Zato svi u sistemu zaštite i prevencije moraju razumeti poziciju žrtve i pokazati profesionalnu i ljudsku opredeljenost da pruže apsolutnu podršku i pomoć, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka globalne kampanje „16 dana aktivizma bore protiv nasilja nad ženama“.

Praksa pokazuje da se žene i dalje ne osećaju dovoljno sigurno da prijave nasilje, rekla je poverenica i istakla da treba mnogo više raditi na uklanjanju vidljivih, ali i nevidljivih prepreka koje ih sprečavaju u tome. Istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazalo je da su strah od nasilnika, sramota zbog doživljenog nasilja, strepnja od osude bliske okoline, nepovoljna ekonomska situacija i nepoverenje u institucije glavni razlozi zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje u porodici. Ono što bi ih ohrabrilo su podrška
porodice i prijatelja, institucija, kao i finansijska, naročito nakon ključnog koraka napuštanja nasilnog partnera.

Na skupu povodom desetogodišnjice primene Istanbulske konvencije u organizaciji Pravnog fakulteta u Beogradu, Janković je podsetila da je Srbija među prvima ratifikovala ovu konvenciju, jasno prepoznala problem nasilja nad ženama i definisala ga kao najgrublje kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije.

Poverenica je navela da je rodno zasnovano nasilje posledica predrasuda koje utiču ne samo na ponašanje žena žrtava nasilja i njihovog okruženja, već i na rad zaposlenih u organima kojima je u nadležnosti zaštita i primena zakona.

“Što smo svesniji tog uticaja, ostavljamo manje prostora i da se takvi stavovi i pretpostavke potkradu u procesu izrade i primene zakona i donošenja pravnih odluka i u radu sa žrtvama nasilja,” dodala je ona.

Samo ujedinjeni možemo dorprineti suzbijanju nasilja nad ženama kroz poboljšanje efikasnosti u prevenciji, podršci i primeni zakona u zaštiti od nasilja, zaključila je Janković.

Stručni skup su otvorili novoizabrani dekan Pravnog fakulteta dr Bojan Milisavljević i profesorka dr Ivana Krstić.

The post NIJEDNA ŽENA NE TREBA DA ĆUTI! 16 dana aktivizma bore protiv nasilja nad ženama first appeared on Rekla sam ti.

U današnjem svetu, gde se zalaganje za jednakost, ravnopravnost i poštovanje ljudskih prava podiže na viši nivo, važno je osvetliti teme koje se tiču osnovnih prava žena, a jedna od tih tema je i akušersko nasilje koje se i dalje dešava u porodilištima širom Srbije.

Bolnica u Sremskoj Mitrovici. Iz zdrave trudnoće, kako navodi porodilja Marica Mihajlović, rođena je devojčica koja je samo nekoliko sati nakon rođenja, preminula, a razlog je, kako ona tvrdi, akušersko nasilje od strane doktora M.M. Ovaj slučaj postaje viralan nakon objave same Marice na društvenim mrežama. Bes, ogorčensot ali i nemoć građana, posebno građanki koje su preživele isto ili slično akušersko nasilje, deli se i širi na društvenim mrežama, Pandorina kutija se otvara, a istina izlazi na videlo. Ko je zakazao, ko je odgovoran i zašto niko nije odgovarao, pitanje je bez odgovora, a bol majki i dalje je prisutan kao večita trauma na događaj koji treba da se pamti kao najlepši u životu. Donošenje jednog života na svet za nas znači bol, poniženje, sram, postiđenost, nehumanost a sve umotano u reči “Razmažena, bezobrazna, debela, ućuti, šta se dereš, ne viči, ućuti, šta se prenemažeš, guraj ne viči, moja baba se uz krušku porodila…”. Možda i jeste, jer se prema njoj tako i ophodilo, kao prema bespravnoj životinji koja rađa, radi i umire.

Decenije ćutanja: Osvrt na akušersko nasilje

Godine 1948. donesena je Opšta deklaracija o ljudskim pravima, a danas, više od sedamdeset godina kasnije, suočavamo se s realnošću da žene u porodilištima i dalje trpe oblik nasilja koji se često nepravedno gura pod tepih. Akušersko nasilje, koje obuhvata ponašanje osoblja prema porodiljama koje ugrožava njihovo fizičko i emocionalno blagostanje, predstavlja alarmantan problem.

Neprofesionalno ponašanje, nedostatak poštovanja prema izborima žena tokom porođaja, i ignorisanje njihovih prava postali su značajno prisutni u našem društvu. Porodilje, umesto da dožive podršku i negu, suočavaju se s nehumanim tretmanom, koji može ostaviti trajne emocionalne ožiljke.

Šta je dovelo do takvog ponašanja?

Razlozi za ovakvo ponašanje su složeni i često proizilaze iz sistema koji ne pruža dovoljno edukacije i podrške zdravstvenim radnicima. Pritisak na medicinsko osoblje, neadekvatna obuka, preopterećenost sistema, i nedostatak svesti o važnosti poštovanja prava pacijenata doprinose situacijama u kojima dolazi do zlostavljanja.

Prevencija i podizanje svesti

1. Edukacija i sensibilizacija: Implementacija obavezne obuke o ljudskim pravima, etici i pristojnosti u radu sa trudnicama može znatno doprineti smanjenju slučajeva nasilja.
2. Podrška sistemskim promenama: Rad na poboljšanju sistema zdravstvene zaštite kako bi se pružila adekvatna podrška i resursi za zdravstvene radnike, kao i osnaživanje pacijenata, ključni su koraci.
3. Angažovanje pacijenata: Osnaživanje žena da izraze svoje želje i potrebe tokom porođaja važan je korak ka promeni sistema. Podsticanje otvorenog dijaloga i praćenje povratnih informacija mogu poboljšati kvalitet pružene zdravstvene nege.

Saveti za porodilje: Kako zaštititi svoja prava

1. Informišite se: Edukujte se o svojim pravima tokom trudnoće i porođaja. Znajte šta možete očekivati od zdravstvenog sistema i osoblja.
2. Izrazite svoje želje: Bilo da se radi o planiranju porođaja ili postporođajnoj nezi, izrazite svoje želje i očekivanja zdravstvenom osoblju. Vaš glas ima snagu.
3. Zatražite pomoć: Ako se suočite sa neprijatnostima ili neadekvatnim postupanjem, ne oklevajte da zatražite pomoć. Javite se nadležnim institucijama i organizacijama koje se bave ljudskim pravima.

U svojoj posvećenosti jednakosti i ravnopravnosti, borimo se protiv akušerskog nasilja kako bismo stvorili društvo u kojem svaka porodilja ima pravo na dostojanstven, poštovan i siguran porođaj. Strašno je što je beba izgubila život, što je mama ostala bez svog čeda i što je glas, vapaj majke osvestio nas, naciju, građane, majke, očeve.

Ne dozvolimo da neke sledeće porodilje i mame dožive što smo i mi, ne dozvolimo da nenormalno bude normalno, da se o nasilju ćuti, da se to trpi i da ikada više i jedno dete izgubi život zbog neprofesionalnog, najblaže rečeno, ponašanja onih koji treba da nam pomognu i da brinu o nama.

S ljubavlju i posvećenošću, Milica

The post Moja se baba uz krušku porodila: Akušersko nasilje – Glas za ljudsko dostojanstvo u porodilištima first appeared on Rekla sam ti.