Gde smo bili i šta smo to radili ovih dana? E, pa bili smo u Turskoj na jednoj divnoj turi koja nosi naziv “Putevi maslinovog ulja”. Prvo, moram da kažem da mi je mnogo drago što smo pozvani da budemo gosti Turske ambasade, i samim tim upoznamo se sa lepotama Izmira, Bodruma, Efesa, vinograda, maslinjaka. Jelo se, pilo se, smejalo se a bogami i zaplakalo. Drago mi je što smo koleginica Biljana Radulović iz Blica i moja malenkost zajedno sa kolegama iz Rumunije, Mađarske i Poljske imali šansu da razmenimo iskustva, upoznamo se bolje i družimo uz preukusna jela i vina iz domaćih vinograda. U delu priče o putevima maslinovog ulja, posetili smo jednu mladu i izuzetno vrednu devojku po imenu Pelin Dumanli koja je diplomirani kuvar, rodom iz Istanbula ali živi i radi u Bodrumu. Ono što me posebno dotaklo jeste njena misija i čisto srce. Zapravo, Pelin drži časove kuvanja kako svojim studentima u svom restoranu, ateljeu u samom Bodrumu, ali i turistima širom sveta, tako da svako ko želi da se upozna sa tradicionalnom kuhinjom Turske biće od srca ugošćen i naučen. Nas je naučila kako da spremimo posne sarmice od vinove loze.
Reč sarma ista je pa je ista, i kod nas tako i kod njih, ali, tehnika je sasvim drugačija. Pelin nam je rekla da su sarmice iz Istanbula nešto što najviše voli jer je podseća na detinjstvo, na njen rodni grad, njenu mamu. “Kako sarma sa cimetom?”, upitah je, “Još se i ne kuva, kukuuuu…”.
E, sada ćete videti kako i zašto.
Sastojci:
300 grama listova vinove loze
600 grama pirinča
1 dl maslinovo ulja
crni luk bar 2, 3 glavice
cimet
suvo grožđe
so, biber po želji ( ne mora)
Priprema:
Listove vinove loze ubrati pažljivo da se liske ne pocepaju. Kada ih uberete, oderite ih, i stavite 5 minuta u ključanu vodu. Onda ih lagano izvadite na tanjir.
Sipati u tiganj maslinovo ulje, ugrejati ga ali na laganoj vatri, zatim dodati i sitno seckani luk. Ostaviti da se luk dinsta do staklaste boje luka, pazite da vam ne zagori. Zatim se dodaje pirinač. Lagano sve promešati i ostaviti tako da se dinsta nekoliko minuta, onda dodati ključanu vodu. Nikako ne sipati vode toliko da pirinač pliva u vodi, samo koliko da ne bude suv. I stalno mešati, dodavati malo po malo vode dok pirinač ne nabubri. Onda se dodaje suvo grožđe, malo cimeta i do želi bibera. So originalno Pelin nije stavila ali na vama je da li ćete ga staviti ili ne. Sve se to lagano se dinsta još koji minut.
Kada se dolma ohladi, stavite je na list ali na onu mat stranu, ne na glatku stranu lista. Kšičicu dolme stavite na sredinu lista, krajeve savijete ka sredini i lagano ih rolate.
U posudu u koju ređate sarmice, na dno posude stavite par liski, obložite posudu liskama zapravo. Onda ređajte sarmice u nju. Kada završite sa ređanjem, polijte sarmice maslinovim uljem. I to je to mili moji, gotove sarmice!
Ove sarmice su idealne za posne ručkove, za ljude koji ne jedu meso.
Salata od maslina sa narom
Pelin je za nas pripremila odličnu salatu od maslinki za koje tvrdi da su izvor života. U salatu se stavljaju maslinke koje se tucaju u kamenoj posudi, jer kako Pelin kaže, mora da se sve radi izvorno, ovako su naši strai to radili kako ne bi uništili ukus maslina.
Očišćene masline od semenki stavile u posudu, zatim se doda nar, iseckani peršun, ne blediran, iseckan. Orasi, karamelizovane mandarine, maslinovo ulje i preliv koji nema kod nas da se kupi, pa sam pitala za alternativu i to je malo meda sa možda par kapi limuna.
Tradicionalni sladoled od kozjek mleka sa maslinovim uljem
Da, da, znam da zvuči čudno, ali ljudi moji, ja bolji sladoled nisam jela. I što je najčudnije, maslinovo ulje daje takvu jednu aromatičnu notu, prosto vam pripremi čulo za ukus sladoleda. I ne, nema šmeka od kozjeg mleka, to je pitanje koje već slutim u najavi da sami sebi postavljate.
Kako li miriše.
Divno, to ću vam reći.
Ko je naša domaćica
Pelin Dumanli je diplomirala na Univerzitetu Jeditepe, odsek za gastronomiju i kulinarstvo, završila je školovanje sa odličnim uspehom. Potom odlazi na master studije na Univerzitet Bilgi, odsek za kulturološke studije.
Tokom osnovnih i postdiplomskih studija, Pelin Dumanlı se bavila istraživanjima i aktivno učestvuje u sektoru prerade mesa, iznutrica ali i organske hrane, što je njena posebna oblast studija.
Radni vek je započela u SAD. Zatim je dve godine radila u kuhinji hotela Four Seasons Istanbul na Bosforu. Profesionalnu karijeru nastavila je kao koordinator kuhinje i banketa u Otto Istanbulu, ali je radila za Miracle LezzetlerTV gde je pripremala hranu za televizijsku emisiju u Refikinoj kuhinji.
U Bodrum se preselila iz Istanbula 2012. godine i 2014. godine otvara sopstveni brend Foodrum Culinari Park kako bi pružila obuku iz gastronomije za profesionalce i amatere. Ona igra aktivnu ulogu u razvoju sektorskih projekata pružajući konsultantske usluge mnogim kompanijama.
Autorka je knjige „Iznutrice“.
Takođe je učestvovala kao govornik na simpozijumu o hrani Univerziteta u Oksfordu. Osim knjige koju je napisala, svoje istraživanje o kulinarskoj kulturi nastavlja svakodnevno kuvanjem po novim receptima i tehnikama, a njegna istraživanja iz oblasti kulture ishrane objavljuju se u raznim časopisima i novinama.
Imam kola, imam ruke, imam dobre ljude
Znate onaj osećaj kada vas nešto privuče nekoj osobi, kada se pogledima razumete a da pritom ne govorite istim jezikom, niste iste religije, ali se “osećate” pogledima. E, tako sam bar ja imala osećaj da se sa Pelin, našom domaćicom poznajem iz nekog drugog života, da mi je bliska, iako smo miljama daleko jedna od druge. Namejana, vedra, okretna, dok je gledate kako priprema hranu sa tim osmehom, rekao bi čovek da ne postoji ništa slađe od toga što ona priprema. Nekako to ide iz srca…
Pitala sam je koja je pozadinska priča nje same, osetila sam potrebu da je pitam kako je sve počelo…
Pelin dolazi iz porodice koja nije imala puno, prosečna porodica iz Istanbula sa malim primanjima. Ali Pelin je imala velike snove, veru u sebe i krenula je sa obrazovanjem kao jedinim oružjem protiv siromaštva. Odlična učenica, radila je i izdržavala sebe, učila je vredno i nije dala na sebe. Polako Pelin postaje prepoznatljiva po svom umeću kao vrsna kuvarica, postaje i asistent na svom fakultetu, ali, kako i sama kaže, sve se svodilo na čist novac, studenti su odlazili i prolazili, ali nije imala osećaj da ti mladi ljudi srcem kuvaju kao ona.
Zato je rešila da uz veliku muku ali i podršku dobrih ljudi ostvori svoj atelje, svoj prostor gde će i sama držati časove kuvanja za studente koji će dobiti sertifikat. Posebno me dirnula priča o dvoje mladih ljudi koji nisu imali novca za školovanje, ali i pored toga Pelin ih uzima kod sebe, obučava ih i sada su njeni zamenici i vrsni kuvari.
“Znam kako je kada želite nešto, ali ne možete to sebi da obezbedite zbog novca… Nisam želela da to i ovo dvoje mladih ljudi prolazi kroz to, samo sam im dala svoje znanje kako bi postali i samo dobri kuvari i kako bi mogli da žive pristojno od svog rada…”, skromna je Pelin.
A ja kažem da dati nekome svoje znanje je zlata vredno, bolje je dati drugome znanje nego novac, jer se novac potroši i vi ste i dalje siromašni. Ali, dati znanje, obučiti nekoga, e to je sigurna karta za uspeh, progres u bolje sutra.
I niko meni nije tražio da napišem priču o ovoj mladoj ženi, ali sam itekako srećna što postoje neki dobri ljudi čija su “mala” vredna pomena, bez obzira na nacionalnost, veru, boju kože. Dela su dela.
“I dok imam kola i dve ruke, dobre ljude oko sebe, ja neću biti gladna”, skromna je Pelin koja je navela da joj je vreme pandemije korona virusa skoro uništilo poslovni put, ali, dobri ljudi su joj pomogli da održi svoj biznis i da se ne predaje.
Zato, ako budete u Bodrumu, obavezno svratite kod Pelin u njen Foodrum. Dobićete osmeh i hranu punu ljubavi, što je složićete se, prava retkost današnjice, jer smo otupeli u svojim osećanjima, emocijama, izgubivši sebe zarad gluposti…