Rekla sam ti: Baviš se prodajom putem društvenih mreža a ne izdaješ fiskalne račune? Bolje čitaj

Prodaja na društvenim mrežama nije novost, tu su torte, kolači, zimnica, ketering, nakit. Ide sve i sve se prodaje. U doba ubrzanog digitalnog razvoja, sve više ljudi pronalazi zadovoljstvo u obavljanju kupovine putem interneta. Kliknete, poručite, i proizvod stiže na vaša vrata. I, onda, neko vas prijavi jer mu niste izdali fisklani račun, a vi i ne znate da to morate da uradite. Kako su zaštićena prava potrošača u svetu e-trgovine? Ulazimo u svet Zakona o trgovini na daljinu, ključnog alata koji pruža smernice trgovcima i kupcima kako da uspešno posluju u online prostoru.

U ovom članku istražujemo kako ova regulativa čini internet kupovinu sigurnom i transparentnom za sve nas koji volimo virtuelnu šoping avanturu. Saznajte više o tome kako e-trgovina funkcioniše i kako da ne upadnete u problem kao prodavac a ni kao kupac.

Da bi sve bilo kako treba, pitanja smo postavili direktno Ministarstvu unutrašnje i spoljnje trgovine.

Pa kaže:

1.Da li je dozvoljena prodaja preko društvenih mreža i šta trebe neko ko se bavi prodajom da poseduje ( da li je potrebno da otvori firmu, da se registruje kao gazdinstvo, udruženje…)?

Prodaja preko društvenih mreža je dozvoljena ukoliko se vrši u skladu sa odredbama pozitivnih propisa. Elektronska trgovina je trgovina koja je predviđena i propisana Zakonom o trgovini i prodaja preko društvene mreže kao vid elektronske trgovine zakonom nije zabranjena.

Svako ko se bavi prometom robe mora biti registrovan trgovac, kao pravno lice tj. privredno društvo u skladu sa Zakonom o privrednim društvima ili preduzetnik u skladu sa Zakonom o trgovini. Navedeno se odnosi i na elektronsku trgovinu pa i na prodaju putem društvenih mreža. Shodno navedenom, sajt preko koga se vrši oglašavanje i promet robe, mora da sadrži podatke – naziv firme, matični broj, poreski identifikacioni broj (PIB), adresu, imejl adresu, kontakt telefon, način plaćanja, preuzimanja robe, način podnošenja reklamacije kao i pravo potrošača na jednostrani raskid ugovora. Ukoliko na internet stranici ne postoje navedeni podaci postoji sumnja u legalan rad prodavca.

2. Da li je potrebno izdavati fiskalni račun uz pošiljku i da li onaj ko je naručio pošiljku ima prava kao kupac, da traži povrat novca, da uloži žalbu, reklamaciju?

Izdavanje računa u svakom slučaju, dakle kada se roba prodaje u prodavnici i kada se prodaje elektronskim putem, jeste obaveza za trgovca u skladu sa Zakonom o trgovini i Zakonom o zaštiti potrošača. Obaveza izdavanja računa u obliku fiskalnog isečka je regulisana propisom iz delokruga Poreske uprave, Ministarstva finansija. U skladu sa Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, nema izuzeća u vezi obaveze da trgovac koji prodaje robu na daljinu izdaje fiskalni isečak. Dakle, trgovac koji prodaje na daljinu dužan je da uz prodatu i poslatu robu kupcu izda fiskalni račun.

Potrošač koji je naručio robu ima sva prava propisana Zakonom o zaštiti potrošača u vezi kupljene robe, a to su: pravo na reklamaciju na saobraznost robe, kao i pravo na odustanak od ugovora u roku od 14 dana bez obaveze pravdanja razloga za odustanak. Kada je u pitanju odustanak od ugovora, ako je usledio u propisanom roku od 14 dana, onda trgovac ima pravo da vrati umanjenu vrednost za troškove rukovanja robom, a troškove slanja nazad snosi potrošač. Potrošač ima pravo i da reklamira robu kupljenu na daljinu u roku saobraznosti od 2 godine. O povraćaju novca u tom slučaju reklamacije odlučuje trgovac koji rešava reklamaciju (zamena, popravka, raskid ugovora – odnosno povraćaj novca). Trgovac može da odgovori na reklamaciju negativno uz obrazloženje odgovora. Odgovor na reklamaciju u svakom slučaju mora da usledi pismenim putem u propisanom roku od 8 dana. Zakonom o zaštiti potrošača je propisano da o mogućnosti odustanka od ugovora zaključenog putem interneta u roku od 14 dana, kao i o načinu rešavanja reklamacije trgovac mora da obavesti potrošače na svom sajtu, kao što je propisano i da na sajtu ima istaknutu cenu i deklaraciju za robu koja je u ponudi.

3. Koje su kazne predviđene ukoliko se ne ispoštuju zakoni?

Navedeni načini ostvarivanja prava potrošača tj. odustanak od ugovora i rešavanje reklamacije su u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača koji nije primenljiv ukoliko se trgovinom bavi fizičko lice koje nije registrovano kao trgovac. U tom slučaju, prodavac se nalazi u sivoj zoni prometa robe i izložen je riziku odgovornosti za nelegalni promet robe kada se zatečena roba oduzima, a lice odgovara pred nadležnim sudom i izriče se mera kojom se nalaže registrovanje u skladu sa zakonom. Kazne za nelegalan promet izriče nadležni sud u iznosu od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Ukoliko je trgovac registrovan, ali ne postupa u skladu sa obavezama u vezi sa obaveštavanjem potrošača o načinima za rešavanje reklamacije i odustanka od ugovora u roku od 14 dana, propisana je kazna koju po zahtevu tržišnog inspektora takođe izriče nadležni sud u iznosu 30.000,00 za preduzetnika, 50.000,00 dinara za pravno lice i 8.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, uz mogućnost olakšice u slučaju priznanja pre pokretanja prekršajnog postupka.

Daljinska trgovina
Član 17.
Daljinska trgovina je isticanje ponude i zaključenje ugovora za prodaju robe/usluge upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije na daljinu.
Elektronska trgovina je vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se robe/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta.
Elektronska trgovina naročito se obavlja kao:

1) prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine);
2) prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme);
3) prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronskem platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od
proizvođača/veletrgovca („dropshipping” oblik elektronske trgovine).
Ostala daljinska trgovina obavlja se putem drugih sredstava komunikacije, a naročito kao kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata.
Smatra se da strano lice obavlja daljinsku trgovinu u Republici Srbiji ako je usmerena na potrošače u Republici Srbiji.
Daljinska trgovina je usmerena na potrošače u Republici Srbiji naročito ako se:
1) koristi jezik u službenoj upotrebi u Republici Srbiji ili ističe cena u
dinarima i
2) nudi isporuka robe na teritoriji Republike Srbije.

Što dalje znači:

U Srbiji, Zakon o trgovini na daljinu reguliše prava potrošača i obaveze trgovaca prilikom trgovine putem interneta. Evo nekih ključnih tačaka iz Zakona o trgovini na daljinu:

1. Informacije o trgovcu: Trgovac je dužan pružiti jasne informacije o svom imenu, adresi, kontakt podacima i registrovanju preduzeća.
2. Informacije o proizvodu ili usluzi: Pre nego što potrošač sklopi ugovor, trgovac je dužan pružiti informacije o karakteristikama proizvoda ili usluge.
3. Pravo na odustajanje: Potrošač ima pravo da jednostrano raskine ugovor u roku od 14 dana bez navođenja razloga. Ovaj rok može biti produžen u određenim okolnostima.
4. Troškovi i način plaćanja: Trgovac mora jasno obavestiti potrošača o ukupnoj ceni proizvoda ili usluge, uključujući sve dodatne troškove. Takođe, mora informisati o načinu plaćanja.
5. Isporuka i rokovi: Trgovac je dužan isporučiti proizvode ili usluge u skladu sa dogovorom i u predviđenom roku.
6. Reklamacije: Potrošač ima pravo na reklamaciju u slučaju da proizvod ili usluga ne ispunjava dogovorene uslove.

Moraš da vodiš računa o:

Zakon o trgovini na daljinu ima za cilj štititi prava potrošača i regulisati poslovanje trgovaca putem interneta, pružajući sigurno okruženje za elektronsku trgovinu. Važno je pažljivo proučiti ovaj zakon kako bi se obezbedila zakonita i transparentna trgovina.

Ukoliko osoba ima registrovano gazdinstvo i prodaje zimnicu preko Instagrama ili drugih online platformi, obaveze u vezi sa vođenjem knjiga, izdavanjem fiskalnih računa i deklaracijama zavise od različitih faktora, uključujući vrstu proizvoda, obim poslovanja i lokalne propise. Evo nekoliko ključnih tačaka koje bi trebalo uzeti u obzir:

1. Vođenje knjiga:
   • Registrovano gazdinstvo obavezno mora voditi knjige u skladu sa propisima. To uključuje evidenciju o prihodima, rashodima, zalihama, i drugim relevantnim transakcijama.
2. Fiskalni računi:
   • U Srbiji, svaki trgovac (uključujući i one koji prodaju hranu) dužan je izdavati fiskalne račune. Ako se prodaja obavlja preko interneta, potrebno je obezbediti elektronske fiskalne račune.
3. Deklaracije na proizvodima:
   • Za prodaju hrane, posebno domaće zimnice, važno je obezbediti deklaracije na proizvodima. Ove deklaracije trebaju sadržavati informacije o sastavu, načinu čuvanja, rokovima trajanja, i drugim relevantnim podacima.
4. Higijenski i sanitarni standardi:
   • Osobe koje prodaju hranu moraju poštovati higijenske i sanitarne standarde. Ovo uključuje pridržavanje propisa o bezbednosti hrane, čuvanje hrane na odgovarajući način i korišćenje adekvatne opreme.
5. Lokalni propisi:
   • Pravila se mogu razlikovati od mesta do mesta, pa je važno proveriti lokalne propise koji se odnose na prodaju hrane putem interneta.

Preporučujemo konsultaciju sa lokalnim poreskim savetnikom ili relevantnim organima kako biste dobili tačne informacije o obavezama koje se odnose na vaš specifičan slučaj.

A rukotvorine, jel i za to mora fiskalni da se izdaje?

Što se tiče neobaveznog izdavanja računa, neki proizvođači rukotvorina, naročito oni koji rade u manjem obimu ili se bave hobijem, možda nisu obavezni izdavati fiskalne račune za svaku transakciju. Međutim, to se može razlikovati od mesta do mesta, pa je preporučljivo proveriti lokalne zakone i propise.

U nekim slučajevima, za manje transakcije ili hobističku prodaju, možda nije potrebno izdavati fiskalne račune, ali bi i dalje trebalo voditi evidenciju o prodaji i prihodima. Ovo pomaže u praćenju poslovanja i ispunjavanju eventualnih poreskih obaveza.

Kako biste dobili precizne informacije o vašem specifičnom slučaju, preporučujemo da se posavetujete sa lokalnim poreskim savetnikom ili nadležnim organima.