Većinom se smatra da žena posle 60. treba da se u svakom smislu povuče, u nekoj vrsti prećutne izolacije svoje dane provodi u kući, u pozadinskim redovima porodice. Agilne, još sasvim u snazi, postaju bakaservis, domaćice ili i u penziji nastavljaju da rade i privređuju. Šta su vrednosti žena u poznijim godinama, kolika je stigma starosti koju nose, šta sve možemo od njih da naučimo?
Priroda pravi izuzetke
Za većinu životinjskih vrsta, kraj reproduktivnog perioda uglavnom znači i kraj života jer takva ženka nema više biološki potencijal koji bi je činio vrednom za zajednicu. Za većinu ali ne za sve, jer među visoko razvijenim sisarima, poput slonova, bake imaju veoma važnu ulogu- one uče mlade kako da pronađu hranu, čuvaju ih, uče opstanku. Matrijarhat im je vladajući poredak, najstarija, najiskusnija ženka vodi krdo.
Pitaj babu
Zamislite danas, da se javno, otvoreno i glasno kaže- Baba se pita! Baba zna! Pa to nam zvuči kao vic! A onda, kad dođe povuci, potegni, svako malo će se zaustiti: Što bi moja baba rekla… Ili lepo meni baba kaže. U patrijahalnoj tradiciji, muškarac je glava porodice ali zapravo, tom glavom često misli njegova žena kada treba podizati decu, ekonomisati domaćinstvom, prebroditi krizne situacije. Do drugog svetskog rata, većina žena je ostajalo kod kuće, manjak radne snage u toku rata naterao ih je da se osposobe za sve poslove i usavrše u onome u čemu su najbolje – preživljavanju. Posle rata, žene su nastavile da se obrazuju i bore za svoja prava. Naše bake zapravo, ma koliko nam delovalo da su u svojim stavovima, vrednostima i navikama prevaziđene u našoj hiper realnosti, zapravo su bile poluge progresa. I tako je još od vajkada.
Prvi kompjuterski programer u istoriji upravo je bila Ada Lovelace.
Engleski matematičar, Lavlejs je opsežno radila na teoretizovanom mehaničkom
računaru opšte namene Čarlsa Bebidža, takođe poznatom kao analitička mašina. Mašina je bila namenjena isključivo za složene proračune, međutim baka Lavlejs je videla nešto više u mašini, nešto što bi moglo da promeni svet. Kao takva, napisala je i objavila prvi algoritam koji je trebalo da koristi
računar. Ovo joj je donelo titulu prvog kompjuterskog programera 100 godina pre pronalaska prvog PCa.
Marija Kiri, dobitnica Nobelove nagrade.
Ova baka je poznata kao „majka moderne fizike“ i bila je pionir u proučavanju radioaktivnosti. „Radioaktivnost“ je zapravo, baš njena reč.
● Mnoge borkinje za ženska prava, pogotovu su bile aktivne u poznijim godinama, od Amerike do Evrope
Sve nam govori, da naše naizgled krhke bakice su prošle mnogo toga i da im upravo to mukotrpno sticano iskustvo daje mudrost, stabilnost, da odluke ne donose ishitreno, da su vrhunski majstori u proceni rizika, profilisanju karaktera.
Požuri polako, ako baš moraš
Vreme je više nego relativna kategorija i ako se u nečemu svi ljudi zrelog doba slažu je- nema svrhe žuriti i srljati. U potrošačkom svetu u kome hrlimo, sve je sad, odmah i što pre, preskačući momenat stvarne prisutnosti u trenutku. Penzioneri, imaju sve vreme ovog sveta i ono na čemu zaista možemo da im zavidimo je spokoj. Jurnjava za uspehom, egzistencijom, dokazivanjem, ostaje iza njih, a jedino čime u potpunosti raspolažu, je sadašnji trenutak. Zato mogu da se posvete svojim vrednostima, sebi,
voljenima, hobijima. Ne radi se o tome da više nemaju životnog elana, nego da mnogo lakše i mudrije postavljaju svoje prioritete. Perfekcionizam menjaju ostvarivim ciljevima a očekivanja društva, sopstvenim.
Pričaj mi – iliti storitajm
Neka prva topla sećanja na detinjstvo, sigurno možemo povezati sa pričanjem bajki, kojima su nas bake uspavljivale. Ništa manje nisu magično zvučala i sećanja na njihovo sopstveno odrastanje, u nekom dalekom, davnašnjem svetu. Bake umeju da pričaju, izmišljaju i rečima dočaraju a danas ovu veštinu menja čuveni storiteling, martetinški alat, široko rasprostranjen u svim domenima promovisanja. Danas priče gledamo, slušamo u reklamama, snimamo po društvenim mrežama jer dok je ljudi biće i potrebe za pričama.
Seksualna revolucija
Današnje vremešne staramajke, koje možda i ne razumeju brutalnu pornografsku idolizaciju ženskog tela, nikako ne treba uzimati kao puritanke, koje ne mogu da smisle seksualne slobode našeg doba. Setimo
se, od početka 20. veka počinje postepeno uvođenje metode kontrole rađanja- dijafragme i kontracepcijska spirale kod žena, odnosno kondomi kod muškaraca. Od 1940-ih, antibiotici u lečenju infekcija otklanjaju jedan od glavnih zdravstvenih rizika abortusa, učinivši ga popularnom metodom
za otklanjanje neželjene trudnoće. 1960. u SAD su odobrene – prve kontraceptivne pilule. One su imale možda najdramatičniji efekt seksualne revolucije, s obzirom da je ženama omogućeno da na jednostavan, siguran i diskretan način spreče neželjene trudnoće, praktikuju seks bez straha od začeća i osude društva. Seksualna revolucija su pre svega promene u društvenim pogledima i moralu a naše pretkinje bile su njeni nosioci ili bar svedoci. Hipici su bili pobornici hedonističkog načina života i drugačijih stanja svesti. Praktikovala se takozvana slobodna ljubav, tako što su se otvoreno menjali partneri, živelo se u poligamnim komunama, seksualne slobode svake vrste podsticale i smatrale normalnim. Šta se to pa bitno drugačije danas radi, a da baba to ne zna?
Od crno belih televizora do TikToka
Sećate se crno belih televizora? Fiksni telefoni sa brojčanikom, kasetefoni, parking satovi, deo su sveta koji više ne postoji i mehaničke analogne mašine zamenila je digitalizovana stvarnost. A šta da vam se ta apokalipsa desi u jednom životnom veku, da se sećate prenosa prvih čovekovih koraka po Mesecu a da sada brže bolje treba da odgovarate na video pozive? Setimo se, dok majci ili baki stoti put objašnjavamo kako se koristi internet, da su nas baš one naučile da koristimo kašiku. A ni to nije išlo ni glatko ni brzo.
Tehnički i tehnološki skok poslednjih 50 godina je toliko dramatičan, da je za svako divljenje, što su se mnoge bake jako brzo snašle i čak postale prave zvezde socijalnih mreža. Bilo da dele duhovit, kreativan ili edukativan sadržaj, one rade ono što su oduvek – pričaju priče, zasmejavaju, dele svoju mudrost i brinu o nama. Jer ko nije imao babu, imaće lajfkouča!
TEKST NAPISALA
JASNA DRENOVAC