Danas sam skitala po pijaci u kraju i videla kajsije. O, da, stigle su u punom sjaju reklo bi se, mada iako piše da su domaće iz Ritopeka, nešto mi miriše da Grčka ima neke veze sa poreklom istih. Ali, da ne idem dalje u svađu sa prodavačicom, mislim se ja, neka verujem ti da su domaće, pa mi daj kilogram, a ako ne budu lepe, ti meni vratiš pare. I dogovor je pao.
Pročitajte i:
Nije da su nešto bog zna šta ukusne, nisu jer sunčanih dana nije ni bilo, ali hajde da probamo da im damo šansu još koji dan. Možda nas ovaj jun obraduje mada sve manje nade polažem u to s obzirom da kiša ne misli da uzme koji slobodan dan.
Svakako, ovaj pijačni barometar je obavljen, pa kao novinar starog kova volim i da se popričam sa narodom na pijaci, a ako im je verovati, ova godina je takva da se ni lubenice slatke nećemo pojesti. Kupićemo je, da nam zamiriše, a onda ćemo se gorko kajati što smo je tako skupo platili u očaju jednog griza njene slatkoće…
Javljam se sa novim vestima, uskoro!