Dok u prvom delu upoznajemo Slovenske Bogove, njihova herojska dela, ali i izdaju, preljubu, te pokajanje prisustvujući grandioznim bitkama dobra i zla, u nastavku dobijamo nove junake, vile Kasiju i Veru od kojih zavisi sudbina Bogova i ljudi, super junaka Hitana, koji nas očarava svojim neobičnim sposobnostima, ali i tragičnog junaka Ignjata, koji se bori sa unutrašnjim demonima u potrazi za onim najsvetijim-porodicom.

Nezaobilazan je i nekada moćni kralj Talisman čija će se uloga pokazati ključnom u bespoštednoj borbi dobra i zla.

Roman je pisan pitkim jezikom, koji utiče da se knjiga čita u dahu a dramska radnja nas drži u neizvesnosti do samoga kraja.

Kaže se da se prvom knjigom ulazi u literaturu a drugom u njoj ostaje. Marija Čakmak se svojim novim delom “Bes” belodano dokazala da se ostvarila u žanru epske fantastike-urednik Branislav Zubović.

The post Drugi deo serijala romana “Zemlja gromova-Buđenje” first appeared on Rekla sam ti.

Upitali smo Vladimira kako to stolar “oblači plašt i postaje vitez”, i otkud mu ideja da se bavi pozivom koji se kod nas u zemlji i ne smatra plodonosnim. Pisanje naučne fantastike mnogi bi okarakterisali kao “gubljenje vremena”, a to najčešće govore jer i ne poznaju tematiku. Često je se plaše, pa joj i pridaju epitete koji su, blagi rečeno, smešni.

Uživajte u intervjuu koji smo napravili sa Vladimirom i nadamo se da ćete i vi ako imate takva mišljenja, promeniti svoje stavove i da ćete zavoleti naučnu fantastiku i sve vezano za nju…

Ko je Vladimir Martić, odakle je i otkud ime Dekaton?

Vladimir Martić je autor iz Novog Sada koji stvara pisanim rečima i sviranom muzikom, pa i radničkim rukama, a ime Dekaton se razvijalo godinama, od mog detinjstva pa sve do zrelog doba, preko Fajstove Karzije, do Dekatonije i konačnog Dekatona, čije značenje je podosta očigledno, ali ipak i ne razjašnjeno, jer je za to potrebno da se završi jedna cela epska saga.

Vladimire, čuli smo da ste stolar, muzičar a umete da “obučete plašt viteza”. Da li je ova informacija tačna? Šalu na stranu, zanimljiv ste spoj profesija napravili. Otkud interesovanja za sva tri?

Tri profesije, ili kako volim da kažem, dve i po. Moj deda je bio stolar i otac je stolar, tako da sam prirodnim sledom uronio u porodični zanat. Pošto je u Srbiji teško živeti od umetnosti, stolarija je tu kao „prijemčivije“ zanimanje, a pisanje je nešto za šta smatram da sam od najranijeg doba osetio kao životni poziv, dok je muzika strast koju u poslednje vreme gajim iz blagog inata, jer je hard rok na ovim prostorima neprofitabilan već više od 30 godina. Sve tri delatnosti su tu kao moje lično izražavanje u ovom opipljivom svetu. Stolarstvo je suočavanje sa pukom stvarnošću, a pisanje i sviranje je mogućnost dodirivanja neopipljivog i pomeranja neshvatljivih granica, koje mogu da probru među nemaštovite, konzervativne i zavedene licemernim životnim postavka prikrivenih moćnika.

Epska fantazija – reci nam, zašto baš fantazija. Jel lakše, teže pisati fikciju u odnosu na realne
događaje iz života, ili je opet, tanka linija između toga?

Ako nemate kreativnosti, fantastika je definitvno teška za pisanje, što ne znači da autori i pisci fantastike mogu lupetati šta im padne na pamet, bez ikakve doslednosti i logičnih sledova u stvorenim svetovima. Premda, moram napomenuti, da je fantastika odličan produžetak tema koje se tiču stvarnosti, iako mi se čini da širi auditorijum to ne shvata. U fantastici se mogu razgranati ključna pitanja, koja će navesti na određena razmišljanja, a samim tim i delovanje gde manjka fantastičnosti. To je možda krucijalan razlog moje ljubavi prema tom žanru, posebno kada fantastika postane epska, kao podsetnik na zlatno čojstvo, kako za muškarce, tako i za žene.

Pokušaj da naše čitaoce u par rečenica ubediš zašto je dobro da pročitaju sva tri dela Dekatona i
zašto je dobro da izađu iz okvira ubeđenosti, predrasuda da je fikcija teška i neshvatljiva, često i
opisana kao štivo iz kog se nema šta naučiti.

Pročitajte tri knjige, jer spremam još četiri, kako bi upotpunio sagu sačinjenu iz sedam delova, što bi značilo da ne mogu baš pisati sedam veoma opširnih knjiga da bih se uzaludno vrteo u krug. Dekaton, iako ponajviše u prvom planu ističe avanturu, zapravo predstavlja osvrt na četiri krupne pojedinosti: porodicu, državu, rat i religiju. Svaki nastavak je veći od prethodnog, tako da Dekaton čini jednu piramidu, a na vrhu piramide će stajati jasna celokupna poenta. Već sada su neki čitaoci nazreli stvari koje nemaju tolike veze sa svrstavanjem u razbibrigu i zbog toga mi je neizmerno drago. Takođe, Dekaton pruža veoma raskošan i širok svet (možda i svetove), često toliko glomazan da je i sedam knjiga za njega malo. Ako ovo nisu dovoljni razlozi da se čitaoci upuste u sagu, onda nam drugi nisu ni potrebni, barem tako mislim.

Vladimire, kada bi ti neki tamo dečak ili devojčica rekli da žele da budu pisci epskih fantazija ali
da im okolina govori da se “manu ćorava posla”, šta bi im ti rekao?

Samo napred i samo epski, deco. Nema stajanja i nema odustajanja, nikad! Veoma je jednostavno ljudima postaviti prizor životnog puta. Postoje poslovi koji služe radi čiste novčane dobiti i sasvim je u redu težiti ka tome, ali baviti se umetnošću je jedan marginalni viši poziv, koji sam od sebe iziskuju muku i napor, često okarekterisane u šaljivo-tužnoj rečenici: „Težak je život nas umetnika.“ U svakom slučaju, svako ko oseti potrebu da se izrazi na drugačiji način ne sme biti sputavan, zarad njega samog, naravno, dok god pričamo u granicama zdravog razuma – završava Vladimir.

The post Stolar u “plaštu viteza”: Vladimir Martić, “Ako nemate kreativnosti, fantastika je definitvno teška za pisanje” first appeared on Rekla sam ti.

Roman “Buđenje“ doživeo je drugo izdanje i uskoro se priprema štampanje trećeg.

The post “Buđenje” – knjiga o mitskoj borbi dobra i zla first appeared on Rekla sam ti.

Jakari je jedan od najpoznatijih francusko-belgijskih stripova u Evropi. Jakari je (u dva navrata, 1983. godine), adaptiran u crtanu seriju na televiziji. Adaptacija francuskog animiranog filma objavljena
je 2020. godine.

Jakari je mladi Indijanac Sijuksa koji ima sposobnost da razume i govori životinjske jezike. Tokom svojih
avantura susreće se sa svim vrstama severnoameričkih životinja. Njegovi najbolji prijatelji su devojčica
Sijuksa “Mala Duga”, dečak Sijuksa “Mali Bizon” i njegov poni “Mali Grom”. On ima totemsku životinju,
„Veliki orao“, koji mu se često pojavljuje da bi mu dao kritički savet.

Mesto radnje su uglavnom Severnoameričke Velike ravnice. Konje su već predstavili Španci, ali se u seriji
uopšte ne pominju beli ljudi.

Strip pokazuje veoma pozitivan pogled na kulturu Sijuksa i prikazuje ih kao mirne ljude koji žive u skladu
sa prirodom.

Ovo izdanje, kao i sva ostala izdanja Golconde, možete poručiti putem maila,
[email protected].

The post Ko to govori sa životinjama?: Jakari, strip za najmlađe first appeared on Rekla sam ti.

У овом тврдом ноар трилеру, свако има нешто да изгуби…

Узимајући инспирацију из холивудских ноар филмова из 1950-их, Енрико Марини доноси оштар
графички роман у коме се преплићу злочин, љубав, љубомора и издаја.

Једна од сјајних ствари код стрипова и графичких романа је њихова способност да инкорпорирају
у себе друге врсте медија, било да су то ТВ серије, филмови, или чак аудио драме или подкасти.
Оно што ће љубитељи ноар жанра пронаћи у Ноар Бурлески јесте прича која може заголицати
машту и љубитељима мистерија и читаоцима стрипова. И оно што се овде невероватно истиче је
начин на који сценариста/цртач Енрико Марини доноси свет који је толико оригиналан кад су у
питању ове грубе приче о убиствима и хаосу, али испуњен до врха малим одјецима ноар романа и
филмова 20. века.

Енриков сценарио је нешто посебно. Сваки лик је више од пуког реквизита који чини позадину
овог света љубави, смрти и злочина. Свако има своју улогу, а Марини свакоме посвећује дужну
пажњу како прича одмиче. Груби „протагониста“ приче Тери је у сваком делу приче водећи играч
– човек заглављен између чекића и наковња у правом ноар моду. Фем фатал Каприс је независна
жена, тигар окружен лавовима, који чека своје време и чека да удари када други то најмање
очекује. Ово двоје заслужују једно друго и каменит пут којим путују одржаће читаоце залепљеним
за овај стрип.

Марини је такође и мајсторски илустратор ове брзе авантуре. Његово уметничко дело је предивно
за око.Тери и Каприс су нацртани као прелепа створења; са различитим степеном јаког светла иза
очију, мирни и прорачунати. Поврх тога, сценографија као да је сишла право са филмова. Свака
цигла је на свом месту и свака зграда је платно на коме се одиграва ова драма. А избор боја такође додаје узбуђењу. Само одређене ствари имају стварну боју: Каприсина коса, Теријев ауто,
боца кечапа или ране од метака. То се ради намерно како би око клизило дуж сваке странице и
настављало до неизбежног горког краја. А када крај почне да се назире, рецимо да ће сви желети
да се чврсто држе.

Захваљујући издавачкој кући Макондо која је објавила овај диптих графичких романа, биће ово
сјајан додатак свакој полици за оне који воле ноар, или можда фини поклон.
Оба дела ове заиста сјајне графичке новеле које можете набавити наручивањем путем мејла,
[email protected], или путем телефона, +381 64 844 15 51

The post „Сви имају све да изгубе…” first appeared on Rekla sam ti.

Radnja ovog izuzetnog serijala počinje kada…
Članovi reda čarobnjaka poznatog kao „Rukovaoci vremenom“ ubijeni su jedan za drugim. Jedini preživeli potražiće pomoć svoje sestre – ratnice i najamnice Rejvermun, dok se nepoznata, mračna magija nadvija nad prestonim gradom Jilgardom. Čini se da će godine mira i prosperiteta, koje su usledile nakon odlučujuće bitke sa silama zla, otići u zaborav.

Koja je uloga jedinog preostalog čarobnjaka sposobnog da nakratko kontroliše tok vremena i samim tim menja deliće budućnosti? Da li će regent grada Romdal, svojim mističnim moćima, uz pomoć Rejvermun,
otkriti koja je zapravo uloga vremena u bici koja predstoji? Da bi se sukobila sa protivnikom na ravnoj nozi, Rejvermun će morati da posegne za delom sebe koji je želela da zakopa i zaboravi.
Ovo izdanje, kao i sva ostala izdanja Golconde, možete poručiti putem maila,
[email protected].

The post Rejvermun: Čarobni strip Leonida Pilipovića first appeared on Rekla sam ti.

U ovoj epskoj sagi, Marini će uspeti da među autentične istorijske ličnosti, događaje i lokacije, sjajno
protka dramski tok koji će se baviti večnom temom prijateljstva, oslikanom kroz odnos dva glavna junaka
– Marka Aurelija Falkona i Gaja Julija Arminija. Potonji je, kao što smo naveli na početku, poslužio kao
inspiracija za ovo delo. Istorija nije uspela da zabeleži sve aspekte iz života Ermanamera, sina kneza
Sigmara, koji kao dete biva poslat kao talac u Rim gde i dobija pomenuto rimsko ime. Zna se da je bio
podvrgnut strogom rimskom obrazovanju i da je uspeo brzo da napreduje na vojnoj lestvici. Upravo ove
praznine koje se javljaju u istorijskim spisima, Marini koristi kao sjajnu priliku da pored priče o
prijateljstvu i svim preprekama na koje ono nailazi, tu doda i ostale velike teme kao što su ljubav, osveta,
izdaja, rat, uostalom sve ono što jedna ovakva saga mora da sadrži… Istorijski tok događaja vodi ka
velikom porazu Rimljana u Teutoburškoj šumi, ali kojim putevima će Marini voditi Arminija i Falkona do
tog važnog trenutka u istoriji Starog Rima – ostaje nam da uživamo prateći ih tamo…
Što se tiče crteža, tu greške nije moglo biti. Marini je jedan od onih autora koji zaista izaziva nepodeljeno
divljenje i kritike i čitalaca. Svi kadrovi albuma ovog serijala jesu mala remek dela. Svejedno da li je reč o
prizorima bitaka, portretima, monumentalnim slikama Rima ili senzualnim aktovima ženskih tela, Marini
je jednostavno maestralan, i crtački i na planu kolorisanja…

Zbog velikog interesovanja, izdavačka kuća Makondo objavila je intergral prva četiri nastavka ove epske
sage, koje možete nabaviti, naručivanjem putem maila, [email protected], ili putem sledećih
brojeva telefona, +381 64 844 15 51, +381 64 26 584 26, +381 64 211 85 95

The post Orlovi Rima: Nova epska saga first appeared on Rekla sam ti.

Rat je počeo!
Varnica sa istoka Kelinije rasplamsala je plamen uništitelja mira. Svet |judi još uvek nije svestan posledica određenih pojedinaca i u sopstvenoj ušuškanosti se nada da će ga mimoići svaka nevolja. Međutim, istina se ogleda na sasvim drugačiji način.

Taratarn Vukov ne uživa u ulozi zapovednika gorštaka, a još manje kao marioneta religijskih profitera. Pored imena Krvavi Mač, pripisuje mu se i novo, Ofilinov Pomazanik.lpak,on uspeva da trpi muke, od moćnika nametnute, zarad svoje porodice i svog sela. U teškoj borbi sa ovladavanjem poslušnosti prema nedostojnicima, Taratarn će osetiti težak udarac neprijateljevog napada sa dva sasvim različita fronta.

Dok se Burgubazov mir bude rastočavao u interes lkarlota da zagospodari središnjim delom Obodaija, Alstirovi sledbenici započeće lov na rasilse. Taratarn je vlasnik jednog od četiri drevna artefakta i samim tim će sudelovati u obnavljanju sukoba između Tragača Senke i Vitezova Zapada.

U borbi za Alagondovo ime nići će novi neočekivani junaci različitih životnih pozadina. Taratarn neće ostati sam u borbi protiv probuđenog zla prošlosti. Savezništvo, ali i prijateljstvo pronaći će u ričanskom koplju, redonskom maču i severanskom samostrelu. Družina, stvorena čudnim okolnostima, pobeđivaće i gubiće, ali nikada neće odustati, dok se u daljini budu osećala tektonska pomeranja eralinda i rastozida.
Neumitno, rat je počeo i trajaće!

The post Šta se čita: ZAVET SENKE, drugi deo epske sage DEKATON, Vladimira Martića first appeared on Rekla sam ti.

Na ovom mestu će svakog dana od 9 do 17 sati poštovaoci Sakićevog lika i dela moći da svrate i na najlepši mogući način probude one najintimnije emocije koje im izazivaju njegove pesme.

Sinana nema već pet punih godina, a da je živ, ovog 13. oktobra napunio bi 67.

Inicijatorka otvaranja muzeja koji obiluje fotografijama, plaketama, nagradama i ličnim Sinanovim predmetima bila je njegova Sabina, koja je uz ovu postavku otvorila i svoj umetnički atelje.

– Izložen je samo deo stvari, jer je Sinan imao puno toga. Namera mi je da povremeno menjam ovu postavku, a ideja mi je i da uradim njegove dve biste – jedna da stoji ispred, a druga unutra. Imala sam veliku podršku običnih građana, majstora koji su sve uradili u rekordnom vremenu, pomagali su i nudili pomoć mnogi drugi i to ljudi koje nisam poznavala. Toliko sam zahvalna ljudima koje i ne poznajem, a pomogli su mi da ovo uradim. Nije mi bilo lako ovih pet godina, deca su bila uz mene, najbliža porodica, smo svi bili kao jedno, ali uvek mi je Sinan nedostajao i sad mi nedostaje – rekla nam je Sabina.

Prostor muzeja i ateljea bio je premali da u istom trenutku ugosti sve one koji su došli da pozdrave domaćicu i sa setom razmene poneku reč o “Kralju emocija” i njegovim pesmama uz koje se poklonici ove vrste muzike jednako i vesele i tuguju.

Došlo je mnogo ličnih prijatelja porodice Sakić, a od kolega pojavili su se samo Hanka Paldum i Acko Nezirović.

Tekst napisao Goran Mitrović

The post Loznica je od petka postala bogatija za još jedan muzej. I to kakav! first appeared on Rekla sam ti.

Imala sam čast da prisustvijem proslavi sto godina od rođenja poznatog pesnika Rasula Gamzatova u Ruskom domu. Pored izložbe fotografija koja prati život i stvaralaštvo velikog pisca, predstavljena je i njegova prva zbirka pesama u prevodu na srpski jezik “Daleki vrh izgleda blizu”. Ovo je prva zbirka pesama prevedena na srpski jezik i na taj način naši čitaoci će imati priliku da se upoznaju sa neverovatno talentovanim piscem koji je pisao o otadžbini, svom rodnom mestu, o narodu, običajima, ali ono što je svakako po meni najjači utisak je ljubav koju je iskazao prema svojoj majci… Za to doba i strogo patrijahalno vreme, ovakav način sagledavanja položaja žene, njene muke i nedaće Rasul je pretočio u stihove:

“Na ruskom “mama”, na gruzijskom “nana”,
A na avarskom – odmilja “baba”.
Od hiljade reči zemlje i okeana
Ovu reč prati posebna sudba.

Prva reč kojom uspavljuju nas,
Ponekad uđe u krug zadimljen
Na usnama vojnika u samrtni čas
Poslednje zvono u poslednji tren.

Na ovu reč nikada ne pada sena,
I, možda baš zato u tišini toj
Druge reči pred njom na kolena
Kleknu da se ispovede njoj…

Deo iz pesme “Mama”.

Ko je bio Rasul Gamzatov

Rasul Gamzatovič Gamzatov rođen je 8. septembra 1923. godine u jednom od sela Dagestana. Svoje prve pesničke redove napisao je u detinjstvu.

Odgoj dečaka u početku je obavljao njegov otac Gamzat, narodni pesnik Dagestana. Sinu je čitao pesme, pričao priče i priče koje su probudile um i maštu Rasula. Gamzatov je objavio svoje prve pesme u lokalnim novinama.

Rasul Gamzatov je stekao dobro pedagoško obrazovanje, a zatim je neko vreme radio kao učitelj u školi koja danas nosi ime njegovog slavnog oca.

Stekavši pedagoško iskustvo, Rasul je 1945. godine ušao u Književni institut u glavnom gradu SSSR-a. U to je vreme već imao nekoliko objavljenih knjiga. Dok je studirao na institutu, Rasul je otkrio svet bez dna ruske književnosti, što se odrazilo na njegov kasniji rad.

Njegova supruga Patimat, koja je bila osam godina mlađa od pesnika pratila ga je kroz njegov umetnički život. Radila je kao umetnička kritičarka u jednom od dagestanskih muzeja. Rasul Gamzatov je otac tri kćeri. Strastveno je sanjao sina, ali se nakon rođenja treće kćeri pomirio sa sudbinom.

Pesnik je preminuo 3. novembra 2003. Patio je od Parkinsonove bolesti, ali do posljednjeg dana nije gubio optimizam u životu. Odlikovan je mnogim počastima, medaljama, posebno poštovanje uživao je i od strane samog predsednika Rusije, Vladimira Putina.

The post “Stvarno, kada zaboravljah počet majku milu?” Proslava stogodišnjice rođenja pesnika Rasula Gamzatova first appeared on Rekla sam ti.