Antalija: Ultimativni letnji raj

Turska rivijera osvaja posetioce svojom zadivljujućom lepotom i nudi mnogo više od tirkiznog mora i plaža sa Plavom zastavom. Turska rivijera i njena prestonica Antalija obećavaju pejzaže koji oduzimaju dah, najbolju mediteransku kuhinju, veličanstvene antičke lokalitete otvorene za posetioce sve do ponoći, i nezaboravne avanture u prirodi poput pešačkih ruta i adrenalinskih sportova na vodi.

Zato što nudi brojne i raznovrsne aktivnosti, Antalija godišnje ugosti milione turista iz celog sveta. U gradskim hotelima pogodnim za porodice, možete se opustiti i uživati u zasluženom odmoru na plažama sa Plavom zastavom, dok se vaša deca zabavljaju na brojnim igralištima, bazenima i dečjim klubovima. Letnji odmor može biti i idealna prilika za upoznavanje sa kulturom, istorijom i tradicijom Turske, pa možete otići na arheološku ekspediciju u drevne gradove poput Olimposa, pešačiti Likijskom stazom, otkriti podvodni svet skriven među olupinama brodova i okružen magičnom faunom u Kašu, ili istražiti Pataru – mesto gde je prema predanju rođen Deda Mraz.

Neka od autentičnih iskustava koja garantuju nezaboravan provod su i igranje golfa na izvrsnim terenima u Beleku ili uživanje u predstavama u antičkom pozorištu Aspendos. Za ljubitelje adrenalina tu je više nego uzbudljivo iskustvo raftinga na reci Keprulu.

Vanvremenska utočišta Mugle i kultna privlačnost Bodruma

Mugla, pokrajina sa najdužom obalom u Turskoj, dom je nekih od najpoznatijih mesta za odmor u Turskoj: Fetije, Marmaris, Datča, Goček, Oludeniz. Smešteni na divnoj obali sa svetlucavim vodama, ovi gradovi pružaju iskustva za nezaboravno putovanja: plave i zelene pejzaže, antičke gradove, fascinantne artefakte, svež vazduh, tirkizne vode i netaknute uvale. Izvanredno gradsko odmaralište Bodrum, koji spaja luksuz i boemski šarm, savršena je adresa i za opuštanje i za uzbuđenje.

Bodrum je toliko fantastično mesto da se čak i jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta, mauzolej Halikarnasa, nalazilo u njemu. Jedinstveno plavetnilo bodrumskih voda, i nijansa koja se ne može videti nigde drugde na Egejskom moru, daje magični dodir vašem odmoru, čineći svaki zalazak sunca nezaboravnim.

Bez obzira na to da li volite luksuz stilizovanih klubova na plaži, modernih marina i prestižnih restorana sa Mišelinovom zvezdicom, ili opuštenu atmosferu boemskih odmarališta, bogatstvo iskustava dostupnih u Bodrumu je neprocenjivo!

Istanbul: Mozaik istorije, kulture i kulinarske izvrsnosti

Istanbul, turska metropola u kojoj se Evropa susreće sa Azijom, i besprekorno spaja istoriju i modernost, nudi zadivljujući mozaik iskustava koje potvrđuje njegovo posebno i nezamenljivo mesto na svetskoj turističkoj mapi. Svaka ulica i kvart podsećaju nas na njegovu bogatu prošlost i multikulturalni identitet, baš kao i njegova istorijska mesta i arhitektonska čuda kao što su Aja Sofija, kula Galata, cisterna Bazilika…

Kada zaronite dublje u Istanbul, shvatićete da koračate jednim od najstarijih gradova na svetu. Užurbani gradski bazari, moderni tržni centri, umetnička i kulturna scena koja stalno raste, i njegovi živahni kvartovi pružiće vam iskustvo kao nijedno drugo. Kojim god putem da krenete, doživećete Istanbul u njegovom najautentičnijem obliku.

A gastronomija je tek posebna priča! Možete izabrati elegantno postavljene stolove za večeru i delicije kuvara u restoranima sa Michelinovim zvezdicama ili pak najjednostavniju, ali veoma ukusnu uličnu hranu. Dinamična kulinarska kultura Istanbula čini ga jednim od najboljih gastro gradova u svetu.

Ponuda različitih aranžmana zaista nudi više od onoga što ćete platiti, jer se iza svakog ćoška krije novo iskustvo, novo mesto za istraživanje ili sledeća avantura, uvek sa najvišim kvalitetom usluge i gostoprimstvom čuvenim u svakom kutku naše planete.

The post Turska: Zemlja beskrajnih, jedinstvenih iskustava first appeared on Rekla sam ti.

Osim toga, Turska rivijera i regioni Egejskog mora su među najboljim destinacijama za smele aktivnosti na otvorenom. Uz različite sportove, od adrenalinskih aktivnosti na nebu do morskih izleta, ove destinacije omogućavaju gostima da se upuste u uzbudljive avanture na svakom koraku.

Adrenalinski sportovi na vodi

Sa besprekornim plažama i plavim morem, Egejska regija i Turska rivijera su ključne destinacije u Turskoj za sportove na vodi i morske aktivnosti. Ronjenje je jedna od najpopularnijih aktivnosti na obali koja svake godine privlači hiljade profesionalnih i amaterskih ronilaca. Mesta za ronjenje u regionu, koja se protežu od Čanakalea do Ajvalika i Bodruma do Kaša ostavljaju bez daha zbog podvodnih ruševina, olupina brodova i živopisne faune. Kaš, među najboljim svetskim ronilačkim centrima, ima brojne ronilačke lokacije sa odličnom vidljivošću. Idealna lokacija za ronjenje i snorkeling, Kaš je poznat po svojim slikovitim uvalama za kupanje, istorijskim gradovima, ukusnoj mediteranskoj kuhinji i regionalnim vinima.

Tragači za adrenalinom mogu pronaći savršene terenske sportske centre na obalama Mediterana i Egejskog mora. Epicentar jedrenja na dasci je Alačati, udobno letovalište u Izmiru, poznato po vetrenjačama, kamenim kolibama i kaldrmisanim stazama. Nakon kratkog seminara u surf klubovima Alačatija, raja za surfere sa jakim vetrovima, možete „kliziti“ duž ogromnog plavog mora.

Poluostrvo Datča u provinciji Mugla ima neke od najvetrovitijih zaliva na Egejskom moru, što ga čini poželjnom destinacijom za iskusne i profesionalne ljubitelje jedrenja na dasci.

Smeštena severno od Marmarisa, između Alačatija i Datče, Akjaka je jedna od najboljih lokacija za surfovanje zmajem (kitesurfing) na planeti. Sa stazom za surfovanje dugom tri kilometra, peščanim plitkim vodama i stalnim termalnim vetrovima, ovaj grad za odmor i član mreže ‘’CittaSlow’’ smatra se optimalnim mestom za surfovanje.

Vožnja kanuom i rafting u srcu Mediterana

Kao dom omiljenih mesta za odmor u Antaliji, kao što su Kaš, Kemer i Kalkan, Turska rivijera nudi razičite sportove na vodi, uključujući rafting i vožnju kanuom. Zaštićen kao Nacionalni park od 1973. godine, Kanjon Koprulu u provinciji Antalija, koja je srce ovog regiona, je prirodno čudo sa bogatom faunom i florom, fascinantnim stenovitim formacijama i rekom Kopručaj koja protiče kroz centar kanjona. Ova lokacija smatra se jednom od najsigurnijih kurseva raftinga na svetu.

Vođene rafting ture Kopručajom su najbolje ocenjene, sa stazom od približno 14 kilometara koja se prelazi u roku od tri do četiri sata. Kekova, do koje se može doći brodom iz Kaša (organizuju se svakodnevni izleti), poznata je po olupinama drevnih brodova i nudi vožnje kanuom koje obično počinju iz zaliva Učagiz ili Kalekoja, i nastavljaju se jugozapadno duž obale ka ostrvu Kekova i sve do zaliva Tersane. Kada stignete do potonulog grada drevne Likije, usporite da biste pogledali ruševine: grad je bio jedan od najistaknutijih trgovačkih centara Likije u drugom veku.

Najbolje pešačke rute u Turskoj

Egejski i mediteranski region poznati su i po planinarskim rutama, posebno privlačnim ljubiteljima prirode i istorije. Ove rute uključuju: planine Ida (Kaz Dagları) u severnom Egeju, od kojih skoro svaka tačka nudi zasebnu pešačku stazu; Frigijski put, koji počinje od Afjonkarahisara, istorijskog grada unutrašnjeg Egeja, i prati tragove legendarnih Frigijaca; Karijska staza, nazvana po Kariji i stazi kulturnog nasleđa Pisidija, gde možete istražiti drevni region Pisidija severno od Antalije. Osim toga, Staza Svetog Pavla prati rute kojima je hodio Sveti Pavle, ključna figura u širenju hrišćanstva.

Likijski put je, međutim, verovatno najpoznatiji put u Turskoj. „Prva ruta za pešačenje na velikim udaljenostima“, Likijski put, je dužine 540 kilometara između Fetijea i Antalije. Okružen šumama, ovaj region je takođe vredan pažnje zbog drevnih gradova kao što su Ksantos-Leton, lokalitet baštine Uneska, i drevno likijsko naselje. Konačna stanica na Likijskom putu koji počinje od Fetije Oludeniza je Gejikbajiri,
najveća penjačka bašta u Turskoj. Nakon šetnje, možete imati uzbudljivu avanturu penjanja u Gejikbajiriju.

Biciklistička putovanja puna uzbuđenja, istorije i prirode

Još jedan način da otkrijete lepotu Egejske regije i Turske rivijere je bicikl. Izmir, poznat po svojim istorijskim centrima i obalnim biciklističkim rutama, takođe je deo Mediteranske rute EuroVelo 8. Ulaskom u Tursku iz luke Dikili u Izmiru, možete biciklom do mnogih sela i letovališta, uključujući Seferihisar, Sigadžik, Urlu i Alačati. Videćete flamingose dok vozite bicikl kroz izmirsko utočište ptica u delti Gediz i
uživaćete u pogledu na Egejsko more na biciklističkoj ruti kroz centar grada. Takođe, možete krenuti na jedinstveno putovanje u drevne gradove Pergam i Efes, mesta svetske baštine Uneska.

Okrug Kemer u Antaliji se odlikuje rutama posebno dizajniranim za planinski i šljunčani biciklizam. Sa planinama Taurus koje se prostiru paralelno sa obalom Sredozemnog mora i njegovim prekrasnim pejzažima, Kemer je užitak za bicikliste. Rute za brdski biciklizam između Kemera i mesta kao što su Gedelme, Čalištepe, Čukurjajla i Bejdžik obećavaju visok nivo adrenalina i nezaboravne vidike. Šljunčana biciklistička ruta između Kemera i vrha planine Tahtali je kratka, ali izazovna, završava se na stanici žičare; tamo vas obilazak žičarom dovodi do vrha planine Tahtali za deset minuta, praćen pogledom koji oduzima dah.

Kemerska ruta takođe poziva bicikliste da otkriju drevne gradove čuvane gustim kedrovim i borovim šumama. Tokom biciklističkih tura na Egejskom moru i Turskoj rivijeri, možete boraviti u hotelima prilagođenim biciklistima koji nude širok spektar sadržaja za bicikliste, od posebnih menija i informacija o rutama, do bezbednog parkinga i alata za popravku/održavanje.

The post Uzbudljive avanture: Obale Turske pružaju neiscrpne mogućnosti za najrazličitije aktivnosti na otvorenom first appeared on Rekla sam ti.

Sve što sam znala jeste da putujem sa koleginicom iz Srbije, do tada se nismo znale. Let do Istanbula pa presedanje u Izmir. Tu kreće putešestvije o neispričanim pričama za pet novinara, nas dve iz Srbije, kolegu iz Poljske, Rumunije i Mađarske…

Malo ljudi zna, baš kao što to nisam znala ni ja, da je Turska drugi najveći proizvođač maslina u svetu. Prava je privilegija videti dve hiljade godina staru maslinu na obali Egejskog mora, i saznati za šta se sve koristi plod maslina. I kako bre ne postoji zelena i crna maslina?! Ok, hajmo polako.

Prva stanica, Izmir

Kada smo sleteli u Izmir, sačekala nas je Eren Deger, turistički vodič i naša domaćica koja će nas pratiti od samog početka puta. Pravo pa u restoran, što nam se svidelo, jer domaći specijaliteti koje smo probali nisu nas ostavili ravnodušnim. Uz Eren naš domaćin bio je i Haluk Sarigul iz Turske ambasade, koji nam je otkrio tajnu da ako niste upućeni u gastronomiju Turske onda računajte da kao i da niste bili u poseti. Lep početak, hranom i vinom smo se povezali u startu, jer, kako drugačije. A znate li šta primećujem, da na stolu ima maslina u svim oblicima i strukturama, od namaza do sitnih, crnih, zelenih plodova.

Koliko li samo ima vrsta maslina, upitah se, a kako su ovako drugačije zelene i crne? Pa da, to su dve sorte.

Zato smo posetili Muzej maslinovog ulja gde se sve moje iluzije o maslinama, raspiruju poput maslačka…

Procedura je ista, samo je tehnologija naprednija – i da se zna, nema zelenih i crnih maslina

Mesto Urla (Izmir) i obavezna poseta Muzeju maslinovog ulja, koji će vam pružiti sve potrebne informacije o važnosti i značaju maslina za Tursku.

Turci su se pojavili u Antaliji u 11. veku nove ere. U početku su pokušavali da iskoriste sve što se moglo dobiti od uzgoja ovaca i useva uzgajanih na kamenitim zemljištima. Zato su odlučili da uzgajaju masline koje se odlično snalaze u ovoj klimi. Za njih se zadržao izraz „drvo života“, objašnjava nam Deger Eren, naš vodič.

Postoji još jedan razlog, mada manjeg značaja u sekularnoj Turskoj. Maslina je jedna od tri biljke koje, prema Kuranu, potiču direktno iz rajskog vrta – Edema.

Muzej maslinovog ulja je kompleks koji obuhvata Muzej tehnike, Muzej sapuna, higijene i čišćenja, modernu fabriku i magacin maslinovog ulja, informacionu sekciju o maslinama i maslinovom ulju, radionice za drvo i keramiku. U prednjoj bašti muzeja zasađene su sve vrste drveća koje se mogu gajiti u regionu.

Naš domaćin koji nas je vodio kroz muzej bio je gospodin Levent Kostem, po zvanju doktor ortopedije ali i predsednik Kostem fondacije za kulturu, obrazovanje i muzeje. On kaže da je njihov cilj da obezbede obrazovanje deci, da pretvore muzej u obrazovnu instituciju i da pokrenu rad na razvoju maslinarstva, umetnosti, kulture, istorije i veština ruku.

Upravo nam je on ispričao da je proces pravljenja maslionovog ulja i dalje, posle toliko godina isti, kamen koji melje masline, ulje koje se pretače, sve je to standarna procedura koja se menjala samo u pogledu modernizacije uređaja koji olakšavaju rad, ali se princip rada sam po sebi nikada neće promeniti. Jer i zašto bi kada je kvalitet ono što je presudno i jedino važno, a ne količina koja se prodaje.

Tu smo naučili da se kvalitet maslinovog ulja proverava na jednostavan način:

maslinovo ulje proba se iz staklene čaše čije dno blago okrećete na dlanu dok drugom rukom zatvarate otvor. Nakon nekoliko minuta, kada pomerite ruku da biste osetili miris biće vam jasno šta vam obećava ukus. Nakon što ulje provučete kroz zube i pustite kroz jezik do grla znaćete sve što je potrebno o kvalitetu masline od koje je napravljeno, ljubazno nam je objasnio vodič ovog carstva koje spaja prošlost i sadašnjost.

Onda je usledilo pitanje od strane našeg domaćina, “A da li znate koliko vrsta maslina postoji?”.

“Zelene i crne”, rekosmo u glas.

Smeh i sledi objašnjenje:

Razlika u boji je rezultat toga kada su masline ubrane. Zeleni plodovi se beru u septembru, a crni moraju da čekaju do decembra (većina crnih maslina dostupnih u našim prodavnicama beru se zelene i menjaju boju kroz proces oksidacije).

Osnovna razlika između zelenih i crnih maslinki je u stadijumu zrenja ploda. Zelene su ubrane sa stabla još nezrele, nakon otprilike 6 meseci, pre nego što počne menjanje boje. Uopšteno, one imaju kompaktnije i sočnije meso, a po ukusu su svežije i nekako slađe. Crvenkaste maslinke su ubrane tačno u trenutku zrenja, a crne bismo zapravo mogli nazvati prezrelim. Što su masline tamnije to im je meso mekše, a ukus intenzivniji i gorči.

Tako se kula od karata raspala a neka nova kula znanja, ipak, sazidala.

A za merak, svi na Festival hrane

Koliko je gastronomija bitna u Turskoj baš kao što nam je i sam Haluk rekao sa početka priče dokaz su i Festivali hrane. Slično nama u Srbiji, tako se i u Turskoj voli dobro popiti, pojesti i zameračiti. Ili, kako volim da kažem posle jela i zadivaniti. U Izmiru smo posetili “Festival hrane” koji je predstavio sve domaće specijalitete ali i neke novotarije.

Od mediteranskih đakonija, prave turske kafe do restorana sa Mišelinovim zvezdicama. I vina, vina, dajte mi vina! Cela ta regija u kojoj smo bili bavi se pored uzgoja maslina i proizvodnjom vina, pa kako da se onda odvoji maslina, sir i čaša dobrog vina? Naravno, nikako.

Organsko a ne kupovno

Da se sve esencije maslina koriste, kako za jelo tako i za lepotu i zdravlje, bilo nam je jasno kada smo posetili nekoliko lokalnih farmi gde se uzgaja maslina. Dokaz tome je i mesto Urla, koje broji oko 50.000 stanovnika, a imaju čak tri restorana sa Mišelinovim zvezdicama. Jedan takav restoran je u vlasništvu bio farme Hič, koju vodi gospođa Duigu Elakdar. Ona se bavi proizvodnjom maslinovog ulja, keramikom, kozmetikom ali i uzgojem organske hrane. Njena čitava farma je zasnovana na konceptu i misiji da sve što se zasadi, to se i pojede, a da bi se sadilo, mora i da se sačuva od uništavanja.

Drvo iz Edena 3200 godina staro

A kako da zaokružimo misiju o putevima maslinovog ulja? Posetiti drvo koje je za meštane “sveto”.

Naša divna domaćica Hatidže Akturk, ponosna je vlasnica imanja na kom se drvo nalazi. Srdadžan doček sa porodicom, komšijama i familijom, učinilo je da se osetimo posebno. Čak nas ni kiša nije sprečila da uživamo u gostoprimstvu i priči o drvetu koje i posle 3200 godina i dalje daje plodove.

Hatidže nam je spremila tradicionalnu hranu koju, kako ona kaže, obično služe na velikim veseljima i za jako važne goste. U pitanju je keške. Tu je naravno i crni čaj.

A kako sve bez muzike? Imali smo priliku da čujemo i tradicionalni instrument “baglama”.

A onda i vidimo i igru koju su nam priredili lokalni meštani a zove se “Mulga Zeybek”.

U priči sa njom otkrili smo da je njena najveća briga da se u okolini a i na samom imanju neće ništa graditi jer, svako urušavanje prirode moglo bi da utiče na ovo “sveto” drvo, što bi samim tim dovelo i do njegovog uništenja…

Posle klope na planinarenje u Bodrumu, da, da nije samo kupanje

Kada smo mislili da nema mesta za još hrane, posle poseta najboljih restorana u Kušadasiju, Izmiru, Bodrumu, došao je red na planinarenje. Zapravo, kako nam je Degen, naš vodič rekla, mi smo prva tura koja će ići na planinarenje, da vidimo koliko je zanimljivo. Pa, sad, kakvo planinarenje u Turskoj, pomislih…

Međutim.

Bodrum je bio destinacija koja je tokom istorije korišćena kao rezidencijalna oblast zbog svoje lokacije i prirodnih lepota. Lelegi su jedni od najranijih poznatih stanovnika Bodruma. O njima znamo zahvaljujući antičkom istoričaru Herodotu. Prema Herodotovim izvorima, Leleges je živeo u ovoj oblasti između 15. i 4. veka pre nove ere, sa centrom na poluostrvu Bodrum.

Lelegov put prati tragove Lelegova, jednog od najstarijih stanovnika Bodruma. Ova pešačka staza je dizajnirana da istraži mesta gde su Lelegi živeli. Na Leleg putu ćete proći kroz drevne gradove, monumentalne grobnice i piramidalne grobnice, između ostalih istorijskih mesta. Osim toga, cela ruta se nalazi u jedinstvenoj prirodi prekrivenoj borovim šumama.

Leleg Vai je dugačak 88 kilometara, počinje od sela Etrim i nastavlja se do parka Turgutreis Sabancı. Cela trasa je duga 185 kilometara, uključujući i priključne puteve. Za završetak staze potrebno je u proseku pet dana. Bodrum ima prijatnu temperaturu za treking u svim godišnjim dobima, ali ako ne uživate u vrućini, možete izbeći letnje mesece.

I za kraj, Efes…

Veličanstveni grad iz bronzanog doba, na kom su se mnoge vere i religije ukrštale, grad koji je preživeo mnoge uspone i padove, a opet, i dalje odiše svojom jačinom. I dalje se sve vrti oko maslina, verujte, jer su se čak i u ovom antičkom gradu sadila i slavila maslina.

Prilično očuvan Efes je smešten 70 kilometara južno od Izmira, predstavljajući pravi užitak za ljubitelje istorije. U ovom gradu možete prošetati kroz ostatke znamenitih građevina poput Celsusove biblioteke, javnog toaleta, Herkulove kapije, Artemidinog hrama i rezidencija poznatih ličnosti, čiji su podovi ukrašeni mozaicima, dok zidove krase freske. Skoro je zastrašujuće i zaduvljujuće kako se na osnovu tih ostataka može jasno videti kako su živeli ljudi tok vremena, kakve su im navike bile, u šta su verovali, kako su provodili dane u dokolici.

Ono što morate posetiti ako ste u Efesu je i 3D muzej nedavno otvoren.

Isključena svetla, zvučna animacija. stvaraju posebno iskustvo, dok vas projekcija vodi kroz Efes i život ljudi iz prošlosti. Osećate kako vam se tlo pod nogama pomera, a putovanje traje desetak minuta, ostavljajući vas bez daha.

A za kraj ture, tu je i najpoznatiji mačak na svetu po imenu Garfild, on ispraća goste i pozdravlja, slika se sa svima a ako niste znali, ovaj mačak je influenser i ima svoj nalog na Instagramu pa ga slobodno zapratite i pitajte ga nešto, odgovoriće vam sa jednim : “Mrnjauu!”.

The post Masline iz Edema i planinarenje: Sve što ste mislili da znate o Turskoj, nije samo baklava i more, ima mnogo više… first appeared on Rekla sam ti.

Reč sarma ista je pa je ista, i kod nas tako i kod njih, ali, tehnika je sasvim drugačija. Pelin nam je rekla da su sarmice iz Istanbula nešto što najviše voli jer je podseća na detinjstvo, na njen rodni grad, njenu mamu. “Kako sarma sa cimetom?”, upitah je, “Još se i ne kuva, kukuuuu…”.

E, sada ćete videti kako i zašto.

Sastojci:

300 grama listova vinove loze

600 grama pirinča

1 dl maslinovo ulja

crni luk bar 2, 3 glavice

cimet

suvo grožđe

so, biber po želji ( ne mora)

Priprema:

Listove vinove loze ubrati pažljivo da se liske ne pocepaju. Kada ih uberete, oderite ih, i stavite 5 minuta u ključanu vodu. Onda ih lagano izvadite na tanjir.

Sipati u tiganj maslinovo ulje, ugrejati ga ali na laganoj vatri, zatim dodati i sitno seckani luk. Ostaviti da se luk dinsta do staklaste boje luka, pazite da vam ne zagori. Zatim se dodaje pirinač. Lagano sve promešati i ostaviti tako da se dinsta nekoliko minuta, onda dodati ključanu vodu. Nikako ne sipati vode toliko da pirinač pliva u vodi, samo koliko da ne bude suv. I stalno mešati, dodavati malo po malo vode dok pirinač ne nabubri. Onda se dodaje suvo grožđe, malo cimeta i do želi bibera. So originalno Pelin nije stavila ali na vama je da li ćete ga staviti ili ne. Sve se to lagano se dinsta još koji minut.

Kada se dolma ohladi, stavite je na list ali na onu mat stranu, ne na glatku stranu lista. Kšičicu dolme stavite na sredinu lista, krajeve savijete ka sredini i lagano ih rolate.

U posudu u koju ređate sarmice, na dno posude stavite par liski, obložite posudu liskama zapravo. Onda ređajte sarmice u nju. Kada završite sa ređanjem, polijte sarmice maslinovim uljem. I to je to mili moji, gotove sarmice!

Ove sarmice su idealne za posne ručkove, za ljude koji ne jedu meso.

Salata od maslina sa narom

Pelin je za nas pripremila odličnu salatu od maslinki za koje tvrdi da su izvor života. U salatu se stavljaju maslinke koje se tucaju u kamenoj posudi, jer kako Pelin kaže, mora da se sve radi izvorno, ovako su naši strai to radili kako ne bi uništili ukus maslina.

Očišćene masline od semenki stavile u posudu, zatim se doda nar, iseckani peršun, ne blediran, iseckan. Orasi, karamelizovane mandarine, maslinovo ulje i preliv koji nema kod nas da se kupi, pa sam pitala za alternativu i to je malo meda sa možda par kapi limuna.

Tradicionalni sladoled od kozjek mleka sa maslinovim uljem

Da, da, znam da zvuči čudno, ali ljudi moji, ja bolji sladoled nisam jela. I što je najčudnije, maslinovo ulje daje takvu jednu aromatičnu notu, prosto vam pripremi čulo za ukus sladoleda. I ne, nema šmeka od kozjeg mleka, to je pitanje koje već slutim u najavi da sami sebi postavljate.

Kako li miriše.

Divno, to ću vam reći.

Ko je naša domaćica

Pelin Dumanli je diplomirala na Univerzitetu Jeditepe, odsek za gastronomiju i kulinarstvo, završila je školovanje sa odličnim uspehom. Potom odlazi na master studije na Univerzitet Bilgi, odsek za kulturološke studije.

Tokom osnovnih i postdiplomskih studija, Pelin Dumanlı se bavila istraživanjima i aktivno učestvuje u sektoru prerade mesa, iznutrica ali i organske hrane, što je njena posebna oblast studija.

Radni vek je započela u SAD. Zatim je dve godine radila u kuhinji hotela Four Seasons Istanbul na Bosforu. Profesionalnu karijeru nastavila je kao koordinator kuhinje i banketa u Otto Istanbulu, ali je radila za Miracle LezzetlerTV gde je pripremala hranu za televizijsku emisiju u Refikinoj kuhinji.

U Bodrum se preselila iz Istanbula 2012. godine i 2014. godine otvara sopstveni brend Foodrum Culinari Park kako bi pružila obuku iz gastronomije za profesionalce i amatere. Ona igra aktivnu ulogu u razvoju sektorskih projekata pružajući konsultantske usluge mnogim kompanijama.

Autorka je knjige „Iznutrice“.

Takođe je učestvovala kao govornik na simpozijumu o hrani Univerziteta u Oksfordu. Osim knjige koju je napisala, svoje istraživanje o kulinarskoj kulturi nastavlja svakodnevno kuvanjem po novim receptima i tehnikama, a njegna istraživanja iz oblasti kulture ishrane objavljuju se u raznim časopisima i novinama.

Imam kola, imam ruke, imam dobre ljude

Znate onaj osećaj kada vas nešto privuče nekoj osobi, kada se pogledima razumete a da pritom ne govorite istim jezikom, niste iste religije, ali se “osećate” pogledima. E, tako sam bar ja imala osećaj da se sa Pelin, našom domaćicom poznajem iz nekog drugog života, da mi je bliska, iako smo miljama daleko jedna od druge. Namejana, vedra, okretna, dok je gledate kako priprema hranu sa tim osmehom, rekao bi čovek da ne postoji ništa slađe od toga što ona priprema. Nekako to ide iz srca…

Pitala sam je koja je pozadinska priča nje same, osetila sam potrebu da je pitam kako je sve počelo…

Pelin dolazi iz porodice koja nije imala puno, prosečna porodica iz Istanbula sa malim primanjima. Ali Pelin je imala velike snove, veru u sebe i krenula je sa obrazovanjem kao jedinim oružjem protiv siromaštva. Odlična učenica, radila je i izdržavala sebe, učila je vredno i nije dala na sebe. Polako Pelin postaje prepoznatljiva po svom umeću kao vrsna kuvarica, postaje i asistent na svom fakultetu, ali, kako i sama kaže, sve se svodilo na čist novac, studenti su odlazili i prolazili, ali nije imala osećaj da ti mladi ljudi srcem kuvaju kao ona.

Zato je rešila da uz veliku muku ali i podršku dobrih ljudi ostvori svoj atelje, svoj prostor gde će i sama držati časove kuvanja za studente koji će dobiti sertifikat. Posebno me dirnula priča o dvoje mladih ljudi koji nisu imali novca za školovanje, ali i pored toga Pelin ih uzima kod sebe, obučava ih i sada su njeni zamenici i vrsni kuvari.

“Znam kako je kada želite nešto, ali ne možete to sebi da obezbedite zbog novca… Nisam želela da to i ovo dvoje mladih ljudi prolazi kroz to, samo sam im dala svoje znanje kako bi postali i samo dobri kuvari i kako bi mogli da žive pristojno od svog rada…”, skromna je Pelin.

A ja kažem da dati nekome svoje znanje je zlata vredno, bolje je dati drugome znanje nego novac, jer se novac potroši i vi ste i dalje siromašni. Ali, dati znanje, obučiti nekoga, e to je sigurna karta za uspeh, progres u bolje sutra.

I niko meni nije tražio da napišem priču o ovoj mladoj ženi, ali sam itekako srećna što postoje neki dobri ljudi čija su “mala” vredna pomena, bez obzira na nacionalnost, veru, boju kože. Dela su dela.

“I dok imam kola i dve ruke, dobre ljude oko sebe, ja neću biti gladna”, skromna je Pelin koja je navela da joj je vreme pandemije korona virusa skoro uništilo poslovni put, ali, dobri ljudi su joj pomogli da održi svoj biznis i da se ne predaje.

Zato, ako budete u Bodrumu, obavezno svratite kod Pelin u njen Foodrum. Dobićete osmeh i hranu punu ljubavi, što je složićete se, prava retkost današnjice, jer smo otupeli u svojim osećanjima, emocijama, izgubivši sebe zarad gluposti…

The post Istanbulske posne sarmice najlepše su ako se od srca spremaju: “Rekla sam ti” portal u poseti Bodrumu na časovima kuvanja kod Pelin Dumanli first appeared on Rekla sam ti.

Tirkizne vode prepune avantura

Čudesne uvale sa šumskim kulisama, zlatni pesak, plaže sa Plavom zastavom i kristalno bistra voda samo
su neke od karakteristika Bodruma, u kom svaka staza vodi do neke skrivene uvale. Predah od vodenih
avantura možete potražiti u nekom od brojnih klubova na plaži u okolin ili se prepustiti uživanju u suncu i
fantastičnom vremenu na poznatim plažama Bodruma kao što su Gumbet, Bitez i Turkbuku. Bodrum,
rodno mesto krstarenja guletima u Turskoj, svake godine dočekuje bezbroj nautičara u jahtama koje klize
preko blistavih tirkiznih zaliva. Gumušluk, Bitez i Jasos su među najpopularnijim zalivima, a vašim
plovilom takođe možete i pristati u jednoj od spektakularnih marina u Bodrumu i uživati u boravku u
gradu.

Vrhunski izbor luksuznog smeštaja

Gostoprimstvo svetske klase i mogućnosti premijum smeštaja, zbog kojih ćete se osećati posebno, kotiraju se visoko među mnogim čarima Bodruma. Od velikih međunarodnih hotela, preko turskih hotelskih lanaca i butik hotela, do luksuznih odmarališta, Bodrum ima nenadmašne smeštajne kapacitete. Sofisticiran i udoban smeštaj čeka posetioce u hotelima, opremljenim modernim sadržajima, VIP uslugama i privilegovanim hotelskim uslugama kao što su banje i privatne plaže i bazeni. Pored toga, mnogi svetski poznati restorani nalaze se u luksuznim hotelima Bodruma.

Mesto za gastro predah

Bodrum odražava obilje turske kuhinje na trpezi, zahvaljujući bogatoj i ukusnoj kulinarskoj kulturi regiona.
Bodrum je poznat kako po autentičnim restoranima koji služe sveže začinsko bilje, plodove mora i egejske
delikatese, tako i po restoranima koji predstavljaju najbolje primere svetske kuhinje. Bodrum će ove
godine, zajedno sa Izmirom, biti jedna od najnovijih destinacija na Turskoj mapi Michelin vodiča, sa svojom egejskom i mediteranskom kuhinjom, a 9. novembra 2023. restorani u Bodrumu koji su poneli
Michelinove zvezdice, biće proglašeni na specijalnoj ceremoniji u Istanbulu. Večerajući u nekom od
restorana iz Michelinovog izbora, možete uživati u prepoznatljivom Michelin iskustvu upotpunjenom
zalaskom sunca koje oduzima dah.

Putovanje kroz istoriju sa veličanstvenim ostacima prošlosti

Bodrum je destinacija, koja podseća na muzej na otvorenom, sa svojim spektakularnim ruševinama i uskim ulicama koje odišu istorijom. Sa kristalno bistrom vodom, prelepim plažama i slojevima istorije, grad pruža posetiocima mnoštvo mogućnosti za nezaboravna istraživanja. Bodrum je kroz vreme svedočio mnogim antičkim civilizacijama, kao što su Karijsko, Persijsko, Helensko, Rimsko, Istočno rimsko i Osmansko carstvo, a bitni ostaci iz ovih epoha se takođe mogu videti i u gradu. Zamak Bodrum, koga su krstaši sa Rodosa izgradili u 15. veku, a u kom je danas smešten Bodrumski podvodni muzej, spadaju među lokacije, koje pružaju bolje uvid u istorijske vrednosti Bodruma. Mnogi artefakti, uključujući i ostatke brodoloma otkrivenih u Turskoj, mogu se videti u muzeju, koji je 1995. godine dobio nagradu za Evropski muzej godine. A poseta ruševinama Mauzoleja u Halikarnasu, koji se smatra jednim od sedam svetskih čuda antičkog sveta, se ne sme propustiti.

The post Ono što ti treba, zove se odmor za kraj leta – Bodrum first appeared on Rekla sam ti.