Turska kafa je jedan od najautentičnijih ukusa u Turskoj, jedinstvene arome i procesa kuvanja. Zahvaljujući velikom uticaju na turski način života, kafa nije samo napitak sa kofeinom, već simbol gostoprimstva i prijateljstva. Duboko ukorenjeno u turskoj kulturi, zajedničko ispijanje ovog aromatičnog napitka je trenutak koji se ceni, koji zbližava ljude i produbljuje razgovor. U Turskoj se kaže: „Šolja kafe popijene zajedno ostaje u srcu 40 godina“.
UNESCO je dodao tursku kafu na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2013. godine, i od tada se 5. decembar obeležava kao „Svetski dan turske kafe“. U čast tako posebnog dana, hajde da naučimo istoriju ovog napitka.
Dolazak u turske zemlje
Kafa je prvi put stigla u palatu sultana Sulejmana u Istanbul kroz Jemen, za vreme Osmanskog carstva, i majstori kuvari u kuhinji palate razvili su novu tehniku kuvanja. Ime je dobila baš po toj posebnoj metodi kuvanja koju su izmislili Turci. Nakon što je bila istaknuto piće u palati, turska kafa je stigla i na ulice Istanbula. U 16. veku počele su da se otvaraju javne kafane u kojima su se ljudi družili uz ispijanje kafe. Kako je Istanbul bio kosmopolitski i trgovački centar, kafa je prešla granice: kada su trgovci počeli da
trguju zrnima kafe sa dalekim zemljama, evropske diplomate i drugi zvaničnici uveli su kulturu ispijanja kafe u svojim zemljama.
Tradicija upisana u tursku kulturu
Turska kafa je tokom vekova postala sastavni deo turske kulture. Ono što je čini tako jedinstvenom je to što je njen način kuvanja ostao nepromenjen do danas. Za ukusnu tursku kafu neophodna je veoma fino mlevena kafa. Kafa se zatim priprema u loncu sa dugačkom drškom i usnom za sipanje, zvanom džezve, i služi se u malim šoljicama.
Kada je reč o šećeru u kafi, postoje „obična“ (sa malo šećera), blago zaslađena ili slatka. Turska kafa tradicionalno dolazi sa čašom vode i ratlukom. Voda pomaže onima koji je piju da očiste svoje nepce i da u potpunosti osete ukus kafe. Kafa je toliko neophodna u turskoj kulturi da se čak i „kahvaltı“ (doručak), prevodi bukvalno kao „obrok pre kafe“.
U Turskoj uvek postoji razlog za ispijanje kafe. Kako se kafa konzumira posle svakog obroka kao digestiv, ona prati i razgovore sa prijateljima ili kućne posete. Tokom ovakvih iskrenih ćaskanja, gatanje je zabavna turska zabava povezana sa turskom kafom. Turci okreću svoje šoljice za kafu da bi proricali sudbinu na osnovu oblika toza, ako imaju slobodnog vremena. To je zabavan ritual za tumačenje slika unutar šolje sa prijateljima. Servis turske kafe neizbežan je i kao poklon u posebnim prilikama, od verskih praznika do veridbi.
Sorte turske kafe za gurmane
Iako se klasična turska kafa svakodnevno konzumira širom zemlje, različite sorte postoje u svakom regionu. Na primer, turska kafa se priprema od mastične gume u Egejskom regionu, gde je drveća mastike u izobilju. Menengič kafa, bez kofeina i voćnog ukusa, je lokalna poslastica u Gaziantepu i napravljena je od pasulja Pistacia terebinthus, poreklom iz jugoistočne Turske. Slično tome, mirra kafa se preferira u jugoistočnim gradovima Mardin i Šanliurfa. Mirra je jedna od najrobusnijih kafa na svetu i služi se u malim šoljicama bez držača. Za one koji više vole laganiju kafu, kameno mlevena dibek kafa može biti idealna. Vrste turske kafe se takođe razlikuju po načinu kuvanja, na primer na zagrejanom pesku, uglju ili pepelu.
Naučite kako da napravite penastu tursku kafu
Svetski dan turske kafe možete proslaviti tako što ćete napraviti penastu tursku kafu po tradicionalnom receptu. Pre nego što počnete, uverite se da su zrna kafe što svežija. Trebaće vam tanja mlevena kafa nego što bi bila za filter kafu. Pomešajte kafu sa vodom u šerpi, dodajte šećera koliko želite i kuvajte. Kada kafa proključa, videćete sloj pene preko nje. Ako ga pažljivo sipate, pena će ostati na vrhu. Možete uživati u kafi uz čašu vode ili možete odmah isplanirati odmor u Turskoj da biste probali ovaj omiljeni napitak u svom najboljem izdanju – u njenoj domovini.