Uvršten među najvažnije kulturno nasleđe Istanbula, Veliki bazar ima istoriju dužu od pet vekova. To je jedan od najstarijih i najvećih bazara na svetu u kojem se nalaze gostionice, kafići i prodavnice, i svim posetiocima ovog velelepnog grada na Bosforu je na listi destinacija koje moraju posetiti i doživeti.
Veliki bazar šest dana u nedelji dočekuje hiljade posetilaca koji ovde dolaze da sklapaju poslove, vide zanatlije ili kupuju ručno rađene, autentične i luksuzne proizvode, od nakita preko tradicionalnih pločica i svilenih tkanina do tepiha.
„Živo ljudsko blago Velikog bazara“
Veliki bazar je podignut 1461. godine da bi ostvario prihod za Aja Sofiju. Smešten na istorijskom poluostrvu, obuhvata kvartove Nuruosmanije, Merkan i Bejazit i njegova struktura je uvek oslikavala dinamičan poslovni centar.
Trgovci iz svih krajeva sveta koji su „krstarili“ trgovačkim putevima, sastajali bi se na Velikom bazaru da razmenjuju dragulje, nakit, svilu i bezbroj drugih proizvoda. Kompleks Velikog bazara obuhvata 22 kapije pokrivene ravnim krovovima sa kupolama. Ulice, kojih u okviru čaršije ima više od 60, dobile su nazive po zanatima koji su se u njima prvobitno praktikovali – zlatari, fesari i ćilimari…
Izgrađen na površini od 45.000 m² i sa svojom 563 godine dugom istorijom, ovaj masivni kompleks je živi muzej i jedan od najživopisnijih lokacija u Istanbulu. Sa 3.600 prodavnica, bazar je otvoren od 8.30 do 19.30 tokom leta i od 8.30 do 19 časova zimi. Ovde su izloženi različiti zanati i proizvodi, uključujući tekstil, kožne predmete i tepihe. Bazar je takođe poznat i po svojoj ulozi inkubatora zanatlija i vekovnoj tradiciji majstora – šegrta, posebno u nakitu i drugim turskim rukotvorinama kao što su ornamentika i
kaligrafija. Zanatlije bi ulazile na Veliki bazar kao šegrti, postajali kalfe tokom godina, i na kraju bi nastavili u svom izabranom zanatu kao majstori odgajajući desetine svojih šegrta. Zanatlije se smatraju i „živim ljudskim blagom Velikog bazara“.
„Svet unutar sveta“
Uz zanatlije i zanate koji su smešteni unutar njegovih kapija, Veliki bazar odlikuje i lavirintska struktura za koju možemo reći da je „svet unutar sveta“. Lako je izgubiti se u prostranstvu Bazara i njegovih mnogobrojnih hodnika i prolaza, ali je isto tako jednostavno zastati u prodavnici koja vam se dopadne i gde se posetiocima odmah nude šoljica čaja ili turske kafe. Još jedan važan i nezaobilazni element Velikog bazara je njegova kultura pregovaranja, odnosno cenjkanja, te je nepisano pravilo da se prva
cena uvek – spušta!
Sjajna kulisa za filmove i serije
Kao simbol Istanbula, Veliki bazar se pojavljuje i ističe u brojnim filmovima i televizijskim serijama. U filmu “Iz Rusije s ljubavlju” (1963), Šon Koneri šeta pijacom kao šarmantni britanski agent Džejms Bond, dok u filmu “Skyfall” iz 2012. godine Danijel Krejg kao Bond vozi motocikl preko krova pijace. U špijunskom filmu “Argo”, Ben Aflek poseti Veliku pijacu, kao i Rasel Krou u filmu “Poslednja nada” iz 2014. godine. Najnovije
pojavljivanje pijace je u seriji “Veo” iz 2024. godine, detektivskom trileru u kojem glumi dobitnica Emi nagrade Elisabet Mos.
Gastronomija
Ova slavna tržnica je takođe poznata i po svojim istorijskim restoranima, od kojih je većina smeštena u gostionicama Velikog bazara. U ovim objektima možete uživati u tradicionalnim istanbulskim jelima, a na raspolaganju su vam i mnogobrojni kafići i čuvene poslastičarnice.