko nasilje, koje obuhvata ponašanje osoblja prema porodiljama koje ugrožava njihovo fizičko i emocionalno blagostanje, predstavlja alarmantan problem.

Neprofesionalno ponašanje, nedostatak poštovanja prema izborima žena tokom porođaja, i ignorisanje njihovih prava postali su značajno prisutni u našem društvu. Porodilje, umesto da dožive podršku i negu, suočavaju se s nehumanim tretmanom, koji može ostaviti trajne emocionalne ožiljke.

Šta je dovelo do takvog ponašanja?

Razlozi za ovakvo ponašanje su složeni i često proizilaze iz sistema koji ne pruža dovoljno edukacije i podrške zdravstvenim radnicima. Pritisak na medicinsko osoblje, neadekvatna obuka, preopterećenost sistema, i nedostatak svesti o važnosti poštovanja prava pacijenata doprinose situacijama u kojima dolazi do zlostavljanja.

Prevencija i podizanje svesti

1. Edukacija i sensibilizacija: Implementacija obavezne obuke o ljudskim pravima, etici i pristojnosti u radu sa trudnicama može znatno doprineti smanjenju slučajeva nasilja.
2. Podrška sistemskim promenama: Rad na poboljšanju sistema zdravstvene zaštite kako bi se pružila adekvatna podrška i resursi za zdravstvene radnike, kao i osnaživanje pacijenata, ključni su koraci.
3. Angažovanje pacijenata: Osnaživanje žena da izraze svoje želje i potrebe tokom porođaja važan je korak ka promeni sistema. Podsticanje otvorenog dijaloga i praćenje povratnih informacija mogu poboljšati kvalitet pružene zdravstvene nege.

Saveti za porodilje: Kako zaštititi svoja prava

1. Informišite se: Edukujte se o svojim pravima tokom trudnoće i porođaja. Znajte šta možete očekivati od zdravstvenog sistema i osoblja.
2. Izrazite svoje želje: Bilo da se radi o planiranju porođaja ili postporođajnoj nezi, izrazite svoje želje i očekivanja zdravstvenom osoblju. Vaš glas ima snagu.
3. Zatražite pomoć: Ako se suočite sa neprijatnostima ili neadekvatnim postupanjem, ne oklevajte da zatražite pomoć. Javite se nadležnim institucijama i organizacijama koje se bave ljudskim pravima.

U svojoj posvećenosti jednakosti i ravnopravnosti, borimo se protiv akušerskog nasilja kako bismo stvorili društvo u kojem svaka porodilja ima pravo na dostojanstven, poštovan i siguran porođaj. Strašno je što je beba izgubila život, što je mama ostala bez svog čeda i što je glas, vapaj majke osvestio nas, naciju, građane, majke, očeve.

Ne dozvolimo da neke sledeće porodilje i mame dožive što smo i mi, ne dozvolimo da nenormalno bude normalno, da se o nasilju ćuti, da se to trpi i da ikada više i jedno dete izgubi život zbog neprofesionalnog, najblaže rečeno, ponašanja onih koji treba da nam pomognu i da brinu o nama.

S ljubavlju i posvećenošću, Milica

The post Moja se baba uz krušku porodila: Akušersko nasilje – Glas za ljudsko dostojanstvo u porodilištima first appeared on Rekla sam ti.

Razlika između baby blues-a, tj. post partalnog tugovanja i post porođajne depresije

Razlika između baby blues-a, tj. post partalnog tugovanja i post porođajne depresije leži pre svega u periodu kada se pojavljuju i bitno je koliko traju. Prvo stanje karakteristično je za prve dve nedelje nakon porođaja. Počinje između trećeg i petog dana nakon porođaja i predstavlja uobičajeni rezultat hormonalnog disbalansa. Post porođajna depresija je mnogo ozbiljnije stanje koje može nastati od treće nedelje nakon porođaja i kasnije i zahteva stručnu intervenciju. „Podaci govore da do 80% žena prolazi kroz „baby blues“, dok čak i do 10% očeva prolazi kroz određenu reakciju, od kojih neka može biti
depresivna i to češće kod onih čije partnerke prolaze kroz post porođajnu depresiju“, izneo je
dr Oliver Vidojević, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje na panelu „Emocionalni izazovi prvih dana roditeljstva o kojima se malo priča“.

Mama, kako si?

„Postoji mišljenje da se majke rađaju, međutim nauka govori da se majčinstvo razvija vremenom i to je važno reći mamama. Osim toga, vrlo često fokus nakon porođaja je na bebu, i većina zaboravi da pita mamu kako je,“ rekla je dr Mirjana Mićović, pedijatar Doma zdravlja Stari Grad i dodala da „roditelji treba da budu otvoreni za savete koji dolaze iz okoline, ali da ih filtriraju u skladu sa svojim uverenjima i izgrade svoj stil roditeljstva koji odgovora njima i njihovom detetu.“

Ne osuđuj sebe, daj vremena telu da se oporavi

Šest nedelja nakon porođaja, ili babinje, je period u okviru koga se telo žene polako stabilizuje. „Veoma je važno da majke u tom periodu ne budu prestroge prema sebi i daju, i sebi i svom telu, dovoljno vremena da se oporavi. U tom periodu oslonac u partneru igra veliku ulogu. Sve bude mnogo lakše kada su mama i tata tim. Patronažne sestru su tu da saslušaju, podrže i ujedine porodicu“, navela Olivera Damnjanović, patronažna sestra Doma zdravlja Stari Grad.

Ne traži logiku u maminom ponašanju, podrži je

„Iskustvo posle rođenja svakog deteta je bilo potpuno drugačije i izazov za sebe. Nakon rođenja trećeg deteta imala sam najveći emocionalni izazov, ali sam istovremeno bila i smirenija, jer sam imala prethodno iskustvo i bila sam mnogo informisanija o tome šta mi se dešava.“, rekla je Bojana Barović, javna ličnost i majka troje dece. „Za očeve je najvažnije da u prvim danima ne traže logiku u ponašanju svoje partnerke i da kada pomisle da je njima teško, budu sigurni da je njihovoj partnerki mnogo teže. Biće situacija u kojima bilo šta što uradite nije dovoljno dobro, ali to sve brzo prođe“, rekao je Nikola Rokvić, pevač i otac troje dece.

Nikola – Bitno je da znamo kroz šta žene prolaze

“Mislim da je veo bitno i značajno prvenstveno za majku da smo tu pored njih i da prisustvujemo porođaju”, rekao je za naš portal newblogland.com Nikola Rokvić. Bio je iskren i priznao je da je itekako bitno za očeve da budu tu i pruže podršku, jer kako i sam kaže, “Potrebno je da razumemo kroz šta žene prolaze! Jer, nema ničeg lepšeg od dolaska bebe na svet”, rekao nam je Nikola. A da li je mami Bojani značilo prisustvo tata Nikole?

“Jako mi značilo što je tu! Ne znam ni kako bih mu opisala kroz šta sam prošla! Nije sve kao što se prikazuje na filmovima… Treba da se rade kampanje koje šire svest o tome”, i ja zaista ništa ne bih više dodala jer, sve je jasno.

Panel je otvorila dr Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac Grupe za javno zdravlje u ime Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod čijim pokroviteljstvom Rosa voda više od jedne decenije sprovodi različite nacionalne programe za stvaranje boljeg okruženja kako za mame i bebe, tako i celu porodicu – od osnivanja banke humanog mleka, preko pokretanja 20 školi roditeljstva širom Srbije, do opremanja i uspostavljanja soba za dojenje.

„Neka ovaj panel bude samo početak razgovora na ovu temu. U saradnji sa dr Oliverom Vidojevićem iz Instituta za mentalno zdravlje, trenutno radimo na kreiranju brošure u kojoj želimo da pružimo konkretne savete i podršku novim majkama i njihovim partnerima, kao i da pokažemo da nisu same. Takođe, radimo i na kreiranju sadržaja za Rosa onlajn škole roditeljstva sa stručnim odgovorima na mnoga pitanja koja treba da pruže podršku u prevazilaženju različitih emocionalnih izazova u prvim danima roditeljstva.“ istakla je Marina Trajković, brend menadžerka Rosa vode.

The post Niko mamu ne pita kako je: “Potrebno je da razumemo kroz šta žene prolaze na porođaju, zato sam prisustvovao”, rekao je tata Nikola Rokvić first appeared on Rekla sam ti.