Priču vam prenosim u celosti, baš kako je Vesna napisala, nisam želela da promenim jedno slovo, jer, ko sam ja da menjam ono što je u duhu i iz srca izgovoreno…

Uživajte:

Biće mi drago ako moja priča posluži za dizanje svesti o tome da je moguće pokrenuti biznis od nule, ako ima dovoljno želje,  volje i upornosti. Ja sam Vesna Kajtaz, po zanimanju ekonomista, supruga i majka tri dečaka, osnivaciča i vlasnica radionice “Lovely bench”, koja se bavi izradom modernih, lepih komada nameštaja.

Dizajniranjem i izradom namještaja sam počela da se bavim pre sedam godina. Pre toga sam radila u osiguravajućem društvu, i to je bio posao koji me nije ispunjavao i gde nisam bila sretna. Poslije rođenja treće bebe, jednostavno nisam želela da se vratim u kancelariju da radim posao za koji znam da nije za mene. Jako je bitno da čovek prepozna nezadovoljstvo i da poradi na tome da promeni nešto. Imala sam podršku porodice, što mi je uveliko olakšalo stvari.

Uvek me je zanimalo od kojeg materijala je nešto napravljeno, kako je neko došao na ideju, kakav je proces izrade i koliko truda je čovek uložio da napravi neki predmet. U slobodno vreme sam posećivala sajtove koji se bave unutrašnjim uređenjem, dekorom i slično. Oduvek sam znala da ću se jednoga dana oprobati u tome. To je jednostavno osećaj koji imate u sebi, i strast koja vas vodi. 

U početku je bilo teže, jer sve sam radila uglavnom sama, uz bezrezevnu podršku moje porodice. Sada imam tim saradnika i stvari se odvijaju brže i lakše. Najteži deo je onaj prvi korak – odluka. Mišljenja sam da je svako ko je počinjao neki biznis osećao dozu nesigurnosti. S obzirom da nisam imala iskustva u tom poslu, počela sam da istražujem, edukujem se samostalno i da skupljam informacije.

Učila sam o materijalima, postupcima izrade… Često umem da kažem da nikada nije bilo lakše nešto stvarati.

Vi danas imate internet gdje možete da naučite, da pročitate tuđa iskustva, da izaberete i poručite repromaterijal, sredstva komunikacije su savršena, marketing je dostupan svima i društvene mreže nude pregršt mogućnosti za promovisanje i prodaju. To sve štedi mnogo vremena i energije, koju možete usmeriti na stvaranje.

Sada kada se osvrnem, vidim da je put bio trnovit, sa mnogo uspona i padova, ali nijednog momenta nisam pomislila da odustanem. Svaki uložen napor doneo je dobar rezultat. 

U svaki komad koji izadje iz naše radionice utkano je mnogo posvećenosti, truda i ljubavi. Mi dajemo ideje kupcu i uz konsultacije sa njim, slušajući njegove želje i potrebe, dolazimo do rešenja, vodeći računa o kvalitetu i maksimalno se trudimo da kupac bude zadovoljan.

Mislim da nam je prednost to što izrađujemo nameštaj različitih stilova, sa cenama usklađenim sa tržištem i sa kupovnom moći stanovništva u regionu. Pored toga što smo prisutni na tržištu Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, imamo kanal prodaje u Švajcarskoj, na šta smo jako ponosni. 

Ovim putem želim da pružim podršku svim kreativnim, neafirmisanim ženama koje imaju talenat, ideju i snove, kojima fali samo onaj prvi korak – usudi se. 

Radite na sebi, edukujte se, radite na samopouzdanju koje je bitan faktor. Vi vredite, samo je potrebno da dođete do te spoznaje. U početku će to biti mali koraci, ali kako budete koračali, oni će postati sve veći i veći.

Posle toga stvari se same odvijaju, ljudi vas kontaktiraju, shvatite da to što radite se dopada ljudima. Podrška porodice i sredine je jako bitna, ali nije presudna. Svi smo mi oprezni kada donosimo odluke koje se tiču naše egzistencije, ali nikada nećete biti mlađi i sa više energije, zato JUST DO IT!!! 

Raditi posao koji volim, i pri tome pristojno zarađivati, za mene je neprocjenjivo. 

Sve radove ove divne dame, pogledajte na njenoj stranici https://www.instagram.com/namestaj_lovelybench_kajtazova/?igsh=NmE1c29yZXJ4ZTF4

The post Vesna Kajtaz: Usudi se! Raditi posao koji volim, i pri tome pristojno zarađivati, za mene je neprocjenjivo first appeared on Rekla sam ti.

Dragi ljudi, predstavljam vam fantastičnu Ivanu Arsenijević.

P: Ko je Ivana, odakle dolazi, i kako je to ona zavolela loptu, kako je postala fudbalerka?
Dolazim iz jednog malog mesta pored Aleksinca, pre petnaest godina na poziv mog bivšeg, pokojnog trenera Baneta, došla sam na jedan dan kao proba u ženskom fudbalskom klubu, da vide da li mogu da igram za njih fudbal i ostala sam u Kragujevcu. Moji prvi fudbalski koraci počeli su sa dečacima iz naše ulice, malo po malo nisam ni bila svesna koliko znam da igram fudbal, dok nisu počeli da me pitaju da igramo na fudbalskim turnirima. Sve dok to jednog dana nisu preslekli moji roditelji i odveli me
u nama svima poznati ženski fudbalski klib ,,Mašinac“ iz Niša.

P: Kako ide razvojni put Ivane Arsenijević kada je fudbal u pitanju, šta je bio cilj, san, čiji je dres nosila sa najvećim ponosom?
Trenutno sam trener ženskog fudbalskog kluba ,,Levač“ iz Rekovca. Moram samo malo da vratim vreme unazad i setim se sebe kada sam prvi put izašla na veliki teren, tačnije teren ženskog fudbalskog kluba ,,Mašinac“ zeleni tepih. Mi svi poređani u vrstu, devojčice, koje misle da znaju da igraju fudbal, i da ono što smo naučili na ulici igrajući, to je fudbal. Ispostavi se uvek malo drugačije, da ono što mislimo da znamo da nije tako, da ima prostora da se uči još mnogo.

U tim mojim prvim koracima na velikom terenu imala sam sreće da mi trener bude žena, koja je bila pre svega najbolja igračica u našoj zemlji, mnogo dobar čovek, i neko ko nam je bio autoritet svojim
znanjem. Onog trenutka kada nam se trener pojavio na terenu i obratio nam se, sijalica iznad
moje glave se uključila i to je bilo to, ja ću biti trener kad porastem.

P: Kada Ivana postaje trener i zašto je stala sa druge strane terena?
Trenutak kada ja prestajem da igram fudbal, zato što nam u klubu dolazi trener i njegov pomoćnik, i vidim da to što oni pričaju i rade nije fudbal, da ne može tako da se igra, trenira, ponaša, je trenutak gde ja prestajem da igram fudbal, odlazim da polažem za licencu i zvanično sa tom licencom postajem trener.

P: Kako je biti trener ženskog fudbalskog tima, kaži nam za sve neverne Tome, ima li razlike kada je reč o muško-ženskom stilu igranja, ili je to u sve u našim glavama i predrasudama?

Trenizi i taktika na utakmicama su isti, ali ipak postoji razlika između muškog i ženskog fudbala. Šta je razlog? Novac, mišići ili psihologija? Iako su na papiru planovi i vežbe za treniranje u ženskoj i muškoj konkurenciji praktično identični, čak i najveći laici na tribinama mogu da vide da je ženski fudbal sporiji.

I da udarci po lopti nisu tako ,,jaki“ kao kod muških kolega. „Žene po pravilu igraju nešto sporije“, ali je zato kod nas lopta duže u igri. Kada igraju muškarci, igra se često prekida zbog prekršaja ili agresivnog ponašanja. Kod nas se to ne događa tako često. Kada bi mogle da igramo tako brzo kao muškarci, žene bi tehnički bile nadmoćnije zato što su bolji plesači i igrači, samim tim koordinacija pokreta je mnogo bolja.

Glavna razlika između devojčica i dečaka primetna je na psihološkom nivou. Počnimo od motiva zbog kojih kreću na fudbal, devojčice žele da uživaju u igri i da se druže, dok je kod dečaka izražen takmičarski duh i potreba da dostignu najviši nivo, da jednog dana budu kao Ronaldo, Messi. Zbog toga i treneri moraju da imaju i drugačiji pristup. Treniranje ženske ekipe je posebno. Kada trenirate žene i na treningu okrenete leđa jednoj grupi fudbalerki, onda se kao trener ne morate brinuti da će one zabušavati. Muškarce treba više motivisati na rad! Žene na reči reaguju emocionalnije nego muškarci. Više razmišljaju o tome šta se kaže. Važna je komunikacija. Fudbal u seniorskom nivou najbolje se mogu predstaviti kroz citat Mie Hem, legendarne fudbalerke SAD ,,Tretiraj me kao ženu, treniraj me kao muškarca“. Tu onda dolazimo do bioloških razlika u snazi između žena i muškarca kojih nije moguće u potpunosti ukloniti – bez obzira na to koliko naporno i često žene trenirale.

P: Trenutak kada je Ivana bila najponosnija na svoj tim, koliko je medalja u vitrini, šta se pamti?

Fudbal je igra puna emocija, ono što doživite kada igrate neko finale turnira, gde u deset sekundi pre kraja utakmice date ili primite gol, naboj tih emocija ne mogu se rečima iskazati, i mislim da su to trenutci koji obeleže najviše naša pamćenja, o kojima se kasnije priča i priča. Međunarodni turnir u Kapošvaru, turnir u Čačku gde se dešava da deset sekundi pre kraja mi pobeđujemo u finalu, prvenstvena utakmica protiv Loznice za ulazak u prvu ligu za žene, utakmice gde odlučuju penali. U vitrini imamo puno pehara, i medalja, iskreno se nadam da ćemo tako nastaviti i dalje.

P: Moler? Kako sad to, Ivana reci nam

Mislim da svako od nas, ili veći ljudi ima poslove i radi te iste poslove koje voli. Meni je fudbal najveća ljubav, posle toga medicina, volim da radim masaže, sportske, terapeutske, pravljenje maketa u tome uživam, i onda dolaze majstorski radovi, na koje ja gledam kao na meditaciju.

Krečenje, gletovanje, lepljenje stiropora, hoblovanje parketa, farbanje, pravljenje nekih staza, stepenika sa onim kamen tepihom, dođu mi kao odmor. Ovakvi fizički poslovi daju mi snagu i energiju, kada vidite da ste uradili nešto lepo, samim tim i nekom završili posao. Bez obzira što se kao vodi u teške
fizičke poslove i spada u građevinu, verujte mi, nije teško u opšte, više je kao umetnost uraditi tako nešto.

P: Reci nam kako ljudi reaguju kada vide tebe na vratima, a ne nekog muškarca, jesu li te odbijali ili su ipak rado prihvatali da im krečiš dom?

Prvo je šok kada ispune formular za krečenje, ili neke druge radove, i kada im stigne potvrda da je agencija u kojoj trenutno radim primila posao, i da je moler Ivana Arsenijević, pomisle da je slovna greška, Ivan, Ivana. Drugo, kada pozovem da se raspitam za detalje šta je potrebno uraditi, e, onda kreću pitanja da li vi imate svoj tim, pa kako sami radite, pa kako ćete da pomerite, krevet, vitrinu, regal. A treće, kada se pojavim na vratima, i pogledaju me, u toku mojih radova po deset puta pitaju me da li mi treba pomoć, i onda neverica i zadovoljstvo na kraju kada je sve završeno, da je jedna žena uspela, da uradi posao za koji svi misle da je muški, i da samo muškarci mogu to da rade.

P: Šta te pokreće da se baviš svim tim zanimljivim ,,muškim“ poslovima ili je sve to u našim glavama, to deljenje poslova na muške i ženske?

Kao što sam i malopre rekla, ceo taj proces rada me ispunjava, i ono na kraju kada završim posao. Mislim da su to više podele u našim glavama, da krenemo prvo od ovog primera, ako ja ne mogu da ponesem džak od 50 kg, vratiću se dva puta, pa poneću 25 kg jednom pa 25 kg drugi put. Samo kako se snalazimo u nekim situacijama. Danas je sve napredovalo, pogledajte samu građevinu, retko gde ćemo videti mešalicu, lopatu, da neko gura kolica, dođe mikser izruči beton, sve je mnogo lakše. Drugo, sramota je da žena radi neke poslove – ko je to rekao, gde je to napisano, šta će reći komšije? Iskreno, koga je briga šta će ko
reći, ako ste vi srećni u tome što radite, još zarađujete.

P: Za kraj, reci nam nešto što će da nas motiviše i pokrene da ne budemo lenje bube kojima smeta i kiša, Sunce, sve oko nas?
Ustajem ujutru u pola četiri kada treba da krečim, putujem iz Kragujevca za Beograd, završim krečenje i vraćam se nazad u Kragujevac. Ako ne ustajem u četiri sledećeg dana da idem da radim, ustajem u sedam sati, popijem kafu i sa psom u zimskom periodu izlazimo napolje u šetnju. Leti ustajem sat vremena ranije, tako da smo u 7.00 već napolju. Pošto je Milutin pas samojed, ima svoje raskošno krzno i moramo mi njemu da se prilagođavamo. Stižem da idem u pozorište, bioskop, da izađem, popijem kafu sa društvom, treninge, utakmice. Mislim da nismo mi lenji, samo je bitno šta mi sami hoćemo ili nećemo, pa nam je lakše da nam izgovor bude ne mogu pada kiša, ili velika je vrućina, pada sneg, i da sedimo negde da tračarimo, gledamo ili slušamo neke gluposti.

Zanimljivo je da kada uveče treba da izađemo, tada nam ne smeta hladnoća, kiša, sneg, spremamo se i idemo, a da sebe pokrenemo u toku dana na neku aktivnost imamo hiljadu izgovora. Sve je stvar izbora, da li nešto hoćemo ili nećemo.
Da povežem fudbal i život, želim vam da se osećate kao pobednik u utakmici života, gde ste vaše glavne protivnike sumnju, strah i sramotu da nešto ne možete, pretvorili u svoje najveće saveznike: veru u sebe i ljubav. Sve što mislite da možete da uradite usudite se i probajte, takmičite se sa sobom da budete bolji nego što ste bili juče, uradite danas nešto novo i drugačije, nešto što juče niste smeli, mogli ili imali
gomilu glupih izgovora da to baš ne možete, ili nije za vas zato što je to tamo neko tako rekao.

I najvažnije – setite se da uživate u svakom koraku tog puta.

The post To je slovna greška, misliš Ivan? E, vala ne mislim, IVANA – fubalerka, trener ženskog fudbalskog tima, molerka, jednom rečju – žena zmaj first appeared on Rekla sam ti.

I sama znam da je venčanje pored sve lepote koji taj dan nosi, za mladu i mladoženju to jedan od najstresnijih dana u životu, a ne bi trebalo da bude tako. O ne, nikako. Malo li je što se nekome obavezujete za ceo život, menjate prezime, način života i mesto prebivališta. Samo vam još fali neko ko vam skače po lobanji sa glupim obavezama i stresnim savetima. A to ljudi oko vas rade, svesno ili nesvesno, nabijaju vam tenzije bez preke potrebe, jer realno, jedino važno je da vi mladenci budete tu, kumovi, matičar i eventualno svešteno lice. Sve ostalo je manje bitno. Da se razumemo. Savdba je vaša, nije ni mamina, ni tatina, svekrova ili taština.

Pročitajte i:

Dugo ste sanjali o ovom danu i želite da sve bude savršeno. Uložili ste toliko truda da izaberete pravo mesto, savršenu haljinu, najlepše cveće i najukusniju tortu. Ali postoji jedna stvar koja može da ulepša ili pokvari vaš dan venčanja: vibracija. Kako se pobrinuti da vaše venčanje bude ispunjeno ljubavlju, radošću i srećom, a ne dramom, stresom i negativnošću? U ovom članku ćemo podeliti nekoliko saveta o tome kako da stvorite pozitivno i zdravo okruženje na vašem venčanju koje će učiniti da se vi i vaši gosti osećate neverovatno.

Postavite granice / Nema naručivanja muzike, bre!

Porodicu i familijo, imamo jednu molbu pre nego što nas zajašete sa muzikom i svim ostalim zahtevima. Ovde je linija tolerancije! Ili, da ne budem prosta, što bi naš rekao, “Odj**ite od nas!”. Morate im jasno i čvrsto reći šta želite, a šta nećete prihvatiti na vaš poseban dan. Ovo može uključivati razgovor sa svojim roditeljima, rođacima ili prijateljima i reći im šta želite od njih. Tako da ako ne želite da vam stric naruči muziku od koje će se svi razbežati na pola slavlja, pre veselja recite svima da nema opcije naručivanja muzike, pa ako treba napišite to i na pozivnicama. Kome smeta, neka peva u sebi ono što želi.

Samo pozitivna komunikacija / Ne mrači me

Jedan od najboljih načina da stvorite pozitivno i zdravo okruženje na vašem venčanju je dobra komunikacija sa svima. Razgovarajte otvoreno i iskreno sa svojim partnerom, porodicom i prijateljima. Ovo može pomoći da se izbegnu zabuna i drama koja bi mogla da pokvari dan. Takođe, pokušajte da ostanete pozitivni tokom dana, budite veseli i vedri, ako ste vi takvi, i gosti će pratiti vaše raspoloženje. Vi ste glavni, upamtite to!

Okružite se ljudima koji vas podržavaju / Sestro drži me, sestro pašću ti

Gde je kuma, gde je sestra, dajte da popijemo po koju! Želite da imate divan dan sa ljudima koji brinu o vama i vašoj sreći. Obavezno pozovite ljude koji vas osmehuju i koji su zaista uzbuđeni zbog vas. Ovi ljudi će pomoći u stvaranju pozitivnog i zabavnog okruženja, čineći vaš dan venčanja posebnim i radosnim.

Fokusirajte se na ono što je zaista važno / Ne zanima me tvoja muka danas

Venčanje je i zaista danas ne morate da slušate kako je nekome teže nego vama, kako je sve crno, još plus pada kiša. Koga je briga za to! Makar i kokoške padale sa neba, to je dan za poštovanje vaše veze i vaše posvećenosti supružniku. Zadržite fokus na onome što je zaista važno i uživajte u svakom trenutku toga. Uživajte u uspomenama koje stvarate sa svojim partnerom i svojim voljenima. Ne dozvolite da tuđa očekivanja ili mišljenja umanje vašu radost i sreću. Ovo je vaš dan i zaslužujete da budete srećni. Tačka i amin!

Da rezimiramo / SLUŠAJTE ME SAD SVI, baba Živka ne prekidaj me

Dan vašeg venčanja treba da bude radosna prilika, a izbegavanjem toksičnosti možete se uveriti da jeste. Uočavanjem toksičnog ponašanja, stvaranjem granica, promovisanjem pozitivne komunikacije, pozivanjem ljudi koji vas podržavaju i zadržavanjem fokusa na onome što je zaista važno, možete stvoriti pozitivno i zdravo okruženje na svom venčanju. Vaš veliki dan treba da bude proslava vaše ljubavi, a uz malo truda možete se uveriti da jeste.

The post Recite NE! svakoj negativnosti na dan vašeg venčanja first appeared on Rekla sam ti.