Ruta svojim drevnim stazama povezuje sela i visoravni, obuhvatajući tragove kulture Efe u regionu. Put Efeler sa 28 etapa, 27 glavnih ruta i jednom alternativnom rutom, predstavlja izazov za sve ljubitelje prirode i sporta.

Sela koja čuvaju bogato nasleđe

Efe su bile cenjene vođe turskih neregularnih vojnika, poznatih kao „zejbeci“, i zauzimaju posebno mesto u turskoj kulturi. Poštovani zbog svoje hrabrosti i vođstva, ličnosti Efea i dalje se odaju počasti, a Zejbek plesovi se izvode na proslavama i danas. Bogato kulturno nasleđe regiona, dom raznih civilizacija od Hetita i Frigijaca do Rimljana i Osmanlija, doprinosi njegovoj privlačnosti. Nasleđe Efea, koji je igrao ključnu ulogu u odbrani Turske tokom Nacionalne borbe, utkano je u ovu istorijsku tapiseriju što ga čini privlačnom destinacijom za one koji žele da istraže duboku i raznoliku prošlost Turske.

Put Efeler

Put Efeler počinje u selu Kavaklidere u okrugu Bornova i vodi do visoravni Kiraz preko planine Nif i Bozdaglara. Ruta se završava u Efes-Selčuku preko planinskog lanca Ajdin, kod kuće Device Marije na Bulbuldagu.

Put se može preći za oko mesec dana uz kontinuirano pešačenje, a ruta je dizajnirana tako da omogući planinarima da stignu u selo do kraja svakog dana. Trasa prolazi kroz 28 sela, uključujući mnoga mala naselja koja su sačuvala i održala svoje drevne vrednosti. U većini sela, uključujući Nazarkoj, Bozdag, Birgi, Bejkoj i Širindže, drvene kapije na ulazima i izlazima pružaju informacije šetačima.

Tradicija, gastronomija, istorija…

Svako selo na putu Efeler nudi posebna iskustva zasnovana na individualnim interesovanjima. Nazarkoj, jedna od prvih stanica na ruti, poznata je po svojim staklenim perlama urokljivih očiju (tur.nazar boncukarı), dizajniranim da oteraju negativnu energiju.

Birgi, koji je uvršten među „najbolja turistička sela“ Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija 2022. godine, je izuzetan muzej na otvorenom sa više od 200 registrovanih spomenika. Neki od najvažnijih znamenitosti sela uključuju Veliku džamiju (Ajdinoglu Mehmet Bej džamiju) iz perioda Anadolskih kneževina, zajedno sa vilom ČakIraga, grobnicom Imamı Birgivi, vili Sandikoglu, džamijom Dervišaga i Umu Sultan Šah grobnicom. Širindže, pretposlednja stanica na putu Efeler, je destinacija za sve sezone, ali poseta tokom berbe je posebno divna: zvona žetve zvone signalizirajući početak slatke žurbe u maslinjacima i vinarijama. Posetite Širindže da biste videli tradicionalne procese proizvodnje visokokvalitetnih maslinovih ulja i vina iz lokalnih vinograda, i probali poznata seoska voćna vina.

Efeler pasoš

Još jedno divno iznenađenje na putu Efeler je „Pasoš puta Efeler’“ koji planinari mogu dobiti na http://www.efeleryolu.com ili preko „Prijateljske službe Efeler put“ (Efeler Way Friendly Establishment) . Učesnici na ruti mogu dobiti svoje pasoše „Efeler put“ sa pečatom prepoznatljivog lokalnog simbola koji odražava identitet svakog sela koje posete. Svaki ručno rađen pasoš „Efeler put“ ima jedinstveni serijski broj. Planinari koji sakupe sve seoske pečate i prikažu završetak rute putem aplikacije – dobijaju poseban zlatni pečat „Efeler put“ na poslednjoj stranici pasoša.

The post Istražite „Efelerov put“ u Izmiru: Najnoviju pešačku stazu koja povezuje autentična sela first appeared on Rekla sam ti.

Nabavite propusnice za muzeje

Najbolji način da istražite istorijsko i kulturno bogatstvo Turske je da posetite njene odlične muzeje. Sa Museum Pass, isplativom karticom koja omogućava pristuppreko 350 muzeja i arheoloških nalazišta širom zemlje, mnogo je lakše uroniti u prošlost nacije bez kupovine pojedinačnih karata na svakoj lokaciji i čekanja u redu. Dostupna u različitim varijantama u zavisnosti od regionalnog područja, cene i perioda važenja, svaka propusnica za muzej se aktivira sa vašim prvim ulaskom u muzej ili istorijsku lokaciju. Karte se mogu kupiti na online ili na blagajni u prostorijama muzeja i koristiti jednom u svakom muzeju.

Putovanje vozom

Mnoge globalne i lokalne usluge iznajmljivanja automobila dostupne su u Turskoj, fleksibilnost za one koji žele da istražuju sopstvenim tempom. Međutim, istraživanje zemlje vozom je jedinstveno iskustvo u kojem se najviše uživa. Železnička mreža Turske, koja obuhvata sve regione brzim vozovima i nostalgičnim rutama, obećava putovanja bogata prirodnim pejzažima, istorijom i kulturom. Posebno nostalgične ture železnicom, kao što su legendarni Istočni Ekspres, najnoviji Mesopotamijski ekspres i živopisni Dijarbakir ekspres, koji časopis Time prepoznaje kao jedno od „najvećih mesta na svetu 2024“, pretvaraju vaša putovanja u zadivljujuću avanturu na koju utiču putovanje, kao i destinacija.

Kupujte pametno

Možete doživeti tradicioalno iskustvo kupovine tako što ćete posetiti istorijske bazare, kao što su Istanbulski Grand Bazaar i Bazar začina ili istražiti moderniju atmosferu kupovine u tržnim centrima širom zemlje. Štaviše, tokom kupovine možete biti oslobođeni od poreza u Turskoj. Možete dobiti povraćaj poreza za kupovine veće od 108 TL za proizvode sa poreskom stopom od 8% i za kupovinu veće od 118 TL za proizvode sa poreskom stopom od 18%. Za više informacija o povraćaju poreza posetite veb lokaciju GoTurkiye.

Koristite javni prevoz

Savremene usluge prevoza su među prvim pogodnostima koje Turska pruža. Lako je doći do aerodroma u zemlji direktnim letovima širom sveta. Nakon vašeg dolaska, usluge taksija ili šatl autobusa, dostupne na svim aerodromima u zemlji, omogućavaju nesmetan pristup turskim gradovima. Javni prevoz je još jedna
pogodnost u Turskoj, koji nudi različite opcije koje odgovaraju potrebama svakog putnika. Obimni sistemi metroa (podzemne železnice) u metropolama, zajedno sa pouzdanim autobuskim, tramvajskim, trajektnim i železničkim mrežama, čine navigaciju urbanim područjima jednostavnom. Potrebno je samo da kupite putnu kartu koja važi za skoro sva vozila da biste koristili javni prevoz. Zatim, pomoću aplikacija za mape na telefonu, možete saznati na kojim stanicama da izađete iz autobusa, tramvaja ili metroa u zavisnosti od toga gde želite da idete.

Jedite kao lokalac

Gde god da idete u Turskoj, turska kuhinja ima mnogo toga da vam ponudi u svakom regionu, od lokalnih jela do ulične hrane. Pored klasičnih jela, poput svetski poznatih ćevapa i donera, trebalo bi da istražite i regionalne kuhinje. Iako ćete probati jedinstvena jela u svakom regionu, ovo će vam zaista omogućiti da iskusite tursku kulinarsku tradiciju. Prvo, trebalo bi da imate tipičan turski doručak, za razliku od bilo kog drugog. Turski doručak je divan namaz koji često uključuje svež hleb, sireve, masline, paradajz, krastavce, jaja, med i džem, uz esencijalni turski čaj. Zatim možete probati najbolju lokalnu hranu u „esnaf lokantası“ (lokalni restorani), gde možete birati iz menija na bazi švedskog stola i platiti fiksnu cenu po tanjiru.
„Lokantas“ i drugi restorani su obično otvoreni do kasno širom zemlje.

Uživajte u toplom gostoprimstvu

Jedna od najistaknutijih osobina turske kulture je toplo gostoprimstvo. Turci će vas prijateljski pozdraviti. Ako vam treba pomoć, slobodno ih pitajte. Nije neuobičajeno da se lokalno stanovništvo potrudi da pomogne turistima, bilo da im daju uputstva ili pomognu sa izborom prevoza. Dok iskreno ćaskaju sa vama, čak će vam ponuditi šolju čaja. Možete naći mnogo ljudi koji govore engleski, posebno u turističkim
mestima.

The post Osnovni „putnički trikovi“ koji će učiniti vaše iskustvo odmora u Turskoj još boljim first appeared on Rekla sam ti.

Mirni odmor u provinciji Izmir: Seferihisar i Foča

Smeštena duž Egejskog mora, pokrajina Izmir obuhvata ne samo živahni grad Izmir, već i nekoliko slikovitih destinacija za odmor kao što su: Češme, Alačati, Urla i Kušadasi. Seferihisar, prvi „spori grad“ u Turskoj i član mreže Cittaslow od 2009. godine, udaljen je manje od sat vremena vožnje od Izmira i oko 20 minuta vožnje od najbliže plaže.

Zadržavši svoje lokalne vrednosti i tradicionalni karakter priobalnog naselja, Seferihisar je takođe implementirao inicijative za održivost kao što su ulične svetiljke na solarni pogon i mrežaste kese umesto plastike. Stanovnici uzgajaju biljke od lokalnog semena, a prodavnice nude proizvode iz okoline.

Naselje Sigadžik na obali, nekoliko kilometara od centra grada Seferihisara, poznato je po nedeljnoj pijaci smeštenoj u zamku Sigadžik na kojoj trgovci i proizvođači nude raznovrsne lokalne i regionalne proizvode. Okrug Seferihisar, poznat i kao prestonica mandarina, svakog novembra započinje sezonu Festivalom mandarina (tur. Mandalina Senligi). Naravno, ovo područje ima antičke istorijske znamenitosti, uključujući i drevni grad Teos, jedno od najvažnijih naselja Jonske unije.

Nazvana po fokama koje žive duž obale, Foča je mirno naselje koje nudi prepoznatljiv spoj istorije, prirode i mora. Ovo područje je i dalje stanište kritično ugrožene mediteranske foke, dok plaže sa Plavom zastavom poput Eski Foča, Jeni Foča, Bagarasi i Ilipinar nude aktivnosti poput vožnje kanuom, jedrenja i plivanja. Stari grad Foče, Eski Foča, je slikovito naselje sa tavernama na obali mora, pekarama i umiljatim
mačkama.

Ovo mirno ribarsko selo je takođe poznato po maslinjacima i vinogradima, a crno grožđe Foča Karasi njegov je zaštitni znak. Odličan način da započnete dan u Foči je hrskavim simitom (poznatiji kao đevrek) ili toplim pecivom iz jedne od lokalnih pekara. Uveče, posetioci mogu da uživaju u ukusnim punjenim dagnjama pripremljenim sa dosta limuna, i probaju lokalna vina.

Akjaka: U srcu Mugle

Pokrajina Mugla, na raskrsnici Mediterana i Egejskog mora, dom je popularnih destinacija za odmor kao što su Bodrum, Fetije, Marmaris, Datča i Akjaka. kruženo borovim šumama, sa pogledom na zaliv Gokova, seoce Akjaka je izgrađeno na mestu drevnog karijskog naselja zvanog Idima. Na putu do ovog mesta i danas se mogu videti kameni grobovi iz tog doba.

Poznato i po rezbarenim drvenim kućama, malo ribarsko selo Akjaka ima sporu, mirnu atmosferu koju upotpunjuju sunce, pesak i more. Jedrenje na dasci, surfovanje zmajem i kajak na moru su samo neke od aktivnosti u okolini, a osim zaliva tu je i reka Azmak. Azmak, velika podzemna reka, meša se sa morskom vodom nudeći plivačima zapanjujuću kombinaciju tople i hladne vode.

Glavni grad mira turske rivijere: Finike

Provincija Antalija, hvaljena po plažama sa Plavom zastavom, ronilačkim mestima i luksuznim odmaralištima, takođe je dom šarmantnih gradova kao što je „spori grad“ Finike. Veruje se da su ovo područje osnovali Feničani u 5. veku pre nove ere kao „Phoinikos“ koji je tokom istorije ugostio brojne druge civilizacije. Najistaknutiji drevni gradovi okruga – Limira i Arikanda – otvoreni su za posetioce. Prelepa prirodna okruženja Finike – šumarci narandže, čiste plaže i tihi tirkizni zalivi privlače veliki broj
posetilaca.

Zaliv Andrea Dorija jedan je od najlepših zaliva u provinciji Antalija sa čistom vodom, plažom okruženom bujnim zelenilom, sa povremenim posetama mediteranskih foka i morskih kornjača Caretta caretta. Posetioci mogu da pešače kanjonom Gokbuk i istraže pećinu Suluin koja ima impresivne stalaktite, stalagmite i travertinske bazene. Narandže Finike imaju geografsku oznaku porekla što ovaj okrug čini vrhunskom gastronomskom destinacijom, posebno u pogledu proizvoda kao što su sokovi, džemovi i marmelade.

O Cittaslow konceptu

Festina lente (požuri polako) govorili su Latini, a danas „spori gradovi“ podrazumevaju uživanje u trenutku uprkos modernom, ubrzanom načinu života. Ali, Cittaslow je i koncept koji podrazumeva humaniji i ekološki osvešćeniji način života za sadašnje i buduće generacije. Da bi grad postao „spori grad“ (Cittaslow), njegovo uređenje i način života moraju biti u skladu sa smernicama koje podrazumevaju: Slow Food (specifična filozofija sporog uživanja u hrani, čuvanje tradicije u ishrani, izuzetna briga o načinu
proizvodnje hrane i očuvanju životne sredine, zabrana upotrebe GMO u poljoprivredi); projekti reciklaže; zelena ekonomija i ekološka politika (veliki broj zelenih površina i parkova, korišćenje obnovljivih izvora energije, zeleni transport…); očuvanje starih zanata, integracija marginalizovanih grupa stanovništva. Spori gradovi su oni u kojima su njegovi stanovnici i posetioci radoznali u pogledu prošlih vremena, to su gradovi sa netaknutim pejzažima i oni u kojima se neguju kultura i umetnost, stari zanati, kafići i
restorani u kojima se uživa u lokalnim jelima i pićima…

The post Usporite i uživajte u najlepšim „sporim gradovima“ Turske first appeared on Rekla sam ti.

Osim toga, Turska rivijera i regioni Egejskog mora su među najboljim destinacijama za smele aktivnosti na otvorenom. Uz različite sportove, od adrenalinskih aktivnosti na nebu do morskih izleta, ove destinacije omogućavaju gostima da se upuste u uzbudljive avanture na svakom koraku.

Adrenalinski sportovi na vodi

Sa besprekornim plažama i plavim morem, Egejska regija i Turska rivijera su ključne destinacije u Turskoj za sportove na vodi i morske aktivnosti. Ronjenje je jedna od najpopularnijih aktivnosti na obali koja svake godine privlači hiljade profesionalnih i amaterskih ronilaca. Mesta za ronjenje u regionu, koja se protežu od Čanakalea do Ajvalika i Bodruma do Kaša ostavljaju bez daha zbog podvodnih ruševina, olupina brodova i živopisne faune. Kaš, među najboljim svetskim ronilačkim centrima, ima brojne ronilačke lokacije sa odličnom vidljivošću. Idealna lokacija za ronjenje i snorkeling, Kaš je poznat po svojim slikovitim uvalama za kupanje, istorijskim gradovima, ukusnoj mediteranskoj kuhinji i regionalnim vinima.

Tragači za adrenalinom mogu pronaći savršene terenske sportske centre na obalama Mediterana i Egejskog mora. Epicentar jedrenja na dasci je Alačati, udobno letovalište u Izmiru, poznato po vetrenjačama, kamenim kolibama i kaldrmisanim stazama. Nakon kratkog seminara u surf klubovima Alačatija, raja za surfere sa jakim vetrovima, možete „kliziti“ duž ogromnog plavog mora.

Poluostrvo Datča u provinciji Mugla ima neke od najvetrovitijih zaliva na Egejskom moru, što ga čini poželjnom destinacijom za iskusne i profesionalne ljubitelje jedrenja na dasci.

Smeštena severno od Marmarisa, između Alačatija i Datče, Akjaka je jedna od najboljih lokacija za surfovanje zmajem (kitesurfing) na planeti. Sa stazom za surfovanje dugom tri kilometra, peščanim plitkim vodama i stalnim termalnim vetrovima, ovaj grad za odmor i član mreže ‘’CittaSlow’’ smatra se optimalnim mestom za surfovanje.

Vožnja kanuom i rafting u srcu Mediterana

Kao dom omiljenih mesta za odmor u Antaliji, kao što su Kaš, Kemer i Kalkan, Turska rivijera nudi razičite sportove na vodi, uključujući rafting i vožnju kanuom. Zaštićen kao Nacionalni park od 1973. godine, Kanjon Koprulu u provinciji Antalija, koja je srce ovog regiona, je prirodno čudo sa bogatom faunom i florom, fascinantnim stenovitim formacijama i rekom Kopručaj koja protiče kroz centar kanjona. Ova lokacija smatra se jednom od najsigurnijih kurseva raftinga na svetu.

Vođene rafting ture Kopručajom su najbolje ocenjene, sa stazom od približno 14 kilometara koja se prelazi u roku od tri do četiri sata. Kekova, do koje se može doći brodom iz Kaša (organizuju se svakodnevni izleti), poznata je po olupinama drevnih brodova i nudi vožnje kanuom koje obično počinju iz zaliva Učagiz ili Kalekoja, i nastavljaju se jugozapadno duž obale ka ostrvu Kekova i sve do zaliva Tersane. Kada stignete do potonulog grada drevne Likije, usporite da biste pogledali ruševine: grad je bio jedan od najistaknutijih trgovačkih centara Likije u drugom veku.

Najbolje pešačke rute u Turskoj

Egejski i mediteranski region poznati su i po planinarskim rutama, posebno privlačnim ljubiteljima prirode i istorije. Ove rute uključuju: planine Ida (Kaz Dagları) u severnom Egeju, od kojih skoro svaka tačka nudi zasebnu pešačku stazu; Frigijski put, koji počinje od Afjonkarahisara, istorijskog grada unutrašnjeg Egeja, i prati tragove legendarnih Frigijaca; Karijska staza, nazvana po Kariji i stazi kulturnog nasleđa Pisidija, gde možete istražiti drevni region Pisidija severno od Antalije. Osim toga, Staza Svetog Pavla prati rute kojima je hodio Sveti Pavle, ključna figura u širenju hrišćanstva.

Likijski put je, međutim, verovatno najpoznatiji put u Turskoj. „Prva ruta za pešačenje na velikim udaljenostima“, Likijski put, je dužine 540 kilometara između Fetijea i Antalije. Okružen šumama, ovaj region je takođe vredan pažnje zbog drevnih gradova kao što su Ksantos-Leton, lokalitet baštine Uneska, i drevno likijsko naselje. Konačna stanica na Likijskom putu koji počinje od Fetije Oludeniza je Gejikbajiri,
najveća penjačka bašta u Turskoj. Nakon šetnje, možete imati uzbudljivu avanturu penjanja u Gejikbajiriju.

Biciklistička putovanja puna uzbuđenja, istorije i prirode

Još jedan način da otkrijete lepotu Egejske regije i Turske rivijere je bicikl. Izmir, poznat po svojim istorijskim centrima i obalnim biciklističkim rutama, takođe je deo Mediteranske rute EuroVelo 8. Ulaskom u Tursku iz luke Dikili u Izmiru, možete biciklom do mnogih sela i letovališta, uključujući Seferihisar, Sigadžik, Urlu i Alačati. Videćete flamingose dok vozite bicikl kroz izmirsko utočište ptica u delti Gediz i
uživaćete u pogledu na Egejsko more na biciklističkoj ruti kroz centar grada. Takođe, možete krenuti na jedinstveno putovanje u drevne gradove Pergam i Efes, mesta svetske baštine Uneska.

Okrug Kemer u Antaliji se odlikuje rutama posebno dizajniranim za planinski i šljunčani biciklizam. Sa planinama Taurus koje se prostiru paralelno sa obalom Sredozemnog mora i njegovim prekrasnim pejzažima, Kemer je užitak za bicikliste. Rute za brdski biciklizam između Kemera i mesta kao što su Gedelme, Čalištepe, Čukurjajla i Bejdžik obećavaju visok nivo adrenalina i nezaboravne vidike. Šljunčana biciklistička ruta između Kemera i vrha planine Tahtali je kratka, ali izazovna, završava se na stanici žičare; tamo vas obilazak žičarom dovodi do vrha planine Tahtali za deset minuta, praćen pogledom koji oduzima dah.

Kemerska ruta takođe poziva bicikliste da otkriju drevne gradove čuvane gustim kedrovim i borovim šumama. Tokom biciklističkih tura na Egejskom moru i Turskoj rivijeri, možete boraviti u hotelima prilagođenim biciklistima koji nude širok spektar sadržaja za bicikliste, od posebnih menija i informacija o rutama, do bezbednog parkinga i alata za popravku/održavanje.

The post Uzbudljive avanture: Obale Turske pružaju neiscrpne mogućnosti za najrazličitije aktivnosti na otvorenom first appeared on Rekla sam ti.

Sve što sam znala jeste da putujem sa koleginicom iz Srbije, do tada se nismo znale. Let do Istanbula pa presedanje u Izmir. Tu kreće putešestvije o neispričanim pričama za pet novinara, nas dve iz Srbije, kolegu iz Poljske, Rumunije i Mađarske…

Malo ljudi zna, baš kao što to nisam znala ni ja, da je Turska drugi najveći proizvođač maslina u svetu. Prava je privilegija videti dve hiljade godina staru maslinu na obali Egejskog mora, i saznati za šta se sve koristi plod maslina. I kako bre ne postoji zelena i crna maslina?! Ok, hajmo polako.

Prva stanica, Izmir

Kada smo sleteli u Izmir, sačekala nas je Eren Deger, turistički vodič i naša domaćica koja će nas pratiti od samog početka puta. Pravo pa u restoran, što nam se svidelo, jer domaći specijaliteti koje smo probali nisu nas ostavili ravnodušnim. Uz Eren naš domaćin bio je i Haluk Sarigul iz Turske ambasade, koji nam je otkrio tajnu da ako niste upućeni u gastronomiju Turske onda računajte da kao i da niste bili u poseti. Lep početak, hranom i vinom smo se povezali u startu, jer, kako drugačije. A znate li šta primećujem, da na stolu ima maslina u svim oblicima i strukturama, od namaza do sitnih, crnih, zelenih plodova.

Koliko li samo ima vrsta maslina, upitah se, a kako su ovako drugačije zelene i crne? Pa da, to su dve sorte.

Zato smo posetili Muzej maslinovog ulja gde se sve moje iluzije o maslinama, raspiruju poput maslačka…

Procedura je ista, samo je tehnologija naprednija – i da se zna, nema zelenih i crnih maslina

Mesto Urla (Izmir) i obavezna poseta Muzeju maslinovog ulja, koji će vam pružiti sve potrebne informacije o važnosti i značaju maslina za Tursku.

Turci su se pojavili u Antaliji u 11. veku nove ere. U početku su pokušavali da iskoriste sve što se moglo dobiti od uzgoja ovaca i useva uzgajanih na kamenitim zemljištima. Zato su odlučili da uzgajaju masline koje se odlično snalaze u ovoj klimi. Za njih se zadržao izraz „drvo života“, objašnjava nam Deger Eren, naš vodič.

Postoji još jedan razlog, mada manjeg značaja u sekularnoj Turskoj. Maslina je jedna od tri biljke koje, prema Kuranu, potiču direktno iz rajskog vrta – Edema.

Muzej maslinovog ulja je kompleks koji obuhvata Muzej tehnike, Muzej sapuna, higijene i čišćenja, modernu fabriku i magacin maslinovog ulja, informacionu sekciju o maslinama i maslinovom ulju, radionice za drvo i keramiku. U prednjoj bašti muzeja zasađene su sve vrste drveća koje se mogu gajiti u regionu.

Naš domaćin koji nas je vodio kroz muzej bio je gospodin Levent Kostem, po zvanju doktor ortopedije ali i predsednik Kostem fondacije za kulturu, obrazovanje i muzeje. On kaže da je njihov cilj da obezbede obrazovanje deci, da pretvore muzej u obrazovnu instituciju i da pokrenu rad na razvoju maslinarstva, umetnosti, kulture, istorije i veština ruku.

Upravo nam je on ispričao da je proces pravljenja maslionovog ulja i dalje, posle toliko godina isti, kamen koji melje masline, ulje koje se pretače, sve je to standarna procedura koja se menjala samo u pogledu modernizacije uređaja koji olakšavaju rad, ali se princip rada sam po sebi nikada neće promeniti. Jer i zašto bi kada je kvalitet ono što je presudno i jedino važno, a ne količina koja se prodaje.

Tu smo naučili da se kvalitet maslinovog ulja proverava na jednostavan način:

maslinovo ulje proba se iz staklene čaše čije dno blago okrećete na dlanu dok drugom rukom zatvarate otvor. Nakon nekoliko minuta, kada pomerite ruku da biste osetili miris biće vam jasno šta vam obećava ukus. Nakon što ulje provučete kroz zube i pustite kroz jezik do grla znaćete sve što je potrebno o kvalitetu masline od koje je napravljeno, ljubazno nam je objasnio vodič ovog carstva koje spaja prošlost i sadašnjost.

Onda je usledilo pitanje od strane našeg domaćina, “A da li znate koliko vrsta maslina postoji?”.

“Zelene i crne”, rekosmo u glas.

Smeh i sledi objašnjenje:

Razlika u boji je rezultat toga kada su masline ubrane. Zeleni plodovi se beru u septembru, a crni moraju da čekaju do decembra (većina crnih maslina dostupnih u našim prodavnicama beru se zelene i menjaju boju kroz proces oksidacije).

Osnovna razlika između zelenih i crnih maslinki je u stadijumu zrenja ploda. Zelene su ubrane sa stabla još nezrele, nakon otprilike 6 meseci, pre nego što počne menjanje boje. Uopšteno, one imaju kompaktnije i sočnije meso, a po ukusu su svežije i nekako slađe. Crvenkaste maslinke su ubrane tačno u trenutku zrenja, a crne bismo zapravo mogli nazvati prezrelim. Što su masline tamnije to im je meso mekše, a ukus intenzivniji i gorči.

Tako se kula od karata raspala a neka nova kula znanja, ipak, sazidala.

A za merak, svi na Festival hrane

Koliko je gastronomija bitna u Turskoj baš kao što nam je i sam Haluk rekao sa početka priče dokaz su i Festivali hrane. Slično nama u Srbiji, tako se i u Turskoj voli dobro popiti, pojesti i zameračiti. Ili, kako volim da kažem posle jela i zadivaniti. U Izmiru smo posetili “Festival hrane” koji je predstavio sve domaće specijalitete ali i neke novotarije.

Od mediteranskih đakonija, prave turske kafe do restorana sa Mišelinovim zvezdicama. I vina, vina, dajte mi vina! Cela ta regija u kojoj smo bili bavi se pored uzgoja maslina i proizvodnjom vina, pa kako da se onda odvoji maslina, sir i čaša dobrog vina? Naravno, nikako.

Organsko a ne kupovno

Da se sve esencije maslina koriste, kako za jelo tako i za lepotu i zdravlje, bilo nam je jasno kada smo posetili nekoliko lokalnih farmi gde se uzgaja maslina. Dokaz tome je i mesto Urla, koje broji oko 50.000 stanovnika, a imaju čak tri restorana sa Mišelinovim zvezdicama. Jedan takav restoran je u vlasništvu bio farme Hič, koju vodi gospođa Duigu Elakdar. Ona se bavi proizvodnjom maslinovog ulja, keramikom, kozmetikom ali i uzgojem organske hrane. Njena čitava farma je zasnovana na konceptu i misiji da sve što se zasadi, to se i pojede, a da bi se sadilo, mora i da se sačuva od uništavanja.

Drvo iz Edena 3200 godina staro

A kako da zaokružimo misiju o putevima maslinovog ulja? Posetiti drvo koje je za meštane “sveto”.

Naša divna domaćica Hatidže Akturk, ponosna je vlasnica imanja na kom se drvo nalazi. Srdadžan doček sa porodicom, komšijama i familijom, učinilo je da se osetimo posebno. Čak nas ni kiša nije sprečila da uživamo u gostoprimstvu i priči o drvetu koje i posle 3200 godina i dalje daje plodove.

Hatidže nam je spremila tradicionalnu hranu koju, kako ona kaže, obično služe na velikim veseljima i za jako važne goste. U pitanju je keške. Tu je naravno i crni čaj.

A kako sve bez muzike? Imali smo priliku da čujemo i tradicionalni instrument “baglama”.

A onda i vidimo i igru koju su nam priredili lokalni meštani a zove se “Mulga Zeybek”.

U priči sa njom otkrili smo da je njena najveća briga da se u okolini a i na samom imanju neće ništa graditi jer, svako urušavanje prirode moglo bi da utiče na ovo “sveto” drvo, što bi samim tim dovelo i do njegovog uništenja…

Posle klope na planinarenje u Bodrumu, da, da nije samo kupanje

Kada smo mislili da nema mesta za još hrane, posle poseta najboljih restorana u Kušadasiju, Izmiru, Bodrumu, došao je red na planinarenje. Zapravo, kako nam je Degen, naš vodič rekla, mi smo prva tura koja će ići na planinarenje, da vidimo koliko je zanimljivo. Pa, sad, kakvo planinarenje u Turskoj, pomislih…

Međutim.

Bodrum je bio destinacija koja je tokom istorije korišćena kao rezidencijalna oblast zbog svoje lokacije i prirodnih lepota. Lelegi su jedni od najranijih poznatih stanovnika Bodruma. O njima znamo zahvaljujući antičkom istoričaru Herodotu. Prema Herodotovim izvorima, Leleges je živeo u ovoj oblasti između 15. i 4. veka pre nove ere, sa centrom na poluostrvu Bodrum.

Lelegov put prati tragove Lelegova, jednog od najstarijih stanovnika Bodruma. Ova pešačka staza je dizajnirana da istraži mesta gde su Lelegi živeli. Na Leleg putu ćete proći kroz drevne gradove, monumentalne grobnice i piramidalne grobnice, između ostalih istorijskih mesta. Osim toga, cela ruta se nalazi u jedinstvenoj prirodi prekrivenoj borovim šumama.

Leleg Vai je dugačak 88 kilometara, počinje od sela Etrim i nastavlja se do parka Turgutreis Sabancı. Cela trasa je duga 185 kilometara, uključujući i priključne puteve. Za završetak staze potrebno je u proseku pet dana. Bodrum ima prijatnu temperaturu za treking u svim godišnjim dobima, ali ako ne uživate u vrućini, možete izbeći letnje mesece.

I za kraj, Efes…

Veličanstveni grad iz bronzanog doba, na kom su se mnoge vere i religije ukrštale, grad koji je preživeo mnoge uspone i padove, a opet, i dalje odiše svojom jačinom. I dalje se sve vrti oko maslina, verujte, jer su se čak i u ovom antičkom gradu sadila i slavila maslina.

Prilično očuvan Efes je smešten 70 kilometara južno od Izmira, predstavljajući pravi užitak za ljubitelje istorije. U ovom gradu možete prošetati kroz ostatke znamenitih građevina poput Celsusove biblioteke, javnog toaleta, Herkulove kapije, Artemidinog hrama i rezidencija poznatih ličnosti, čiji su podovi ukrašeni mozaicima, dok zidove krase freske. Skoro je zastrašujuće i zaduvljujuće kako se na osnovu tih ostataka može jasno videti kako su živeli ljudi tok vremena, kakve su im navike bile, u šta su verovali, kako su provodili dane u dokolici.

Ono što morate posetiti ako ste u Efesu je i 3D muzej nedavno otvoren.

Isključena svetla, zvučna animacija. stvaraju posebno iskustvo, dok vas projekcija vodi kroz Efes i život ljudi iz prošlosti. Osećate kako vam se tlo pod nogama pomera, a putovanje traje desetak minuta, ostavljajući vas bez daha.

A za kraj ture, tu je i najpoznatiji mačak na svetu po imenu Garfild, on ispraća goste i pozdravlja, slika se sa svima a ako niste znali, ovaj mačak je influenser i ima svoj nalog na Instagramu pa ga slobodno zapratite i pitajte ga nešto, odgovoriće vam sa jednim : “Mrnjauu!”.

The post Masline iz Edema i planinarenje: Sve što ste mislili da znate o Turskoj, nije samo baklava i more, ima mnogo više… first appeared on Rekla sam ti.