Malo koja žena u nekim zrelijim godina će vam priznati da li je život živela baš onako kako je htela. Okolina, drugo neko vreme, šta li je… Možda samo slobodna volja, malo više hrabrosti? Sve to pomalo, čini se igra svoju ulogu, dok prelistavamo porodične albume i gledamo naše roditelje i pitamo se, “Ko su oni bili pre?”. “Tako je moralo…” – najčešće uz uzdah promrlja koja sa blagim osmehom. Ali, po prvi put sam uočila “jednu od nas”, jednu divnu mamu i baku, Snežanu Čekić, onu damu koju sretnemo na ulici, na pijaci, u prevozu, kako iskreno, onako baš iz srca govori ono što većina ipak nije spremna da izgovori, a sigurna sam da isto misli i oseća. Zato mi je izuzetno drago što je baš ova dama naš sagovornik, što je odgovorila onako kako bi većina odgovorila ali, niko ih i ne pita. Što je šteta, jer u ovim ljudima leži sva mudrost i snaga života, da, baš u našim roditeljima. Ne trebaju nam veći lajfkoučevi od njih, samo nam treba volja da ih čujemo. Je, oni su bili u našim godinama, a mi njihove tek treba da dosegnemo…
Uživajte.
Ko je Snežana Čekić, ko je bila nekada i ko je ona sada?
Nekadašnja devojčica, i sada devojčica sa zrelom ženom u sebi koju neguje.
Završili ste Filološki fakultet, odsek za francuski jezik i književnost kao i Višu komercijalnu školu. Da li ste nekada radili u prosveti, po čemu se razlikuje vreme tada i sada kada je obrazivanje u pitanju?
Da, sve je tačno sto ste naveli. Ne, nikada nisam radila u prosveti. Vidite, nekada se držalo znatno do obrazovanja. Važno je bilo imati diplomu fakulteta ili nekog zanata bar. Ono što bi stari rekli, imati ,,ćagu” u džepu. Tada je bilo izuzetno pored klasičnog obrazovanja govoriti i neki strani jezik. Mada, moram priznati da smo tada učili i mnogo toga krajnje bespotrebnog.
Sada je to drugačije. Možda čak i znatno bolje organizovano. Mogućnosti su veće, asortimani uvećani, a i toliko toga se može završiti online da su i troškovi nekog putovanja i smeštaja znatno smanjeni. Jedina mana mnogih instant edukacija je što daju i instant stručnjake. Tu bi stručnost mogla biti vrlo upitna.
Bavili ste se marketingom. Danas u ovo doba progresivnog napretka tehnologije, društvenih mreža, čini se da je sve na prodaju i sve je marketing, ma kao da ne može da se živi od reklama. Jel delite to mišljenje ili je oduvek bilo tako, samo mi to ne znamo?
Znate kako kažu – NOVO DOBA – NOVE I NAVIKE. Mislim da je tako oduvek bilo i biće. Moramo ući u taj voz života u ovom trenutku i prilagoditi se novom voznom redu. Ovo je vreme informacija. A informacija je esencijalna za napredak, kako društva, tako i pojedinca. Što bi rekli – uvek možemo promeniti kanal…
Vaša gostovanja, Vaš Instagram profil, a pre svega Vaš stav i način sagledavanja na život čini da nekako odskačete od onog stereotipa žena “Vaših godina”, kako to kod nas ume da se kaže. Vi ste prosto, svoji, imate mišljenje i ne plašite se da ga podelite. Pa, jel Vam smeta kada Vam to kažu da to nije za Vaše godine, da li Vam to prebacuju?
Moram Vam odati jednu tajnu – Niko mi ništa ne prebacuje, a kamo li zamera. A i zašto bi?! Iskreno govoreći ja to ni u porukama na društvenim mrežama, a kamo li uživo u životu nisam nikada doživela. Naprotiv, samo reči hvale i podrške. Imam divne, pristojne i nadasve kvalitetne ljude, iako su to mahom žene, za pratioce. Uostalom i da se neko takav nađe, to je njegov/njen stav, a ne moj. Ljudi često iz sopstvene nesnađenosti zameraju drugima.
U jednoj emisiji ste govorili da ste sreću pronašli tek onda kada ste “prestali da dajete svoje vreme”. Za neke je to opet iskakanje iz kalupa uloge majke i bake, za nekoga sebičnost, a šta je za Vas to saznanje?
Tokom emisije o kojoj govorite, bilo je pitanje: ,,Šta više ne želite?”- tako da tvrdim da nisam rekla da sam sreću pronašla tek kada sam prestala da dajem svoje vreme drugima, već da sam ODLUČILA šta više neću… Pa ide ostatak mog citata.
Odlukom da stavim sopstvene prioritete na svoje mesto, apsolutno niko nije ugrožen, a ponajmanje moji bližnji. Egoistično bi bilo uskratiti sebe njima iz hira ili obesti, ali recimo kada ste bolesni, imate loš dan, imate neki dogovor, normalno je da ispoštujete sebe, da bi vas poštovali i drugi. Ako stalno idete preko sebe i svojih potreba radi zadovoljenja drugih, onda tu nešto prilično nije u redu niti će ikada biti.
Jesmo li iskreni kada kažemo da dajemo sve za porodicu? Koliko ima u tom iskazu volje a koliko moranja?
Držim do toga da je velika istina – koliko volite i poštujete sebe – toliko ćete voleti i poštovati porodicu i ljude iz vašeg okruženja. Naravno da u svakoj porodici ima činjenja iz ljubavi i moranja. To je potpuno prirodno. Morate otići po dete u vrtić, ali ne morate svaki dan da imate sveže skuvano, već samo ako to želite i volite zbog zdravlja vašeg deteta. I tako u mnogim situacijama koje život nameće. Sve se to lepo i neosetno prepliće.
Ništa nije čudno što se stariji muškarci žene sa mnogo mlađim ženama. A kada se starija žena uda za mlađeg, to je nenormalno. Muškarcu je mlađa žena pa kao neki vid trofeja, statusa. A kada ta žena poželi da se razvede ili je sponzoruša, nemajka, aljkava, lenja. Muškarac često bude prikazan kao onaj koji je “ iskorišćen, ostavljen, itd”. Samo kada muž ostavi ženu, kod nas kažu, “Pa, šta ćeš, muško je to…”. Kako vi komentarišete ove postavke u društvu?
Te postavke su tipične za primitivne sredine i ljude koji ih izgovaraju. Vrlo je moguće zaljubiti se kako u starijeg ili mlađeg znatno muškarca, tako i u stariju ili mlađu ženu. To je pitanje izbora duše u tom trenutku. Mada, verujem da muškarci zrelije biraju od nas žena. Mi se nekako emotivno zaletimo, dok oni sve to lepo negde skockaju, zamišljajući razne životne situacije i to kako bi se partnerka u njima ponela. Retki su oni koji hrle srcem.
Aludiram ipak na savet moje bake, da je razlika 3-5 godina, gore ili dole, najprihvatljivija i da morate negovati iste potodične vrednosti i biti sličnih afiniteta. Nikako ono – različitost se privlači.
E sada, jedno pitanje koje ne sme da se postavi na Balkanu. Da li je baka i dalje dobra baka ako kaže – Ne, ne želim da budem sluga svoje dece i da čuvam unučiće. Svoju sam odgajila vašu ne mogu. Mogu da pomognem ali ne i da ih gajim. Jel ova izjava sebičnost?
Sve bake koje nisu prave bake u smislu posvećivanja vremena, kupovine poklona, brige, edukacije razne i druženja intenzivnog sa unucima, ni ne slute šta propuštaju, a tek šta unucima uskraćuju. Unuci su energetska infuzija radosti i ljubavi i za mene je nezamislivo ne biti s njima. Moja deca su nažalost imali sa očeve strane baku vrlo kratko, a sa moje deku, pra-baku i pra-deku svega nekih 14 godina… Tako da ja suštinski nisam imala nikakvu vrstu pomoći, ako nisam mogla nekome da platim da bude sa mojom decom kad ja to nisam bila u prilici. Zato se sada mojim unucima se dajem neštedimice da bi im tako stvarala uspomene i navike da i oni jednoga dana budu takvi, jer ljubav se množi davanjem.
Kada bi mogli da vratite vreme, šta je ono što bi ste učini jer tada niste imali hrabrosti?
Samostalno bih donosila odluke, zauzimajući se za sebe. Imala bih hrabrosti više da stanem ispred sebe i zaštitim sopstvene stavove.
Manje marila šta će okolina i familija da kaže i misli.
Postavila ljude na pravo im mesto, umesto tamo gde bih ja volela da budu. Stvari nazivala pravim imenom. Manje verovala i manje bila empatična.
Koji bi Vi savet dali mlađima koji stupaju u brak, šta je ono što ste Vi shvatili ali možda kasno?
Birajte partnera/ku hladne glave.
Raspitajte se kakva im je porodica i familija.
Dovedite ga/je u neke neprijatne situacije da vidite kako će reagovati.
Posmatrajte ga u odnosima s drugima.
Gledajte da ume da stvara. Lako ćete onda stvarati skupa.
Tražite nekoga ko ima želju da neguje iste porodične vrednosti kao i vi.
Obratite pažnju kako se ponaša prema suprotnom polu ( sestri, majci, rođakama).
Birajte nekoga s’kim razgovor teče pitko.
Šta Vas sada čini srećnom?
Sreća i uspeh su relativna i individualna stvar. Nije sreća kruška pa da se ubere, ili konto u banci, pa da se ima.
Hvala Gospodu, zahvalna sam na svakodnevnoj sreći da smo moje ćerke, unuci, zetovi, i ja zdravi, sposobni i srećni.
Jedna poruka za sve koji bi rekli sve što im na srcu leži, ali…
Budite autetnični i svoji.
Budite to što jeste.
Radite na tome da ste svakodnevno sve bolji i bolji na svim poljima, a posebno što kvalitetniji kao čovek. Da držite do sopstvene reči i istine.
A onda… Onda postajete gospodar svog života i ukoliko pristojnost dozvoljava možete u svako doba reći svakome iskreno šta mislite, bez straha od osporavanja.
Samo pazite… Ni istina se ne govori i celosti, ako će jako zaboleti sagovornika.
Budite umereni i odmereni, jer dovoljno je život grub…