Kako se u našem narodu od vajkada kaže, da ko zna da napravu baklavu taj zaslužuje poštovanje i naklon do poda. E, tako. I ja isto smatram, jer lako je nešto skarabudžiti ali kada se stavi jedan kg oraha, eeee, to je već nešto. Baklava, ovo je jedan od najpoznatijih gastronomskih dragulja Turske, sigurno je prvi odabir turista koji žele da osete ukus istorije u jednom zalogaju. Simbol bogatog kulturnog nasleđa spoj je zanatstva i istorije, pa je tako, svojim fantastičnim ukusom, baklava zaslužila i svoj dan koji se danas obeležava širom sveta. Ako ste razmišljali čime da zasladite ovaj dan, iskoristite priliku i uživajte u spoju tankih kora, ukusnih filova i slatkog šerbeta.
Gaziantep baklava sa pistaćima je jedna od najpoznatijih vrsta baklave. Evo recepta kako da je napravite:
Sastojci:
Za testo:
- 500 gr tankih kora (fina jufka)
- 300 gr putera (rastopljenog)
Za fil:
- 300 gr mlevenih pistaća
- 1 šolja šećera
- 1 kašika cimeta
- 1/2 kašičice kardamoma (opciono)
Za sirup:
- 3 šolje šećera
- 2 šolje vode
- Kora limuna ili malo soka od limuna
- Komadić cimeta
Priprema:
- Prvo napravite fil od pistaća. U posudi pomešajte mlevene pistaće, šećer, cimet i kardamom ako ga koristite. Dobro promešajte da se svi sastojci sjedine.
- Pređite na testo. Tanku jufku nasecite na veličinu pleha u kojem ćete peći baklavu.
- Rastopite puter i koristite ga da premazujete svaki sloj kore dok slažete baklavu. Preostali puter ostavite sa strane.
- Uzmite prvu koru, premažite je rastopljenim puterom, stavite sledeću koru preko nje i ponovite postupak dok ne složite oko 8-10 slojeva.
- Nakon složenih korica, stavite fil od pistaća ravnomerno po poslednjem sloju.
- Uvijte koru u rolnu i zatim u spiralu, stavljajući rolnu na sredinu pleha.
- Preostalim puterom premažite površinu baklave.
- Stavite baklavu u prethodno zagrejanu rernu na 180 stepeni Celzijusa i pecite oko 25-30 minuta ili dok ne porumeni.
- Dok se baklava peče, napravite sirup. U šerpu stavite vodu, šećer, koru limuna i komadić cimeta. Kuvajte dok se šećer ne otopi i dobijete gust sirup.
- Kada je baklava gotova, izvadite je iz rerne i odmah prelijte vrelim sirupom. Ostavite da se ohladi i upije sirup pre služenja.
Ova baklava će imati divnu aromu i ukus pistaća karakterističan za Gaziantep baklavu. Uživajte u pripremi i degustaciji!
Poreklo baklave
Izvori ukazuju da je baklava potekla iz turske kulture yufka, razvijajući se u svoj savršeni oblik u kuhinjama osmanskih palata. Prvi put pomenuta u zapisima palate 1473. godine, baklava se služila za proslave, gozbe i važne dane u istoriji. Zaista, baklava je dostigla takav značaj u palati da su do 18. veka samo kuvari posebno obučeni za pripremu baklave pravili ovaj desert. Vešti majstori su navodno mogli da razvijaju kore tanke poput latica ruže, praveći baklavu sa skoro 100 slojeva. Prilikom važnih događaja, baklava je bila posluživana vojnicima. Ova ceremonija poznata kao Baklava Alaj privlačila je pažnju javnosti.
Simbol kulturnog nasleđa
Baklava je jedna od nacionalnih poslastica u Turskoj i živopisno ilustruje bogato kulturno nasleđe zemlje sa svojim bezbrojnim varijantama. Dok putujete Turskom, možete probati razne regionalne sorte baklave. Baklava u regionu Crnog mora sadrži lešnike, dok su orasi omiljeni fil za baklavu u Centralnoj Anadoliji. Bademi se koriste u obalnom egejskom regionu, a semenke susama u Jedrenu i Trakiji. U jugoistočnoj Anadoliji baklava se priprema sa fino izmrvljenim pistaćima.
Grad Gaziantep je poznat po svojoj kulinarskoj tradiciji i nalazi se u UNESCO mreži kreativnih gradova. Naročito je čuvena baklava iz Gaziantepa koja je cenjena širom sveta. Zapravo, „Antep Baklava-Gaziantep Baklava“ je dobila status zaštićene geografske oznake od strane EU. Časna tradicija gradske baklave prenosi se s generacije na generaciju, a šegrti uče od majstora. Gaziantep baklava, koja se razlikuje od ostalih varijanti deserta po kvalitetu sastojaka i pripremi, napravljena je od 40-45 slojeva tankog fila i ukrašena poznatim pistaćima iz regiona. Osim toga, testo se peče u kamenim pećima na hrastovim drvima. Majstori baklave iz Gaziantepa veruju da svojim izgledom i ukusom poslastica treba da
privuče pet čula. Dok su sastojci u baklavi relativno jednostavni, proizvodnja deserta zahteva ogromnu veštinu i pažnju na detalje. Dobra baklava, kažu majstori, mora prvo da se adekvatno skuva i dobro naraste. Trebalo bi da bude ugodna za oko, zlatno žute boje. Trebalo bi da bude lagana kada je prinesete usnama, da ne bude težak ukus od previše sirupa i da ima aromu svežih pistaća i pročišćenog putera. Kada zagrizete parče baklave, trebalo bi da čujete šuštanje tanko razvaljanog testa i naravno, treba da bude ukusno. U Gaziantepu, baklava je sastavni deo kulture, sa brojnim prodavnicama i pekarama. Naravno, u gradu postoji i muzej baklava koji treba posetiti.
Prava gozba ukusa
Iako je ova besprekorna kombinacija šećera, orašastih plodova i drugih ukusnih sastojaka poznata kao baklava, desert dobija različita imena u zavisnosti od načina proizvodnje i sečenja. Ova raznolikost uključuje havuç dilimi baklava, baklavu u obliku šargarepe i midye baklava, baklavu u obliku školjke, koja se pravi skupljanjem fila. Tu je i bülbül yuvası, poznatija kao gnezdo slavuja, gde se skupljeni fil oblikuje u prsten i sütlü iliti mlečna baklava, koja se pravi s mlekom umesto sirupa. Kuru, prevedo suva baklava koristi manje sirupa za hrskaviju koru, dok fıstık sarma i ceviz sarma sadrže obilje usitnjenih pistaćija i oraha. Sivom jesenjem danu pružite zlatne boje baklave i popravite jesenje raspoloženje. Prijatno!